Угљени хидрати богати влакнима чувају здравље

Исхрана намирницама које у себи садрже више влакана, као што су хлеб од целог зрна, интегралне тестенине, мусли, коштуњаво воће и махунарке, смањиће ризик од кардиоваскуларних обољења и преране смрти, наводи се у извештају Светске здравствене организације.

Здравље 14.01.2019 | 09:00 Аутори извештаја за Светску здравтвену организацију (СЗО) наводе да су то добре вести, али да нису у сагласаности са модерним дијетама у којима се инсистира на мањем уносу угљених хидрата.

 Истраживање је водио доктор Џим Ман са новозеландског Универзитета Отаго који је заслужан што су у смерницама СЗО знатно смањене препоручене количине за унос шећера.

Шећер је лош угљени хидрат, док су влакна која се налазе у хлебу од житарица са целим зрном и мусли од овса добри угљени хидрати.

Зато дијете које радикално одбацују угљене хидрате, чак и оне богате влакнима, која, како тврде научници, спасавају животе, треба избегавати.

У истраживању се говори да би свака особа дневно требало да уносе најмање 25 до 29 грама влакана, уз напомену да би 30 и више грама било још боље. Већина светске полулације уноси мање од 20.

Међу онима који су јели највише влакана, смртност од свих узрока смањила се од 15 до 30 одсто у поређењу са особама које су конзумирале изузетно мало влакана.

Ризик од срчаних обољења, можданог удара, дијабетеса типа 2 и рака дебелог црева мањи је од 16 до 24 одсто

Професор Ман, који је водио ово истраживање, ипак мисли да ова новооткривена сазнања неће довести до краја „рата дијета“ јер је у целу причу укључено много личних интереса. Препреке намећу многи, почев од произвођача хране, па све до кувара, посебно оних славних. Ту су, такође, и лични професионални интереси многих доктора и научника који неће одустати од својих убеђења.  

Како унети потребних 30 грама влакана?

Житарице од целог зрна су прави избор за доручак уколико не садрже додати шећер. У порцији од 40 грама мекиња налази се осам грама влакана.

Препоручује се да банане буду још помало зелене, јер скроб у тој фази сазревања плода има одлике влакана. У банани средње величине има три грама влакана.

Мања јабука масе 80 грама садржи два до три грама влакана.

Тридесет грама коштуњавог воћа садржи два грама влакана.

Свако парче интегалног или хлеба од целог зрна има два грама влакна.

Кромпир у љусци средње величине даће вам четири грама влакана, док у 75 грама интегралних шпагета има иг готово дроструко – седам грама.

Махунарке (пасуљ, сочиво, грашак) су добар извор влакана. Из 150 грама спремљеног грашка добија се 6,8 грама влакана, док 100 грама сочива даје осам грама.

РТС
фото:интернет