Има ли епидемије грипа у Српској?

Троипогодишња дјевојчица из Зенице прва је овогодишња жртва грипе у Босни и Херцеговини. У Србији су пријављена два смртна исхода која се могу довести у везу са грипом. Ипак, љекари истичу да разлога за панику нема, те да је вакцинација најбоља мјера превенције против грипа.

Република Српска 20.01.2019 | 20:30 Током типичне сезоне грипа, већина смртних случајева повезаних с грипом догађа се међу дјецом и старијим особама. Интересантно објашњење шта се дешава у организму када вирус грипа продре у њега дали су недавно амерички љекари у једном научном часопису.

У најкраћем, одговор јесте да у већини случајева организам сам себе убија, док покушава да се излијечи! Када вирус грипа уђе у организам, тада он преузима контролу над људским ћелијама у носу и грлу како би произвео сопствене копије.

Како је објављено, огромна маса ћелија изазива снажан одговор имунолошког система, који шаље батаљоне белих крвних зрнаца, антитијела да би елиминисао пријетњу. Код већине здравих особа, тај процес је дјелотворан, тако да се опораве у року од неколико дана или недеља, наводи се у америчком часопису.

Понекад је, међутим, реакција имунолошког система прејака и уништава толико ткива у плућима да у крв више не доспјева довољно кисеоника, што доводи до смрти.

Домаћи стручњаци с резервом узимају искључиво грип као узрок смрти, већ су склони да то формулишу као "смрт изазавану компликацијама вируса грипа". Најчешћа компликација је упала плућа. Ипак, домаћи љекари истичу да разлога за бригу нема, те да се ове сезоне не очекују никаква изненађења када је грип у питању.

"Сада не постоји некакв разлог за бригу, међутим значајан показатеља ће бити повратак дјеце у колектив, почетак другог полугодишта гдје се може очекивати у првих седам до десет дана од почетка другог полугодишта да би евентуално могло доћи. Уколико се у том периоду до краја мјесеца не појави већи број обољелих, свакак ће ова сезона добро проћи", каже др Зоран Дакић, епидемиолог у Дому здравља Бијељина.

У јеку ширења вируса грипа важне су опште мјере превенције.

Препорука љекара је вакцинација као најбоља превентивна мјера, али и друге мјере опреза.

Избјегавање неких масовних скупова, адекватно слојевито облачење, боравак у адекватно загријаним просторијама и наравно ако неко има неке респираторне симптоме, као што су кашаљ, повишена температура и слично свакако да остане у кућним условима."

Сваке године, вирус грипа узрокује између три и пет милиона случајева тешке болести и између 291.000 и 646.000 смртних случајева, показују подаци СЗО и америчког Центра за контролу и превенцију болести.



БН телевизија