Партизан, уз реконструкцију, "изнајмљује" име стадиона?!

Након што је коначно утврђено власништво на стадиону на Топчидерском брду, ФК Партизан размишља о следећим корацима.  Шта сад у Хумској 1? Реконструкција од 15. 000. 000 евра! Могуће и ново име Партизановог стадиона. . . Како је текла вишегодишња борба за повратак својине?

Фудбал 23.01.2019 | 00:00
Партизан, уз реконструкцију, "изнајмљује" име стадиона?!
Велика правосудна победа Партизана, после које је потпредседник клуба, професор Правног факултета Владимир Вулетић у шали изјавио: "Сад могу у пензију".

Вишедеценијски спор око власништва над стадионом на Топчидерском брду од јуче је стављен ад акта. Апелациони суд је донео коначну пресуду - стадион је власништво ФК Партизан. 

А у клубу већ размишљају шта даље. Још раније је најављена реконструкција стадиона, а Вулетић је данас рекао да постоји могућност промене имена (некада се звао Стадион ЈНА, данас Стадион Партизана).

Вулетић најављује нешто што се у свету одавно дешава. Стадиони фудбалских или кошаркапких клубова не носе имена по неким својим бившим играчима, легендама, већ се име даје на рентирање компанијама које то могу да плате.

Тако, рецимо, у Енглеској Арсенал игра на стадиону "Емирејст" (Емиратес), Манчестер сити на "Итихаду" (Етихад), минхенски Бајерн на "Алијанц арени", Сакраменто Кингси у "Голден 1 центру" (Голден 1 центер), итд, итд... Тај модел пословања се зове "наминг ригхтс" (слободан превод: право на име).

"Покушаћемо да брендирамо име стадиона. Већ имамо преговоре са француским фимама, чак и из Кине које су расположене", рекао је Вулетић Телевизији Прва.

Упоредо са овим планом, теку и припреме за реконструкцију стадиона.

"Опсежно ћемо учествовати у реконструкцији стадиона. За потпуну реконструкцију, објекат који је достојан и Лиге шампиона, потребно је 10 до 15 милиона евра. Држава је стала на становиште да би Црвена звезда и Партизан као највећи клубови могли добити тај новац, али Партизан неће седети скрштених руку", рекао је Вулетић.

Подсетио је да је Партизан 2007. године имао готов пројектни модел за реконструкцију стадиона са завршеном финансијском конструкцијом. Тај пројекат је "гурао" некадашњи генерални секретар ФК Партизан Жарко Зечевић, али...

"И, онда се догодила тужба министарства, те исте године. Да ли је то случајно? Нисам сигуран, мислим да није. Кореспондирало је са неким намерама да се Партизану одузме шанса за реконструкцију стадиона", навео је потпредседник фудбалског клуба Партизан. 

Спортско друштво Партизан је од понедељка правоснажно власник стадиона у Хумској, објеката веслачког клуба на Ади Циганлији, као и имовине одбојкашког и кошаркашког клуба на Калемегдану.

Нова етапа у животу Партизана. Неко ће рећи „ништа се не мења“, међутим, пресуда Апелационог суда, по којој је стадион у Хумској 1 враћен својини црно-белих, отвара простор за реализацију амбициозног плана о реконструкцији објекта старог седам деценија.

Још током 2018. најављено је да ће Партизан током ове године „нашминкати“ стадион отворен још 9. октобра 1949, међутим, до јуче није постојао правни оквир, јер се случај вукао по судовима и нико са сигурношћу није могао да предвиди епилог. Но, сад кад више препрека нема, кад су се стекли услови да радови почну, на Топчидерском брду најављују потезе које ће вући током 2019. године.

„Држава је спремна да уложи у реконструкцију Партизановог стадиона 15.000.000 евра. На томе смо изузетно захвални! Нисмо једини који ће добити новац, јер је планирана и реконструција стадиона Црвене звезде, Војводине, нишког и крагујеваћчког Радничког. Дубоко држимо да је ово час кад ћемо да будемо у прилици да неку од групних фаза европских такмичења дочекамо у достојном здању наше традиције и славе“, поносно ће проф. др Владимир Вулетић, потпредседник Парног ваљка и најзаслужнији човек за још једну добијену правну битку.

Пројекат реконструкције стадиона у Хумској завршила је фирма „Машинопројект“, а идеја је да на бази плана из 2007. кад је у фотељи генералног секретара седео Жарко Зечевић дом црно-белих добије нови изглед. Предвиђено је покривање, реновирање ложа, сређивање источне и западне трибине, све зарад бољег комфора гледалаца. Такође, ради се на уградњи рејача, реновинарњу свлачионица, а нови изглед добиће и управна зграда.

„Пројекат Жарка Зечевића са швајцарском компанијом Мараци из прве деценије овог века, већ је био готов, затворена је била и финансијска конструкција, стигло се до генерализације, међутим, баш у време кад је требало да почну радови на изградњи стадиона који би личио на Јанг Бојсом у Берну, појавља се тужба Министарства одбране. И цео посао је стопиран“.

Сад је друга прича. Рад се на завршетку папирологије, па је реално очекивати да у другој половини године машине „забрекћу“ повише Аутокоманде.

„Тешко је очекивати да радови почну пре лета. Стручне службе раде, а кад град усвоји детаљне регулационе планове може да се гради“.

Оно што је посебно интересантно јесте да се јасним својинским односима стекао услов и да Партизан заради који евро на комерцијалном плану.

„Ако Бајернов стадион може да се зове Алијанц арена или да Емирати полажу право на Арсеналов објекат на још десет година, не видим разлог зашто Партизан не би пратио светске трендове и тако себи убацио додатни новац у касу у виду права на име стадиона. У том погледу, неке компаније из Француске и Кине већ су нам се јавиле, па бисмо могли да добијемо и ново име“, открио је Вулетић.

Навијачи Партизана су одушевљено дочекали јучерашњу информацију. Међу црно-белима се гласно чује „стадион је наш“.

„Партизан је успео да оствари 30-годишњи сан! Честитам навијачима: ово је њихова кућа, у њу би требало да се врате, што је пре могуће и што је бројније могуће. Уједињеније“, порука је Владимира Вулетића, потпредседника црно-белих.

ГЕНЕРАЛ КАДИЈЕВИЋ ГЛЕДАО ДАЛЕКО

Вулетић је потанко објаснио ко је и како успео да омогући Партизану да се избори за формални повратак својине у власништво:

„Исти правни тим који је прошле године, баш у ово доба, извојевао победу над дисциплинским органима УЕФА, победио је опет. Помогнут и адвокатом Мишом Костићем, као и новим замеником генералног директора Партизана, Милорад Николић, врло талентованим правником, остварио је нови тријумф, пошто је Апелациони суд укинуо решење Вишег суда од 7. септембра 2017. и одбио све тужбене захтеве! Сад могу у пензију“, смеје се професор. „Дошли смо у прилику да правним аргументима покажемо да је питање останка правне државе и њених темеља могуће само ако институције у потпуности ради свој посао. Снага и сила права су увек значајнији испред права силе“.

Цео случај потиче још од 1989. године кад је тадашњи први човек армије, савезни секретар за народну одбрану, генерал Вељко Кадијевић, потписао акт у складу са тад важећим прописима, на основу којег је сачињен уговор о преносу права коришћења на непокретностима без накнаде.

„Имали смо ситуацију да је на основу реакције јавног правобранилаштва Министарство одбране на челу са Драганом Шутановцем 2007. покушало да побија коначни управни акт, који се могао побијати у оквирним роковима годину након доношења?! Тај акт је, иначе, донет 1989. од стране тадашњег савезног секретара војног Вељка Кадијевића: у надлежности коју је имао, имао је дискреционо овлашћење да потпише управни акт о преносу трајног коришћења без права накнаде. Отишао је неколико корака испред, прибавио мишљења свих релевантних институција, прошао управни поступак и тек онда потписао акт. То није морао да уради“.

Од 2007. све до јуче постојала је претња да ће држава одузети имовину црно-белима.

„Виши суд је 2013, после шест година суђења, усвојио тужбени захтев министарства војног и све у Партизану оставио у чуду. Жалили смо се на одлуку Апелационом суду, вратио ју је на поново суђење Вишем суду, који је поново донео исту одлуку. Поднели смо поново жалбу, Апелациони суд је поступао као касација и тад је донео овакву одлуку. Правоснажну, која се више не може побијати Могла је бити побијана захтевом за ревизију од правобранилаштва министарства војног, међутим, ти рокови су истекли 16. јануара. Можемо да кажемо: нека буде правде, макар пропао свет. Стадион је остао, није постао, наш“, додао је Вулетић.

НА ДОБИТКУ И КОШАРКАШИ, ОДБОЈКАШИ, ВЕСЛАЧИ...

Осим што је добио битку за стадион, пресудом Апелационог суда потврђена је својина ЈСД Партизан и над другим објектима.

„Реч је о непокретности веслачког клуба на Ади Циганлији, као и свих непокретности одбојкашког и кошаркашког клуба на Калемегдану. Све то сада припада Спортском друштву. Реч је о врхунској правној победи, која је трајала 25 година, готово четврт века. Правни тим Партизана, на чијем челу имам задовољство да будем, уз сарадњу са талентованим правником и замеником генералног директора Милорадом Николићем и познатом београдском канцеларијом Костић, заједно са члановима Управног одбора фудбалског клуба и Управног одбора ЈСД Партизан, остварио је тријумф који су многе генерације сањале. Ми то данас остављамо будућим управама у аманет“.

Не заборавља Вулетић и оне који су пре нега радили на поменутом случају?

„Ово је заједнички тријумф. Колико припада правнм тиму, толико припада и Управи клуба, која је ступајући на дужност 24. октобра 2016. као је од својих приоритета прокламовала разрешење овог спора. Данас можемо да кажемо да је ту реч и одржала и најзад не смемо заборавити актуелну и претходне управе ЈСД Партизан, како из деведесетих година, где пре свега мислим на Марију Тодоровић, која је стајала на истим овим позицијама, као и управе у 21. веку, Ђунићеву, Вујошевићеву, које су уткале свој допринос у ово што смо ми данас само успели да правно перфектуирамо“.

ГРАД БЕОГРАД НИЈЕ ХТЕО СТАДИОН

Да би развејао неке дилеме из прошлости како је „стадион поклоњен Партизану“, Вулетић је реаговао:

„Мало је познато да је стадион 1989. понуђен Граду Београду на управу, исти уговор, пре него фудбалском клубу. Град је одбио! Како и не би, годишњи трошкови за одржавање стадиона су преко 1.000.000 евра! Све ове године Партизан то сервисира. Најзад, реторичко питање: процес сукцесије, које су водиле све државе настале на простору бивше Југославије, долазили смо у ситуацију да се потражују странице књига, а ниједна није захтевала да се делимично и њој додели својина над стадионом Партизана, ако гледамо да је нешто војно...“

Извор: мондо.рс/моззартспорт

ФОТО: Стар спорт

Коментари / 0

Оставите коментар