Постоји земља коју нису обишли

Када на интернету гуглате Слободана Мићића и његову супругу Марију Шкиљаицу Мићић излази вам једва шаљива дефиниција њихове емисије: „Свет на длану? А, то су они што је цела Србија љубоморна на њих“. Хм, није далеко од истине.

Путовања 30.01.2019 | 09:10
Постоји земља коју нису обишли
Знате ли да је замало највећи путник са ових простора постао глумац, као и да је глумио раме уз раме са Зораном Радмиловићем? 

“Глумио сам у Културно-уметничком друштву ’Ива Лола Рибар’, а уједно и путовао. Пошто мало-мало, па не дођем на пробу позвао ме је режисер и рекао да донесем одлуку – или путовања, или глума“, почиње свој разговор за 92 путовања Слободан Мићић, а одговор на то шта је изабрао нам је одавно познат.

Још 1964. године почео је да ради као туристички водич за агенцију „Путник“ у којој је стекао сва потребна знања, од водича, преко референта, па до директора сектора за интернационална путовања. 

“Ја сам знао да организујем путовање, уједно да га водим и проширујем спонтано на лицу места. Тако с континента на континент и обиђох цео свет“, каже и додаје да је у једном тренутку превазишао Путник, па је након 26-годишњег искуства настао КонТики, 1990. године.

 Док је Слободан обишао 180 земаља, а највише се враћао у Грчку и Индонезију, његова супруга Марија Шкиљаица Мићић је највише волела повратак у Индију, коју је обишла десетак пута. Такође, она је била важан део тада новоотвореног КонТикија, где је преузела улогу директорке за интерконтинентална путовања која захваљујући санкцијама деведесетих и нису била тако једноставна. 

“Када су увели санкције онда се ишло возом за Беч, Будимпешту, Истанбул или Атину. Ми смо тада једини то озбиљно радили, а путници из Србије су били неуништиви. Њих ништа није могло да изненади“, прича Марија за наш сајт.

Није да није било ни опасних ситуација. Слободана је умало ухватио рат у Израелу 1967. године. 

“Рат је почео 7. јуна, а ми смо 6. напустили Израел. Претходно смо у Јордану и Сирији видели војску која се спремала за рат, а ја сам поред толико војника, дреке и парола био убеђен да ће згазити Израел за два дана. Међутим, испало је обрнуто – Израел је згазио њих.“ 

Марија додаје да се истински уплашила када јој је горео авион, па се онда и обратила супругу: 

“Ти си два пута горео, а ја са тобом једанпут“, рекла је описујући ситацију. – “Кренули смо из Београда и после сат времена се вратили на наш аеродром уз ’срдачан’ дочек – кола хитне помоћи, ватрогасце и остале. Био је у питању неки квар на авиону који су брзо отклонили, међутим четири путника нису хтела поново да се врате у авион. Ми смо се вратили без проблема.“

 Захваљујући емисији „Свет на длану“ и ми смо са Слободаном и Маријом обишли свет, а истина је да су снимања знала да буду јако напорна, посебно када узмете у обзир да екипу чини само троје људи – Марија која пише сценарио, Слободан који чита текст и Ратко Кушић, сниматељ који се довија да усними сваки кадар. 

“Никад нећу заборавити кад смо дошли на острво Комодо, где једино на свету живе комодски змајеви. Пре нас је ту била екипа ББЦ-ја од 30 људи који су једну емисију снимали чак 20 дана! То нам се дешавало свуда по свету да налећемо на стране ТВ екипе“, присећа се Слободан. 

Мира је испричала анегдоту из посете Аустралији са једног од, како каже, ударничких снимања. 

“Само смо јурили тренутак када може да се снима. Увек је било напорно, али с уживањем. Снимали смо и тамо где се не сме, па је Ратко често покушавао да се извуче на фору да је то видео-камера, а не професионална камера. Онда би га када би схватили да је слагао јурили мочугама, моткама и ко зна чим. Сећам се када смо снимали код Ерс рока, стене у којој према веровањима Абориџина живе духови, смо морали да уђемо у авион са једном женом која је била, такорећи водич. Нон-стоп га је малтретирала - Е, сад ово можеш – е, сад ово не можеш да снимаш -. Он је наравно био вешт и лукав, па је успео колко-толко да сними. Кад смо је питали што сад обичан камен није могао да сними онда би рекла да је ту дух, па је чак и гурала камеру да га случајно не сними. Онда би он фолирао да је камера угашена, па се тако сналазио на разне начине“, прича Марија.

Пошто готово да нема земље у којој није био, Слободан нема посебне жеље, ни оно што би још волео да обиђе. Марија пак, има још неке дестинације на којима никада није била. Слободан каже да једну јесте обишла, али она тврди супротно. 

„Нисмо били на Северном и Јужном полу“, каже она. 

„Како нисмо на Јужном?“, одговара Слободан. 

“Јесмо обишли област Јужног пола када смо били у Патагонији, али га нисмо дотакли ногом. Били смо на југу Аргентине у граду Ушуаја који је најјужнији континентални град на свету, па смо одатле ишли бродом ка Јужном полу, али на само полуострво нисмо крочили. То ми је жеља, као и још неколико острва у Пацифику попут Фиџија и Палауа.“

Иако су егзотичне и удаљене дестинације данас постале својеврсни тренд, Марија сматра да ту нема много места за оне који не знају где се налазе и који су кренули само зато што Инстаграм тако налаже. 

“Људи који иду на далеке дестинације или оне које су бремените културом, уметношћу, религијом повлаче за собом једну образовану клијентелу која тачно зна где иде и припрема се за путовање. Ту ретко залутају они који појма немају што су кренули“, каже Марија, а Слободан додаје да прави путници увек иду с групом где је све организовано и где ће вам образовани водичи пренети знање.

Следећа дестинација за Слободана биће нека у Србији, коју познаје подједнако добро као и цео свет. 

“Некада сам радио за Жикину Шареницу, па сам тако обишао многа места по Србији. Убедљиво најлепше искуство у Србији је крстарење Ђердапском клисуром“, признаје. 

А веровали или не, постоји једна земља за коју је Слободан сазнао тек пошто је почела да преиспитује признање независности Косова – Палау. 

"Појма нисам имао где је то“, признаје док је Марија пак, добила жељу да посети ову државу ако се укаже прилика и тако комплетира оно мало што јој је остало. 

Слободан и Марија имају унуке који су такође примили „ген за туризам“, па и они полако већ почињу да упознају свет уз своје родитеље, што је нешто на шта је пар Мићић и те како поносан.

Б 92
фото:интернет

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Марконе

30.01.2019 19:04

Палау,хахаха...питај Дацица...он је све те земље обисао сто нико није цуо за њих !!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ре Макарона

31.01.2019 08:08

Па такве дрзаве и јесу признавале окупацију и отимање српског Космета, уз неке "велике", које су или настале на униставању других цивилизација, или на израбљивању и пљацки других народа.