Земљиште од 400 милиона на чекању

Одлука Врховног суда РС у корист града Бањалука помогла би да се у поновни поступак врати тужба којом је Градска управа оспоравала рјешење Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове. По том спорном рјешењу Пољопривредна школа је власник, а не корисник милионски вриједних парцела и објеката у насељима Дракулић, Дервиши и Лазарево.

Република Српска 14.01.2019 | 14:47 Ни након годину дана Врховни суд Републике Српске није преиспитао коме припада 400 милиона КМ вриједно земљиште, Граду или Пољопривредној школи. Правобранилаштво РС је захтјев за ревизију спорне прошлогодишње пресуде Окружног суда у Бањалуци поднијело 24. јануара, а судије не журе да размрсе ову дугогодишњу криминалну причу.

Извор Журнала наводи да је пресуда, донесена 18. децембра прошле године, правоснажна те да су шансе да коначна одлука буде у корист Града изузетно мале.

“Ово је само ванредни правни лијек који је искористио град, јер је на то имао право. Међутим, низ спорних одлука доносио је управо Град. Према споразуму о диоби земљишта у Дервишима, Град је признао да је школа власник. Град се позива на Закон о утврђивању и преносу права располагања имовином јединица локалне самоуправе РС и Закон о средњем образовању и васпитању РС, али је Пољопривредна школа имала чврсте одговоре“, наводи наш извор.

У пресуди је наведено је да је рјешењем Основног суда у Бањалуци  од 25. августа 2008. године извршена физичка диоба некретнина између школе и Града, а по захтјеву града од 9. јула 2007. године. Окружни суд утврдио је да је школа јавна установа чији је оснивач Република Српска.

„На основу тако утврђених чињеница, 16. јуна 2015. године, а сходно Закону о стварним правима, претворено је право располагања, управљања и коришћења досадашњег носиоца тог права у право својине на земљишту у друштвеној односно државној својини“, наведено је у пресуди, а односи се управо на поједине парцеле у Лазареву, Дервишима и Дракулићу.

Одлуке у корист криминала 

Град је тако одлукама од прије деценију довео у питање позитивну одлуку Врховног суда РС, а Пољопривредној школи Окружни суд је одобрио скандалозне потезе – продају вриједног градског земљишта за куповину готово безвриједног по околним селима.

“Град Бањалука је дужан да поштује одлуке судова, а у овој управној ствари предузео све радње и изјавио све допуштене правне љекове против одлука надлежних органа”, признали су за Журнал у Градској управи да су им практично руке везане.

Раније су говорили да ће инсистирати на примјени закона,  јер они указују на то да је ријеч о имовини Бањалуке.

„По одредбама Закона о утврђивању и преносу права располагања имовином јединица локалне самоуправе, земљиште и зграде у којим се обавља предшколска, основна и средњошколска васпитна дјелатност чине имовину јединица локалне самоуправе. Истовремено, према Закону о средњем образовању и васпитању, школама није дата могућност да располаже непокретностима које служе за провођење наставе”, навели су почетком године.

У Пољопривредној школи, у међувремену, десиле су се промјене у директорској фотељи па је Едија Ханеша, који је продавао спорно земљиште, наслиједио Бојан Бакал. Он данас, како је рекао за Журнал, није посебно упућен у ову причу.

Позитивном одлуком против рјешења РУГИП-а

Одлука Врховног суда РС у корист града сада би помогла да се у поновни поступак врати тужба којом је Градска управа оспоравала рјешење Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИП). По том спорном рјешењу Пољопривредна школа је власник, а не корисник милионски вриједних парцела и објеката у насељима Дракулић, Дервиши и Лазарево.    

Овај документ у РУГИП-у је, како је почетком године писао портал Цапитал.ба, потписан 22. фебруара 2016. године, а представници града су пред судом тврдили да су неправилно и непотпуно утврђене чињенице те неправилно примијењено материјално право.

Град се у тужби позивао и на допис Министарства просвјете и културе РС од 25. јуна 2012. године, према којем је дата сагласност за упис права располагања на некретнинама школа у корист града. Овај допис имао је, тврдили су, упориште у Закону о средњем образовању РС.

Законом ћу те, законом ћеш ме

Прецизније, земљиште у Дракулићу је било уписано као општенародна имовина, а по рјешењу Народног одбора Среза бањалучког – Савјета за привреду Бањалука из 18. октобра 1952. године,  као корисник је била уписана Пољопривредна школа. Град је сматрао да је „школа погрешно закључила да је ријеч о праву својине, односно о безусловном стицању својине“.

Школа, пак, није оспоравала да је тужба заснована на Закону о утврђивању преноса права располагања на јединицу локалне локалне самоуправе, али је навела да Град није добро растумачио члан 2. овог акта.

„Имовина јединица локалне самоуправе је и она коју је стекла као правни сљедбеник установа и институција које су престале да постоје. То значи да би Пољопривредна школа требало да престане да постоји да би право располагања непокретностима било могуће утврдити на Град Бањалуку“, стајало је у одговору на тужбу.

Наведено је и да је допис ресорног министарства потпуно безвриједан, јер је управо Министарство просвјете и културе РС 17. маја 2010. године образложило да је Пољопривредна школа правно лице те да може самостално да закључује уговоре. Осим тога, Министарство се 20. новембра 2012. године изјаснило да је ова средњошколска установа стекла право својине потпуно законито, а у складу са Законом о стварним правима РС.

Школа је, по том основу, 10. фебруара 2016. године бањалучкој јединици РУГИП-а поднијела захтјев за претварање права коришћења имовине у право својине, а Окружни суд пресудио да је правилно утврђено претварање изведених права на земљишту у друштвеној својини у право својине ове образовне установе.

Било куда - Станковић свуда

У октобру 2016. године Град је, у поновљеном судском поступку, покушао да оспори право трговачком центру „Бинго“ да изгради тржни центар на десетине милиона марака вриједном земљишту Пољопривредне школе које им је продао бизнисмен Будимир Станковић.

Окружни суд у Бањалуци поништио је раније 28. септембра исте године пресуду Основног суда о поравнању те, након двије жалбе, омогућио Граду да обнови спор са „Бингом“. Град је тужбу против „Бинга“, Пољопривредне школе, Перице Репајића из Лакташа и фирме „Октан промет“ из Бијељине поднио након што је земљиште школе продато овом трговачком ланцу.

„Бинго“ је узвратио контратужбом и захтијевао од града одштету од 20 милиона марака плус камате, након чега је замјеник правобраниоца РС у Бањалуци Мирко Стојчиновић, без знања града, прихватио одлуку о поравнању и одрекао се права на жалбу, а „Бинго тражених 20 милиона КМ.

На то је оштро реаговао тадашњи градоначелник Слободан Гаврановић који је тражио од Правобранилаштва да поднесе жалбу, што је канцеларија замјеника у Бањалуци и учинила, али је Окружни суд то одбио 15. јуна…

Према ранијим истраживањима медија, огромне своте новца на земљишту Пољопривредне школе  зарадио је тајкун Будимир Станковић у сарадњи са директором Ханешом и уз подршку појединаца из Градске управе и Правобранилаштва РС. Њих двојица су атрактивно земљиште мијењали за безвриједне парцеле у околини Бањалуке и Лакташа које су формално у власништву Перице Репајића.

(Журнал.инфо)