Необична прича Звездиног дјетета...

Вуковац, студент електротехнике и најбољи математичар међу фудбалерима! Млади штопер Земуна Ненад Цветковић сасвим је посебан фудбалер.

Фудбал 16.01.2019 | 22:00 Још је неизвесно шта ће у тренутку када буде подвлачио црту фудбалске каријере млади штопер ЗемунаНенад Цветковић (22) моће све да наведе као личне успехе. Пред њим је период афирмације, раздобље када би требало да га упозна шири аудиторијум, али док се буде опорављао од операције предњих укрштених лигамената некадашњи Звездин ђак ће моћи да каже како је у земљи предрасуда успео да разбије један.

Знате ону причу о јефтиним фудбалским душама који заслепљени причом о гламуру најпопуларнијег спорта не хају много за духовне вредности и образовање. Дечачка соба првотимца Земуна у Ужицу крцата је фотографијама његовог фудбалског одрастања на Маракани, пошто је био неизоставни члан генерације коју су предводили Марко Грујић, Лука Јовић и Вукашин Јовановић. Ипак, његови најближи поносе се другом врстом талента.

Звучи претенциозно, али је Ненад Цветковић најбољи математичар међу фудалерима. Учесник државних такмичења и неко ко је поред лопте редовно „терао“ и књигу.

“Да, знам на шта циљате. Углавном се за фудбалере прича да су необразовни и интелектуално лимитирани. Ја сам желео да разбијем ту предрасуду и углавном ми је успевало“, почиње причу за МОЗЗАРТ Спорт Ненад Цветковић.

На необичну причу високог дефанзивца навео нас је отац Марка Грујића, уз поруку ”да се такво дете не виђа сваки“. Када као 12-годишњи клинац добијете позив Црвене звезде то значи да имате фудбалску перспективу, али када се пласирете на државно првенство у математици то значи да ћете у блиској будућности бити кадар потребан овој земљи.

“Математика нам породично иде од руке. Ја сам у Звезду дошао из Ужица у петом разреду, а у шестом, седмом и осмом сам се пласирао на државна првенства у математици. Рођени брат је исто сјајан у математици, отац је војно лице.  Моја професорка је препознала код мене таленат и жељу за усавршавањем. Обично иду прво школска такмичења, па градска или окружна и на крају државна. Ето, ја сам у шестом разреду прескочио школско, био сам на таквом нивоу да нисам морао да се доказујем (смех прим.аут). На државном сам добио похвалницу, то вам је неки еквивалент за четврто место. Није мала ствар. Касније нисам могао да поновим тај успех на највишем државном такмичењу. Мислим на седми и осми разред. Али на то гледам каао на један од најлепших периода у мом животу”.

Цветковић је власник вукових диплома. Као неко ко је завршио Спортску гимназију са свим петицама било је логично да настави образовање. Одлична конекција са математиком и физиком натерала га је да папире преда на Електотехничком факултету.

“Тек када сам дошао на факулетет схватио сам шта значи предан и напоран рад. У гимназији су ме професори пуштали да идем на тренинг и излазим са наставе. А опет ја сам то подносио без икаквих проблема. Некако сам са лакоћом имао све петице. Факулет је нешто друго. Морао сам да се посветим науци свакодневно, учио сам између осам и десет сати. А у том периоду отвориле су ми се и фудбалске карте. После позајмица у ИМТ-у и Радничком са Новог Београда добио сам позив Земуна. Клуб је играо другу лигу, то је већ био озбиљнији ниво“.

Желео је Цветковић да добро гура на оба фронта. Али нагомилане обавезе просто су га терале да пресече.

“Дао сам прву годину у року, све испите на време. Родитељи су ми причали да не напуштам факултет, како ће ми то бити потребно. Професори са факултета су имали други мотив. Желели су да докажем како фудбал и наука могу заједно. Међутим, схватио сам да не могу да будем слуга два господара. Дешавало ми се да идем на тренинг од Церака до Земуна и да учим. То је неких сат и по. Затим да право са неког колеквијума дођем на утакмицу. Тешко је било све издржати. Нисам могао да будем максимално фокусиран на оба поља. На крају сам пресекао - одлучио сам се за фудбал. Ако ми верујете почела су леђа да ме боле од силног седења и учења. Да ли сам донео праву одлуку? То никада нећемо сазнати. Само што ја другачије гледам на ствари. То што сам прекинуо са факултетом не значи да сам завршио са образовањем или науком“.

Баш они заговорници предрасуда о фудбалерима остали би запањени после наредних речи нашег саговорника.

“Не прође дан, а да нешто не прочитам или нешто не истражим. Љубав према читању усадила ми је професорка српског из основне школе. Раније сам највише волео да читам Достојевског, мислим да сам све прогутао… Данас, више преферирам духовну литературу. Волим да читам о животима владика, њихове речи“.

Имали смо конкретно питање да ли више преферира алгебру или геометрију?

“Више сам волео геометерију, некако сам могао у глави да замислим све то и решавам најтеже математичке задатке. И алгебра ми је добро ишла, али не као геометрија“.

Од дана када се посветио само фудбалу његов напредак су приметили људи који редовно прате суперлигашке мечеве. Био је стандардан у екипи Земуна, чак се причало да је завршио уносан инострани трансфер, али је против Чукаричког доживео тешку повраду лигамената.

“У 2018. години одиграо сам све утакмице и сваки минут за Земун. Можда је то разлог што сам се повредио. Фудбал је то, дешавају се такве ствари, иако је тренутак баш био незгодан. И за клуб и за мене. Али људи у окружењу су теже поднели то што сам се повредио од мене самог. Звучи као фраза, али ја не очајавам. Имаћу времена  да се посветим другим стварима. Хоћу још више да ојачам мускулатуру, да порадим на манама. Хоћу и да погледам све утакмице које сам одиграо за Земун како бих анализирао детаље и видео где сам грешио“.

Због тога не жели да прича о дугорочним плановима.

“Ви правите планове, овај одозго вам само поклопи. Волео бих до лета да се вратим на терен и са Земуном још једну сезону у Суперлиги. И да напредујем као играч. Видећемо докле ће ме то довести. Можда се негде поново спојим са класићима из Звезде. Стварно смо били сјајан тим. Груја, Лука Јовић, Вукашин, Манојловић, са нама је једну сезону играо и Ристић“, завршава причу за МОЗЗАРТ Спорт Ненад Цветковић.

Сасвим необичан фудбалер.

Извор: моззартспорт