"Предсједниче, чујем да ћемо да намјештамо утакмице...!"

Припреме без играча и тренера, фудбалери "жицају" за кафу, касне плате, отказују се станови, играчи напуштају клуб. . .

Фудбал 30.01.2019 | 20:00 То је по речима побуњених фудбалера тренутно стање у ужичкој Слободи, која је некада претила Партизану и Црвеној звезди, а данас је у зони испадања из Прве лиге Србије.

Немања Обреновић, донедавно капитен, напустио је средином јануара клуб са Ђетиње незадовољан условима за рад, финансијском кризом и третманом играча.

Обреновићево обраћање јавности пре десетак дана није било пријатно, а сада се на друштвеним мрежама појавила и наводна преписка Слободиног детета Ивана Петровића са председником клуба Божидаром Опачићем.

"...По граду се прича да ће бити намештања утакмица. Што се тога тиче ја ни у какву причу нећу улазити. Могу слободно да оствим траку и опрему. Немојте погрешно да ме разумете, не кажем да ви учествујете у било чему, само понављам да сам чуо да ће то да се ради. Чисти да знате", написао је између осталог Петровић у поруци наводно упућеној Опачићу.

После пет сати уследио је и одговор:

"...Послао сам Управом одбору твоју поруку, нисмо за даљу сарадњу с тобом... Не идеш сутра на припреме...", наводно је написао Опачић.

Веома брзо се огласио и Мирко Поледица, председник Синдиката професионалних фудбалера “Независност”.

"Ово је испод сваког нивоа и велика срамота за клуб који нам је дао Немању Видића, Радомира Антића, Микија Рајевца, Николу Максимовица, итд... Овде има елемената диакриминације и мобинга. Подршка за играче, знам како се осећају јер сам и сам доживљавао слично, али никада овако", тврди Поледица.

Немања Обреновић је први јавно открио шта се дешава у Слободи, када се недавно обратио јавности отвореним писмом.

"Од мог доласка у клуб отерано је шест играча из прве поставе, шест добрих играца, без којих смо остали практично са децом и играчима који једноставно нису калибра Прве лиге Србије. Ноћ пред утакмицу у Београду био сам избачен из свог стана пошто клуб није платио један динар станодавцу, као и остали играчи који су живели у околним становима. Са све коферима ноћ пред меч одлазим кући јер просто немам где да спавам, док остали момци се враћају у једну чувену “жуту кућу”, једно неуредно место недостојно живота у њему".

Обреновић даље каже: "Долази нам утакмица са Бежанијом код куће, а наших седам играча цека такси по пљуску са све стварима, јер су опет избачени на улицу, овај пут и из фамозне “жуте куће”. Како таксија није било дуго, власник се сажалио на момке и оставио их ту још једно вече. Сутрадан су момци дефинитивно избачени и ноћ пред утакмицу бауљају градом са све стварима. На крају су завршили у хостелу, где су спавали на палетама и сандуцима из другог светског рата. Чак су нашли и шлемове, поезија…"

Извор: Б92