"Predsjedniče, čujem da ćemo da namještamo utakmice...!"

Pripreme bez igrača i trenera, fudbaleri "žicaju" za kafu, kasne plate, otkazuju se stanovi, igrači napuštaju klub. . .

Fudbal 30.01.2019 | 20:00 To je po rečima pobunjenih fudbalera trenutno stanje u užičkoj Slobodi, koja je nekada pretila Partizanu i Crvenoj zvezdi, a danas je u zoni ispadanja iz Prve lige Srbije.

Nemanja Obrenović, donedavno kapiten, napustio je sredinom januara klub sa Đetinje nezadovoljan uslovima za rad, finansijskom krizom i tretmanom igrača.

Obrenovićevo obraćanje javnosti pre desetak dana nije bilo prijatno, a sada se na društvenim mrežama pojavila i navodna prepiska Slobodinog deteta Ivana Petrovića sa predsednikom kluba Božidarom Opačićem.

"...Po gradu se priča da će biti nameštanja utakmica. Što se toga tiče ja ni u kakvu priču neću ulaziti. Mogu slobodno da ostvim traku i opremu. Nemojte pogrešno da me razumete, ne kažem da vi učestvujete u bilo čemu, samo ponavljam da sam čuo da će to da se radi. Čisti da znate", napisao je između ostalog Petrović u poruci navodno upućenoj Opačiću.

Posle pet sati usledio je i odgovor:

"...Poslao sam Upravom odboru tvoju poruku, nismo za dalju saradnju s tobom... Ne ideš sutra na pripreme...", navodno je napisao Opačić.

Veoma brzo se oglasio i Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera “Nezavisnost”.

"Ovo je ispod svakog nivoa i velika sramota za klub koji nam je dao Nemanju Vidića, Radomira Antića, Mikija Rajevca, Nikolu Maksimovica, itd... Ovde ima elemenata diakriminacije i mobinga. Podrška za igrače, znam kako se osećaju jer sam i sam doživljavao slično, ali nikada ovako", tvrdi Poledica.

Nemanja Obrenović je prvi javno otkrio šta se dešava u Slobodi, kada se nedavno obratio javnosti otvorenim pismom.

"Od mog dolaska u klub oterano je šest igrača iz prve postave, šest dobrih igraca, bez kojih smo ostali praktično sa decom i igračima koji jednostavno nisu kalibra Prve lige Srbije. Noć pred utakmicu u Beogradu bio sam izbačen iz svog stana pošto klub nije platio jedan dinar stanodavcu, kao i ostali igrači koji su živeli u okolnim stanovima. Sa sve koferima noć pred meč odlazim kući jer prosto nemam gde da spavam, dok ostali momci se vraćaju u jednu čuvenu “žutu kuću”, jedno neuredno mesto nedostojno života u njemu".

Obrenović dalje kaže: "Dolazi nam utakmica sa Bežanijom kod kuće, a naših sedam igrača ceka taksi po pljusku sa sve stvarima, jer su opet izbačeni na ulicu, ovaj put i iz famozne “žute kuće”. Kako taksija nije bilo dugo, vlasnik se sažalio na momke i ostavio ih tu još jedno veče. Sutradan su momci definitivno izbačeni i noć pred utakmicu bauljaju gradom sa sve stvarima. Na kraju su završili u hostelu, gde su spavali na paletama i sanducima iz drugog svetskog rata. Čak su našli i šlemove, poezija…"

Izvor: B92