Прича: ХЕГЕМОН!

Пут дуг 11 година од великог изненађења до рекордне седме титуле на Аустралијан опену нит је која повезује неколико преломних тренутака у каријери Новака Ђоковића која је у два наврата била на граници да оде у прошлост.

Тенис 28.01.2019 | 22:50 Прошло је већ 11 година од када је Новак Ђоковић потресао свет спорта и преко тада неприкосновеног Роџера Федерера којег је сломио у полуфиналу, те након тога тада такође младог Жоа Вилфреда Цонге стигао до прве од сада већ позамашног броја од 15 гренд слем титула.

Када је након тога уследила пауза од три више-мање сушне године, похаране мистериозним здравственим проблемима многи су помислили, па и он сам што никада није крио, да је то у суштини било то од њега. У 2010. је било најтеже, нарочито пошто је због болести предао четвфинале јединог нашег АТП турнира, Сербиа опена које је организовала њргова породица и фирма на Дорћолу. Тек 5-6 представника медија дочекало га је позне мајске вечери у Београду, разочараног, уплашеног, сузних очију. Деловало нам је тада, у тој мрачној атмосфери да је то крај. Било је лепо док је трајала вожња, али српска љубав према тенису, коју је он поново пробудио, је ту требала бити поново стваљена ад акта

Срећом, промена у исхрани, толико мала, али толико значајна, вратила му је снагу и коначно почела да наплаћује оно што је "орао" од своје четврте године када је први пут узео рекет у руке на Копаонику и заљубио се у њега. Тај минус, ма апсолутни минус моменат у родном граду, који је поделио тек са неколико највернијих и најупорнијих српских новинара не сме се заборавити, јер он представља прву тачку из које је кренуо нови успон. Свесни тога да је у питању највећи тениски шампион кога смо икада имали, нико није открио право стање ствари. Дали смо му времена да нађе решење, у најбољем случају пошто смо суњали да ће оставити рекет јер он није створен да буде просечан, већ најбољи тенисер. И кренуло је. Прво је освојена Дејвис куп Салатара, а онда је уследио невероватан низ од 41 победе у 2011, уз три гренд слем трофеја и пет са мастерса. И наравно, први успон на лидерску позицију на АТП лествици.

Наредних година је са другом двојицом чланова "велике тројке" делио добро и зло, уз повремене улете Стена Вавринке и Ендија Марија у њихову хегемонију. Врхунац каријере је дошао у 2016. када је коначно покорио Ролан Гарос и тиме освојио сва четири гренд слема у каријери. А у том тренутку их је и све држао те су медији и смисли назив "Новак слем".

А онда је кренуо нови пад, повреда лакта и нове сумње и разочарења и њега самог и навијача... Да не причамо како се један део овдашњих "љубитеља" спорта понашао и реаговао.  "Да комшији цркне крава" је прави опис те ситуације, а посебно су се окомили на његово веганство. Трајало је то добрих годину и по дана, сви смо се већ опростили од некадашњег шампиона гледајући га како полако копни и губи од играча који нису достојни торбу да му носе. Морао је Новак и на операцију проблематичног десног лакта почетком 2018, вратио је успут Марјана Вајду и Гебхарта Фила Гричау тим, а раскинуо сарадњу са Радеком Степанеком и Андреом Агасијем који су ипак оставили нешто у његовој игри што га сада чини бољим него те шампионске 2016. И да је тада одиустао, нико ништа не би могао да му каже, јер опсвојио је и остварио све што је замислио. Али, шампиони не одеустају тек тако.

Све се поклопило прошле године на почетку сезоне играња на трави, прво са финалом у Квинсу, а потом и поптуно неочекиваном трећом титулом на Вимблдону где је у полуфиналу након мамутске борбе, која је притом у неколико наврата изгледала изгубљено, савладао Рафу Надала.

"Све се у животу дешава са ралогом и ништа не бих мењао. Иако нисам могао да играм после операције прошле године, отишао сам у Мајами. Требало ми је још мало времена да средим серву пошто сам морао да је променим. И све је добро испало. Мирноћа је највећа моја снага. Рафа доноси енергију и неусташивост, пуца од снаге и енергије, а ја волим да изравнам ствари, да све буде мирније и да сам нађем снагу у себи. Губио сам разум у прошлости, због чега сам губио мечеве, те сам много радио на томе. И очигледно је да сам добро урадио домаћи задатак.", изјавио је Ђоковић након освајања седмог Аустралијан опена.

Нови велики корак у његовој каријери прошле године је било и коначно покоравање баксузног Синсинатија чиме је постао први играч који је освојио свих девет мастрес турнира добивши нови "орден" од медија - "Новак мастерс". До краја сезоне је мало покварио расположење навијача пошто је изгубио два финала заредом, мастесе у Паризу и Лондону и то од младих лавова, Карена Хачанова и Александера Зверева. Пренебрегли су сви да је у то време био болестан и уморан и да је све ОК. И одмах су кренуле приче о смени генерација. Причало се, а нико њега ништа није питао.

А он одлично говори у своје име, посебно рекетом. Јер уследио је овај, тазе завршени Аустралијан опен, преточен у 15. грен слем трофеј, чиме је престигао легендарног Пита Сампраса. Испред Нолета су још само Рафаел Надал са 17 и Роџер Федерер са 20 трофеја са четири највећа турнира. А он је кренуо у лов!

И како се чини, нарочито након невероватних игара на последња два меча у Малбурну, у којима је прво прегазио Луку Пуја, па Надала, направивши успут укупно само 14 неизнуђених грешака, делује да ће овај низ потрајати. И делује као да игра тенис са неке друге планете.

"Ово је вероватно најбољи меч који сам одиграо у животу, ако не најбољи онда међу најбољима. Знао сам да је Надал променио игру и да је у одличној форми, али ја сам се фокусирао на мене и моју игру и то је био прави приступ. Рафу морате нападати, не смете играти дуге поене. Када сам га победио на Вимблдону сматрао сам да морам бити још ближи терену, што сам сада успео. Мало сам променио сервис, као што је то урадио Рафа. То је комбинација ствари, није потпуно промењен, али сада много комфорније сервирам", објаснио је свој ментални приступ данашњем финалу Ноле.

Федерера наш ас већ практично држи у џепу и овај га може победити само када има баш лош дан, а  то се последњи пут десило 2015! Након данашњег финала и Надал - не рачунајући Ролан Гарос -вероватно зна шта је и где је и да када је Ђоковић расположен он може бити само неми посматрач. Последња победа над Београђанином, не рачунајући две на шљаци током последњег периода кризе нашег аса, забележена је још 2014. у финалу Ролан Гароса. Па Шпанац се до финала у Мелбурну пробио невероватном игром и без изгубљеног сета, а онда му је Ноле као од шале откинуо три заредом и то на великој сцени. Било је то, са само два сата и четири минута игре њихово најкраће гренд слем финале. И доказ да је Новак сада класа за себе.

Наравно, ту су увек "млади лавови" који су на овом Аустралијан опену доживели судар са реалношћу. Уосталом као и њихови пропагатори. Једини озбиљнији резултат је победа Стефаноса Циципаса над фрустрираним Роџером Федерером. Сви остали су поклекли, а Новак и Рафа су их наређали као кегле. Чисто да знају ко и даље газдује белом спортом.

Стање на АТП лествици која излази сутра додатно ће показати реалност Новакове хегемоније која би могла овај пут да потраје и да га промовише у најбољег тенисера свих времена. Али, о томе неком другом приликом, јер сада ваља уживати у овомневероватном остварењу нашег суграђанина.

Извор: моззартспорт