Колико је загађен ваздух у Бањалуци

Знају ли грађани Бањалуке какав ваздух свакодневно удишу?

Република Српска 29.01.2019 | 21:00 Док надлежни за мјерење квалитета ваздуха кажу да нема већих прекорачења, подаци који стижу из других извора показују да је ваздух у Бањалуци загађенији него у Сарајеву. Потражили смо и одговор на питање шта то највише утиче на квалитет ваздуха.

Откако је настављено са мјерењем квалитета ваздуха у Бањалуци, није забиљежен већи раст индекса штетности по живот становништва у највећем граду у Српској. Тако бар кажу надлежни по овом питању, а исто показују и три базне станице. Мјерење квалитета ваздуха у Бањалуци од јула прошле године проводи Институт за грађевинарство.

Градоначелник Бањалуке тврди да је ваздух који удишемо у складу су са нормама граничних вриједности.

„Ових дана сте имали прилику да добијете и једну збирну информацију, по којој је квалитет ваздуха у Бањалуци бољи него у неколико претходних сезона. Наши подаци су за већину параметара, осим једне категорије честица, у односу на 2015/16, знатно бољи“, каже градоначелник Бањалуке Игор Радојичић.

Тако мисле и у РХМЗ, али треба напоменути да Завод податке износи на основу информација добијених из Градске управе, у чијем власништву су три базне станице у Борику, Центру и на Паприковцу. Ипак, од ових података грађани немају користи, јер их добијају збирно, на крају мјесеца.

„Када добијемо податак о стварном мјесечном стању, какво је било у јануару, тек ћемо 31. јануара знати које су граничне вриједности биле прекорачене, на примјер, 5. јануара, што значи да није на адекватан начин успостављено благовремено обавјештавање грађана о тренутној ситуацији. Тако, ако је алармантно стање било 6. јануара, ми не можемо да реагујемо благовремено, јер ћемо резултате добити тек након мјесец дана“, каже Душка Кудра из Центра за животну средину у Бањалуци.

Од средине јануара ове године, у оквиру међународног пројекта, постављен је још један сензор за мјерење квалитета ваздуха, који, за разлику од базних станица, мјери само индекс чврстих честица, односно оних честица које изазивају тешка обољења код грађана. Откада је уређај у функцији, обрађено је више локација у Бањалуци, а тренутно се налази у улици Симе Матавуља.

Резултати, који су свакодневно доступни на сајту „Пурпле аир“, показују супротно од онога што тврде надлежни у граду.

Тако је данас у 15:00 часова индекс квалитета ваздуха, према подацима овог сајта, био 204, док је истовремено у Сарајеву, које је недавно било међу најзагађенијим градовима свијета, индекс био 140.

Најкритичније је било 18. јануара, када је овај сајт објавио забрињавајуће податке. Наиме, у току тог дана, индекс загађености у Бањалуци износио је 463. Све вриједности изнад индекса 300 су врло опасне за људско здравље.

Градоначелник Бањалуке није упознат са постављањем новог сензора који мјери загађеност ваздуха у граду. Изричит је да је квалитет веома добар, а да су томе највише допринијели нова „Еко топлана“ и чињеница да Бањалучани све мање као огрев користе угаљ.

У Центру за животну средину кажу да највећи проблем представљају, управо, индивидуална ложишта, издувни гасови у саобраћају и нова „Еко топлана“.

„Не можемо говорити о поузданости квалитета ваздуха, јер сама Топлана нема мјерну станицу преко које можемо да видимо граничне вриједности, не само дневне, него чак ни мјесечне“, објашњава Кудра.

Јавна је тајна да грађани Бањалуке муку муче са смогом у граду. Смог се састоји од честица величине 2.5 -10 микрометара, које се скраћено обиљежавају као ПМ2.5 и ПМ10. Дио одговорности, сигурно, иде и „Еко топланама“, на чију адресу су прошле године стизале бројне жалбе грађана због гарежи која је из димњака падала по граду.

У извјештају Свјетске здравствене организације из 2013. године, стоји да се излагањем честицама ПМ2.5 животни вијек скраћује за 8,6 мјесеци. Према извјештају УНИЦЕФ-а из 2016. године, загађење ваздуха је директно повезано с обољењем упале плућа и других болести дисајног система, чиме су нарочито погођена дјеца узраста до пет година.

(БН телевизија)