Neobična priča Zvezdinog djeteta...
Vukovac, student elektrotehnike i najbolji matematičar među fudbalerima! Mladi štoper Zemuna Nenad Cvetković sasvim je poseban fudbaler.
Fudbal 16.01.2019 | 22:00
Znate onu priču o jeftinim fudbalskim dušama koji zaslepljeni pričom o glamuru najpopularnijeg sporta ne haju mnogo za duhovne vrednosti i obrazovanje. Dečačka soba prvotimca Zemuna u Užicu krcata je fotografijama njegovog fudbalskog odrastanja na Marakani, pošto je bio neizostavni član generacije koju su predvodili Marko Grujić, Luka Jović i Vukašin Jovanović. Ipak, njegovi najbliži ponose se drugom vrstom talenta.
Zvuči pretenciozno, ali je Nenad Cvetković najbolji matematičar među fudalerima. Učesnik državnih takmičenja i neko ko je pored lopte redovno „terao“ i knjigu.
“Da, znam na šta ciljate. Uglavnom se za fudbalere priča da su neobrazovni i intelektualno limitirani. Ja sam želeo da razbijem tu predrasudu i uglavnom mi je uspevalo“, počinje priču za MOZZART Sport Nenad Cvetković.
Na neobičnu priču visokog defanzivca naveo nas je otac Marka Grujića, uz poruku ”da se takvo dete ne viđa svaki“. Kada kao 12-godišnji klinac dobijete poziv Crvene zvezde to znači da imate fudbalsku perspektivu, ali kada se plasirete na državno prvenstvo u matematici to znači da ćete u bliskoj budućnosti biti kadar potreban ovoj zemlji.
“Matematika nam porodično ide od ruke. Ja sam u Zvezdu došao iz Užica u petom razredu, a u šestom, sedmom i osmom sam se plasirao na državna prvenstva u matematici. Rođeni brat je isto sjajan u matematici, otac je vojno lice. Moja profesorka je prepoznala kod mene talenat i želju za usavršavanjem. Obično idu prvo školska takmičenja, pa gradska ili okružna i na kraju državna. Eto, ja sam u šestom razredu preskočio školsko, bio sam na takvom nivou da nisam morao da se dokazujem (smeh prim.aut). Na državnom sam dobio pohvalnicu, to vam je neki ekvivalent za četvrto mesto. Nije mala stvar. Kasnije nisam mogao da ponovim taj uspeh na najvišem državnom takmičenju. Mislim na sedmi i osmi razred. Ali na to gledam kaao na jedan od najlepših perioda u mom životu”.
Cvetković je vlasnik vukovih diploma. Kao neko ko je završio Sportsku gimnaziju sa svim peticama bilo je logično da nastavi obrazovanje. Odlična konekcija sa matematikom i fizikom naterala ga je da papire preda na Elektotehničkom fakultetu.
“Tek kada sam došao na fakuletet shvatio sam šta znači predan i naporan rad. U gimnaziji su me profesori puštali da idem na trening i izlazim sa nastave. A opet ja sam to podnosio bez ikakvih problema. Nekako sam sa lakoćom imao sve petice. Fakulet je nešto drugo. Morao sam da se posvetim nauci svakodnevno, učio sam između osam i deset sati. A u tom periodu otvorile su mi se i fudbalske karte. Posle pozajmica u IMT-u i Radničkom sa Novog Beograda dobio sam poziv Zemuna. Klub je igrao drugu ligu, to je već bio ozbiljniji nivo“.
Želeo je Cvetković da dobro gura na oba fronta. Ali nagomilane obaveze prosto su ga terale da preseče.
“Dao sam prvu godinu u roku, sve ispite na vreme. Roditelji su mi pričali da ne napuštam fakultet, kako će mi to biti potrebno. Profesori sa fakulteta su imali drugi motiv. Želeli su da dokažem kako fudbal i nauka mogu zajedno. Međutim, shvatio sam da ne mogu da budem sluga dva gospodara. Dešavalo mi se da idem na trening od Ceraka do Zemuna i da učim. To je nekih sat i po. Zatim da pravo sa nekog kolekvijuma dođem na utakmicu. Teško je bilo sve izdržati. Nisam mogao da budem maksimalno fokusiran na oba polja. Na kraju sam presekao - odlučio sam se za fudbal. Ako mi verujete počela su leđa da me bole od silnog sedenja i učenja. Da li sam doneo pravu odluku? To nikada nećemo saznati. Samo što ja drugačije gledam na stvari. To što sam prekinuo sa fakultetom ne znači da sam završio sa obrazovanjem ili naukom“.
Baš oni zagovornici predrasuda o fudbalerima ostali bi zapanjeni posle narednih reči našeg sagovornika.
“Ne prođe dan, a da nešto ne pročitam ili nešto ne istražim. Ljubav prema čitanju usadila mi je profesorka srpskog iz osnovne škole. Ranije sam najviše voleo da čitam Dostojevskog, mislim da sam sve progutao… Danas, više preferiram duhovnu literaturu. Volim da čitam o životima vladika, njihove reči“.
Imali smo konkretno pitanje da li više preferira algebru ili geometriju?
“Više sam voleo geometeriju, nekako sam mogao u glavi da zamislim sve to i rešavam najteže matematičke zadatke. I algebra mi je dobro išla, ali ne kao geometrija“.
Od dana kada se posvetio samo fudbalu njegov napredak su primetili ljudi koji redovno prate superligaške mečeve. Bio je standardan u ekipi Zemuna, čak se pričalo da je završio unosan inostrani transfer, ali je protiv Čukaričkog doživeo tešku povradu ligamenata.
“U 2018. godini odigrao sam sve utakmice i svaki minut za Zemun. Možda je to razlog što sam se povredio. Fudbal je to, dešavaju se takve stvari, iako je trenutak baš bio nezgodan. I za klub i za mene. Ali ljudi u okruženju su teže podneli to što sam se povredio od mene samog. Zvuči kao fraza, ali ja ne očajavam. Imaću vremena da se posvetim drugim stvarima. Hoću još više da ojačam muskulaturu, da poradim na manama. Hoću i da pogledam sve utakmice koje sam odigrao za Zemun kako bih analizirao detalje i video gde sam grešio“.
Zbog toga ne želi da priča o dugoročnim planovima.
“Vi pravite planove, ovaj odozgo vam samo poklopi. Voleo bih do leta da se vratim na teren i sa Zemunom još jednu sezonu u Superligi. I da napredujem kao igrač. Videćemo dokle će me to dovesti. Možda se negde ponovo spojim sa klasićima iz Zvezde. Stvarno smo bili sjajan tim. Gruja, Luka Jović, Vukašin, Manojlović, sa nama je jednu sezonu igrao i Ristić“, završava priču za MOZZART Sport Nenad Cvetković.
Sasvim neobičan fudbaler.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar