Земље које су повукле признање

Палау, пацифичка земља, 13. најмања на свијету, а нестварне љепоте, оивичена палма и свјетлуцавим кристално плавим лагунама 13. је и која је повукла одлуку о признању независности Косова, чиме је број држава које подржавају једнострано повучене потезе Приштине смањен на испод 100.  

Свијет 21.01.2019 | 15:39 Добра вијест из те магичне државе услиједила је за Србију након низа од 12 земља које су у 2018. години подржале Београд и међународно право, а то су Мадагаскар, Соломонска острва, Лесото, Суринам, Гренада, Комора, Бурунди, Доминика, Сао Томе и Принципе, Лиебрија, Гвинеја Бисао, Папуа Нова Гвинеја.

Из Министарства спољних послова најављују да ће се том низу од 13 земаља ускоро придружити још четири.

На том архипелагу од 200 острва смјештених између Јапана и Аустралије, само осам је насељено. На њима живи 21.000 људи, а годишње га посјети и осам пута више туриста, због чега је главни услов за добијање визе овјерена заклетва којим се сваки путник однедавно обавезују да на острву неће оставити никаве отиске осим оних које ће киша и океан избрисати.

Палау је тиме постала прва земља која је увела заклетву у закон. Темељи се на дугогодишњем напору да се заустави претјерано уништавање и искориштавање природних ресурса. А казна је до милион долара.

Захваљујући предсједнику Томију Ременгесу, који тренутно у Београду, на оствима се граде само хотели са пет звјездица како би се спријечила штета која би могла да настане као резултат масовног туризма.

Најближи град – главни град Филипина – Манила, од Палауа, који је стекао независност 1994. године удаљен је 1.675 километара.

Острва чије су кречњачке и вулканске стијене прекривене смарагдним шумама које попут желених облачића искачу из океана, између осталог има и уточиште за морске псе величине Калифорније.

Неки извори Палауанце описују као хедонистичку нацију и тако објашњавају извјештаје УН да је четвртина одраслих конзумирала марихуану. Сљедећи по тој статистици су Италијани и Американци, који с процентом од 14 одсто заостају за житељима Палауа.

Оно по чему је Палау, ипак, најпознатији свакако су природне љепоте, од којих вам застаје дах и ту му нема “равна” у свијету.

Авантуристичко роњење уз коралне гребене, претраживање олупина бродова из Другог свјетског рата, истраживање скривене пећине и тунела, а праву пустоловину представља јединствен доживаљај роњења.

Мадагаскар

Мадагаскар, четврто по величини острво – послије Гренланда, Нове Гвинеје и Борнеа, међу најљепшим је на свијету. Велики је произвођач сафира, али становништво и поред те чињенице не живи обиљу.

Историја тог острва, богатог необичном флором и фауном као и јединственим обичајима. Милионима година било је дио афричког континента. До 17. вијека на острву је живјела птица слон која је била висока до три метра и тешка и 400 килограма. Специфичност је и Баобаб – дрво које живи хиљадама година. Због изгледа грана зову га “дрво окренуто наопако”.

Између јуна и септембра могуће је видјети и обичај – Фамадихану, који подразумијева плес с мртвима – које локални становници за ту прилику, на сваких неколико година, ископају из земље, намирише, умотају у свилу…

Соломонска острва

Соломонска острва, архипелаг су у јужном Тихом океану на коме је вријеме стало. Скуп од више од 1. 000 острва назван је тако, јер се вјеровало да је ту скривено благо краља Соломона.

Становништво, без обзира на разноликост и чињеницу да говори више од 70 језика, живи од океана. Њихова тамна боја коже, а свијетла коса збуњују и научнике. Током најнемирнијег периода у историји – Другог свјетског рата у једној од лагуна био је насукан бивши амерички предсједник Џон Кенеди. 

Лесото

Лесото је мала краљевина окружена Јужноафричком Републиком. Једина је земља која се цијела налази изнад 1.400 метара надморске висине, због чега је често зову “краљевство на небу”. Посједује ризорте за елитни туризам. 85 одсто становника зна да чита и пише, што Лесото чини и једном од најписменијих нација у Африци, 35 одсто мушкараца ради у рудницима, између осталог и дијаманата.

У тој краљевини забрањено је бити љут на јавном мјесту, али и избјегавати одговоре на постављена питања. За тај народ увредљиво је и ако дођете у земљу, а нисте научили пар ријечи на њиховом језику.

Суринам

Суринам је најмања држава у Јужној Америци смјештена на обали Алтантика. Главни град Парамариба могао би да буде свјетска престоница толеранције, јер се у њему једна до друге налазе католичка и лутерантска катедрала, џамија, синагога, хиндуистички храмови, али и светилишта аутохтоних религија. Изгађен од дрвета, специфичне холандско-креолске архитектуре, на листи је Унеска.

Због бруталности Холанђана према робовима и урођеницима, која је управо у тој земљи кулминирала, Суринам је након стицања независности 1975. године у борби против холанског утицаја отишао толико далеко да се одрекао својих држављана који живе у Европи. Да није тако имао би најбољу фудбалску репрезентацију на челу са Рудом Гулитом.

Суринам, кога зову и земљом изненађења обилује природним љепотама и необичним животињским врстама попут отровне жабе краљевско плаве боје. Само једне године у њој је откивено 60 нових биљних и животињских врста.

Доминика

Доминика је због своје љепоте изабрана за мјесто снимања доброг дијела “Пирата с Кариба”. Острво је најбоље чувана тајна Кариба, јер се становници труде да га заштите од најезде туриста. Оно крије и друго највеће термално језеро на свијету “Боилинг Лаке”. Колумбо је открио острво у недјељу због чега је названо Доминика. Европљани су га посљедњег колонизовали због снажног отпора домородаца. Независност су стекли прије 40 година.

Гренада

Гренада – очаравајућа је острвска земља на југоистоку Карипског мора, 160 километара од Венецуеле. Цијело острво мирише на мускатни орашћић, а због велике производње тог и осталих зачина Гренаду зову “острво зачина”. У развоју су трговина и туризам. Раже, корњаче, најразновсније шарене рибице, корали, прелијепе боје океана и нетакнута природа чине нестваран призор љепоте.

Коморска острва

Коморска острва – такође чаробна, а мала земља у Индијском океану, чија историја датира из шестог вијека. Комори, удаљени стотинама километара од Мадагаскара и Сејшела противотров су за све уморне од посла и градског живота. Успавани градови, вулкани у позадини и шуме пуне лемура чекају да буду откривени.

Независност је стекла од Француске 1975. од када је преживјела скоро 20 државних удара. Привреду заснива на пољоприведи и рибарству. За ту државу најбоље знају навијачи црвено-бијелих, јер је то домовина Ел Фарду Бена, као што знају и за Суринам по бившем играчу Мичелу Доналду.

Бурунди

Бурунди је држава у источној Африци без излаза на море. Према неким подацима, најсиромашнија је земља на свијету, оптерећена етничким сукобима. Главни извозни производи су кафа и чај, али и руда попут злата. Први становници били су Пигмеји – афрички народ чија просећна висина не прелазил 150 центиметара. Независност су стекил од Белгије.

Сао Томе и Принципе

Сао Томе и Принципе је држава састављена од два острва удаљена 140 километара и заборављени је рај. Према подацима свјетске туристичке организације, за многе путнике, нарочито оне искусне, идеална мјеста су она која нису окупирана турстима, а то је управо та најмања афричка држава. Прашуме, архитектура из португалске колонијалне ере и ризорти на плажи нешто су посебно, а ту је и први еколошки хотел у Африци. Обилује мјестима за роњење и посматрање китова и делфина. Сао Томе се налази готово на екватору, и на њему је прво насеље подигнуто 1493. године.

Либерија

Либерија је уз Етиопију једна од двије државе на афричком континенту коју Европљани никад нису колонизовали. Основали су је ослобођени робови из САД, који су главни град Монровиа назвали по Џејмсу Монроу, петом америчком председнику. Матична је лука за 15 одсто свјетске трговачке морнарице и град са једним од највећих стадиона у Африци.

Гвинеја Бисао

Гвинеја Бисао је западноафричка земља која је међу посљедњима у Африци постала независна. Са 1,8 милиона становника најмалобројнија је земља на континенту и једна од најсиромашнијих на свијету. Гвинеја Бисао је “парче Бразила” у Африци по музици, језику, шароликости боја, природним лепотама и плажама које се, иако напуштене, сматрају најљепшим на планети. Половина становништва су анимисти – људи који вјерују да све што постоји има душу, од биљака до камена. Посебну атракција су мравињаци термита, који могу бити високи као и просјечно дрво. Потврђена налазишта боксита и нафте слабо се експлоатишу због недостатка инфраструктуре. А рибу експлоатишу стране флоте.

Папуа Нова Гвинеја

Папуа Нова Гвинеја – нестварни свијет – држава у Океанији, између Аустралије и Азије, мјесто је контрадикторности, посебних природних обиљежја и обичаја заосталих из давних времена. У тој држави се говори око 800 језика, док службени енглески разумије мање од пет одсто грађана.

Једна је од најмање културолошки и географски истражених џава свијета.

Вјерује се да постоји велики број неоткривених врста биљака и животиња у нетакнутој дивљини унутрашњости Папуе. Папуа је најпознатији подводни рај на свијету за фотографе и рониоце, али и земља у којој истраживачи трагају за изгубљеним племеном Јаифо, чији су припадници познати као ловци на људске главе.

(Тањуг)