Прича: Има ли тог новог Пипа Инзагија?!

Напуњен Пистолеро или црни Петак? Милан се нада да је прекинуо проклетство. . .

Фудбал 25.01.2019 | 00:00 Био је неки мај, последње коло Серије А, трка за титулу је решена у минулом колу поразом Милана у градском дербију и победом Јувентуса на Сардинији. Последње коло нема резултатски значај у трци два гиганта.

Али за навијаче Милана има огромну емотивну важност. Сунчан мајски дан, сенка пала до пола Сан Сира, трибине су крцате... Гостује Новара која је већ испала, а бујица емоција само што није експлодирала. Тог дана се од дреса Милана опраштају Сенатори. Последњи делићи Анћелотијеве династије која је харала Италијом и Европом. Последњи меч у дресу Милана ће одиграти Алесандро Неста, Кларенс Седорф, Ђенаро Гатузо, Ђанлука Замброта... Последњи меч у дресу Милана ће одиграти и Тијаго Силва и Златан Ибрахимовић пре него што их Галијани спакује за Париз и натера на трансфере у ПСЖ. Последњи меч тог дана у дресу са црвено-црним пругама игра и апсолутни миљеник навијача Филипо Пипо Инзаги.

Милан се мучи, партибрјекер Новара води на полувремену, а Фламини негде на поечтку другог дела доноси изједначење.

А онда комешање, жамор, зенице се шире... У 67. минуту у игру уместо Антонија Касана улази Филипо Инзаги. Целе сезоне вуче повреде, има 39 година и није играо од марта. Улази да упише последње минуте у каријери и да уради оно што је целог живота радио – постиже голове. Није битно што је резултат небитан, није битно што је преко пута слабашна Новара и што цео меч има некакву конотацију ревијалног. Инзаги види само гол и фиксира мрежу. Лопту је већ замислио како се копрца.

Убрзо након тога на терену улази и Сандро Неста да се опрости. Лопта иде лагано, долази до Несте, овај шаље дугу до Седорфа, кратак дупли пас са Гатузом, Холанђанин шаље ону своју лопту са очима преко одбране... Пипо Инзаги на линији офсајда успева да побегне чуварима, спушта лопту грудима на волеј и шаље је преко голмана за победу!



Сан Сиро је експлодирао, коментатори широм Италије вриште у микрофоне, Тицијано Крудели плаче као мало дете у студију. Последњи гол Инзагија, последња асистенција Седорфа, последњи кратак пас Гатуза (то је знао), последњи пут је Алесандро Неста елегантно подигао главу и упутио дугу. Никад више неће заиграти у дресу Росонера и та акција ће остати кратка прича о моћи и утицају једне генерације која је освојила две Лиге шампиона, а заслужила је макар још две. На крају меча су емопције покуљале, плачу многи, плачу легенде... Био је то крај једне ере и почетак мрачног периода у који је ушао Милан.

Росонери се никад од тада нису опоравили. Све се променило из корена. Отишли су и Берлускони и Галијани, шампиони више не станују на Сан Сиру. Можда и најбоља слика Миланове пропасти од тада је циркус који је продефиловао клубом од тада и покушавао да оживи дух Пипа Инзагија у дресу са бројем девет. Број који су пре Инзагија носили великани попут Жоржа Вее, Марка ван Бастена, Жан Пјера Папена или  Гунара Нордала је исто тако имао и своје неславне власнике  у међупериодима славних времена. Марко Симоне, ФлоринРадучоју, Патрик Клајверт нису успевали да изнесу терет Миланове „деветке“. О Ђанију Командинију да и не говоримо. Белрускони је на једном дербију питао: Ко је овај што носи „деветку“.

Када је купљен Инзаги из Јувентуса, проблем „деветке“ је решен за наредну деценију. Голови Бајерну, Ајаксу, Лиону, Ливерпулу... Тешко је побројати све култне голове Инзагија у дресу Росонера. Али од његовог одласка, Милан је ушао у тамни вилајет потраге за новом „деветком“.

Инзагијев дрес је наследио већ тада стаклени Алешандре Пато и после само пола године је отишао из клуба. Проклетство је почело. Алесандро Матри, Матија Дестро, Фернандо Торес, Луиз Адријано, Ђанлука Лападула, Андре Силва и Гонзало Игуаин су у претходних шест година били неславни валсници Миланове „деветке“.. Заједно су плаћени 79.500.000 евра и укупно су дали 25 голова. За осам година?!



Милан је овог јануара решио да опет крене у лов на „деветку“ и разбијање проклетства. Великан са Сан Сира је преко својих финансијских могућност загризао „метак“ звани Кшиштоф Пјонтек. Истина, Пољак је узео број 19, можда баш због страха од те клетве, али свакако ће га на Сан Сиру сви гледати као "деветку".

Како било, за 35.000.000 евра су Росонери призмељили момка у којем неки виде мешавину Дијега Милита и Роберта Левандовског. Нападача који није атрактиван за видети, али који зна да даје голове. Знали су и ови пре нејга па су на Сан Сиру заборавили. Зато Пјотнеков долазак у Милан изазива исто толико скепсе колико и еуфорије. Али нешто је морало да се уради... Леонардо и Малдини су бацили опкладу на Пјонтека.

Пре само шест месеци је Кшиштоф Пјонтек као анонимус из Пољске дошао у Ђенову. Довољно је рећи да је аутомобилом у друштву девојке допутовао у Ђенову и да га нико од новинара није сачекао. Трансфер од 4.000.000 евра није баш мали ни за Ђеновине услове. Пјонтек је био повремени репрезентативац и први стрелац Краковије, али је једноставно био неатрактиван.

Само 17 минута му је било довољно на дебију за хет-трик у Купу Италије против Лећеа, а онда је уследила она луда серија голова. Пољак је решетао левом, десног, главом, из пенала... Смена тренера и долазак Балардинија су га пресекли и голови су стали. Али новом сменом тренера је опет почео да решета. Довољно да привуче пажњу бројних великих клубова. Реал је озбиљно размишљао о Пјонтеку као о подршци Бенземи, Барса као привременом решењу, а потом и правој замени за Суареза, Бајерн је имао сценарио у којем Пјонтек наслеђује земљака Левандовског, Јуве и Интер су закође облетали, помињао се и Челси, а Наполи је хтео да направи свето пољско тројство са Зјелинским и Миликом.

Ипак, само је Милан био довољно храбар или луд да загризе за момка који озбиљан фудбал ига тек шест месеци. Можда је погодио, а можда је опет наставио црну серију. Дел Бој би рекао да „ко не рексира, тај не профитира“.

Ћезаре Прандели је рекао да Пјонтек израста у озбиљног нападача и да ће се уклопи где год да пређе. У Италији су га прозвали Бомбер по узору на легенде Пруца и Вијерија, а на пољском та реч знали „револвераш“. Зато је Пјонтек и прославља голове у Пистолеро стилу. На Сан Сиру се надају да је Пољак тек почео да пуца и да ту има довољно муниције да их врати у Лигу шампиона где их је последњи пут увела она генерација ПипаИнзагија и осталих Сенатора.

Пјонтек на пољском значли „ петак“. Да ли је овај Петак Миланов иметак или ће то бити црни петак, видећемо ускоро. Да, Лукасом Пакетом се мало бразилског шарма већ вратило у Милан и провејава оптимизам. Потребан је неко кога ће Бразилац спајати са головима. Милан је углавном имао среће са Бразилцима, али и са Словенима попут Савићевића, Бобана, Шевченка... Све очи до краја сезоне ће бити упрте у тандем Пакета – Пјонтек.

Можда је време да се неке црне традиције прекину и да се Милан опет врати у елиту европског фудбала и да Сан Сиро опет дочивљава неке емотивне моменте као оног мајског дана када је Пипо Инзагинепогрешиво избегао офсајд замку и зарио лопту у мрежу. Човек који даје голове се предуго чека у Милану. Сада је бачена коцка вредна 35.000.000 евра. Леонардо и Малдини ваљда знају тај фудбал и виде даље него обичан љубитељ.

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс, Схуттерстоцк