Успомене Вељка Симића...

Од дечачке грешке и годину дана пакла у Базелу, до повратка сновима! “Свашта је ту било, свашта се дешавало. Као дете нисам психички био спреман за иностранство. Радна дозвола, повреда за повредом, све је то узело маха“, отркива првотимац црвено-белих.

Фудбал 31.01.2019 | 22:00 Каријера Вељка Симића је коначно кренула узлазном путањом и у овом тренутку делује да је ништа не може скренути са путање којом је кренула. Повратак у црвено-бели дрес представљао је потпуни заокрет, Звездиним детету се коначно указала шанса да исправи грешке из најраније младости и испуни снове о којима машта сваки играч који је био део омладинског погона клуба из Љутице Богдана.

Дошао је после одласка Немање Радоњића, заузео је позицију у којој је најмање било пријатно у том тренутку, али се изборио за позитивне коментаре. Утисци у звездашкој јавности су можда били подељени, у првенству је све деловало готово перфектно, био и један од играча који су тргли екипу и у вечитом дербију, док са друге стране деловало да је у Лиги шампиона мало био под утиском, што га је донекле спутало да искаже сав потенцијал у окршајима са европским гигантима.

“Што се мене тиче утисци су јако позитивни, од тренутка када сам дошао. Што се тиче европских мечева, мислим да је то више било ствар искуства, требало је да прођем кроз то. До сада се у каријери нисам сусретао са таквим изазовима, морао сам мало да се навикнем на све то. Свакако да ће ми управо ово искуство значити за следећу сезону и квалификације“, рекао је Симић на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

Утисак из првих шест месеци је једна ствар, али сада је сада дошао тренутак да се направи додатни искорак. Конкуренцију на левом крилу су паклено појачали Ерик Јирка и Алекса Вукановић.

“Радим добро на припремама, спремам се да помогнем тиму колико год је то у мојој моћи, трудићу се да направим додатни искорак у пролећном делу сезоне, ту су наравно и остали саиграчи који ће ми помоћи у томе. Јирка и Вукановић су одлични играчи, биће права појачања, клуб стварно сјајно ради што се тога тиче, имамо на свакој позицији по три одлична играча и сигурно ће нам то помоћи да остваримо циљеве у пролећном делу сезоне, а онда и када крену квалификације. Конкуренција је за мене увек позитивна ствар, извлачи из мене оно најбоље. Тренинг напредује самим тим, то је добро за све“.

Када се вратио у Црвену звезду рекао је да млади играчи могу да уче на његовом примеру. Прерани одлазак из Љутице Богдана тада се показао као велика грешка.

“Сад да могу да вратим време свакако не бих отишао, све се то издешавало онако помало брзо, био сам јако млад, нисам размишљао на прави начин, али шта да се ради. Свакако сам извукао поуке. Не бих много мењао у животу, али ако бих нешто променио онда је тај одлазак из Црвене звезде. Дефинитивно не бих отишао“.

Тој генерацији Звездиних играча, рођених 1995. године, коју је селектирао чувени Тома Милићевић, фудбалски стручњаци су предвиђали блиставу будућност. Говорило се да њихов потенцијал далеко превазилази квалитет генерације Јанковића, Басте, Мрђе, Миловановића... Ипак, негде је кренуло наопако...

“Били смо јако талентовани, ишло нам је стварно добро. Ивица Момчиловић је све то водио јако добро. Нажалост, у да кажем врхунском фудбалу нас је за сада мало, Максимовић је у Хетафеу, ту сам ја у Црвеној звезди, ти сви остали момци имају по 22-23 године и верујем да ће се пробити на прави начин. Рано би било отписивати их, стварно би било апсурдно. Сви они су сад можда у слабијим клубовима и треба им времена да дођу до врхунског нивоа, али ја верујем њих“.

Поверење је оно што свакоме треба. Симић добро зна како изгледа кад изгубиш веру у себе. Његови проблеми кренули су баш са већ поменутим одлаксом у Базел. Први са радном дозволом коштао га је годину дана фудбала, а потом су уследиле помало и депримирајуће позајмице у Домжалама, Шафхаузену, Винтертуру...

“Свашта је ту било, свашта се дешавало. Као дете нисам психички био спреман за иностранство, стварно се свашта дешавало. Радна дозвола, повреда за повредом, све је то узело маха. После сам морао да идем на неколико позајмица, јер једноставно нисам био у ритму, требало је да ухватим континуитет. Када се то већ било одужило, схватио сам да то морам да оставим иза себе, вратим се, да кренем практично од нуле. Земун ми је стварно много помогао у томе“.

Базел као клуб озбиљне репутације себи не би смео себи да дозволи да му млади играчи пролазе кроз толике проблеме, али су Симићу једноставно ствари ишле наопако.

“Генерално, они се јако добро опходе према младим играчима. Моја ситуација је била баш онако специфична. Млади играчи се не суочавају са тим проблемима као што је радна дозвола. Ето, на мени се заломило, чекао сам годину и више да све то добијем и да почнем да играм. Наравно, тај период неиграња се осети на свакоме, па се тако осетило и на мени. Требало ми је времена да се вратим и адаптирам, драго ми је да је тај турбулентан период иза мене“.

Ко је инсистирао на повратку у Црвену звезду?

“На првом састанку су ту били Звездан Терзић, Владан Милојевић и Митар Мркела. Рекли су ми да озбиљно рачунају на мене, предочили су ми неки план за будућност, свидео ми се и искрен да будем нисам много размишљао, позив Црвене звезде је увек јако лепа ствар. Био сам јако миран, осећао сам се као да сам се вратио тамо где припадам, осећао сам да ми каријера не би била потпуна ако прескочим Црвену звезду“.

У свлачионици влада онако “јака“ звездашка атмосфера. Велики број играча чине управо Звездина деца.

“Драго ми је због тога, атмосфера је врхунска. Сви воле Црвену звезду и спремни су стварно да дају све за њу. Мислим да се то види на терену, то не може да се исфолира или тако нешто“.

Прошле квалификације су обележили Радоњић и Бен, да ли наредне може да обележи Вељко Симић?

“Радим на томе, зашто да не, надам се да ће бити тако. Стварно радим тако да ствари креми у том правцу“, закључио је Вељко Симић.

Извор: моззартспорт