Анализа - ЕК: Томић познаје три Уникахине ведете!

А Звезда Лесора и Милосављевића! Мада је Уникаха на свом терену фаворит, Црвена звезда се доста тога пита. Не само због свега учињеног ове сезоне и подуже серије без неуспеха, већ и због одређених детаља који би на крају могли да буду тас на ваги како би се утакмица преломила у Звездину корист.

Кошарка 08.01.2019 | 18:30 Још од момента када је спуштена завеса на прву фазу Еврокупа, било је јасно да се Црвеној звезди у наставку такмичења спрема велики изазов. Група евролигашких тимова, сви наоштрени до зуба, са жељом да се у елиту врате већ колико до лета.

Није ни Црвена звезда било ко. Знају то добро Уникаха и Валенсија, а прво је Лимож осетио како сече оштрица са Малог Калемегдана. После сигурне победе у првом мечу ТОП 16 фазе, пред српским шампионом је вероватно и најтеже гостовање. На другој страни терена и пред добро попуњеним трибинама кошаркашког здања у срцу Малаге наћи ће се освајач Еврокупа из 2017. године (ТВ Спортклуб, 20.45). 

Ако само име, уз традиционално квалитетан ростер, те новог тренера и скор 8-3 у претходних једанаест утакмица не представљају много, прелистајмо накратко шта је то Уникаха направила досад у Еврокупу. Кренимо редом...

Уникаха је најбољи тим Еврокупа по укупном (1.174) и просечном индексу корисности – 106,73. Такође и најефикаснија с 983 поена, односно 89,36 по утакмици. Код куће тај просек иде на преко 93 поена. Уједно је и најбоља тројкашка екипа са 117 рецки ван линије 6,75 метара. Уз највише покушаја (305). Најистакнутија у колони скокова са укупно 408, односно просечно ухваћених лопти по утакмци (37,09). Друга најопаснија селекција у офанзивном делу (136 скокова укупно, 12,36 просечно), трећа у одбрамбеном пољу (272 скока укупно, 24,82 просечно), одмах иза београдских вечитих ривала (Црвена звезда 273, Партизан 278). Уникаха је и трећа у пољу асистенција (226), извучених фаулова (248), те броју изведених слободних бацања (247). Али, четврта по броју погодака са црте (192).

Дакле, Луис Казимиро се са овом Уникахином поставом - не шали. Циљ је јасан: Трон Еврокупа као награда за повратак у Евролигу. Исту мету нациљала је и Црвена звезда, само што ближи пут води преко Јадранске лиге, дужи кроз Еврокуп... Београдски састав је у Малагу обележен етикетом непобедивости. Са девет уписаних рецки и неколико великих скалпова, тим Милана Томића бацио је рукавицу у лице ривалу и чека одговор. 

Уникаха јесте зарибала у уводне две утакмице у 2019. години. Прво је изгубила од Валенсије у Еврокупу као гост, онда и од Тенерифа на свом терену у АЦБ лиги. Сада тражи излаз и победу која ће покрити дугове код навијача. Мада је Уникаха на свом терену фаворит, Црвена звезда се доста тога пита. Не само због свега учињеног ове сезоне и подуже серије без неуспеха, већ и због одређених детаља који би на крају могли да буду тас на ваги како би се утакмица преломила у Звездину корист. 

Оно што је мало познато јесте да садашњи Звездин тренер Милан Томић јако добро познаје три од четири Уникахина најбоља стрелца, распоређена на три битне позиције. У питању су плејмејкер Брајан Робертс, крилни центар Кајл Вилтџер и центар Гјорги Шермадини. Са свима њима Томић је сарађивао у годинама док је радио у стручном штабу Олимпијакоса.

Робертс и Вилтџер носили су црвено-белу опрему под командом Јаниса Сферопулоса прошле сезоне, док јеШермадини чак узео Евролигу 2013. године. Искусни Грузин игра своју другу сезону у Малаги, с тим што је ове године прво име тима. Најбољи је стрелац са 14 поена у просеку, на шта бележи још пет скокова. Занимљиво, Шермадини предводи Еврокуп по индексу корисности са 37,5 на 40 минута. Врло је стамен, прави тешкаш у рекету, сигуран стрелац када се докопа лопте у својој зони комфора и неко ко зна добро да процени лет лопте и да свом тиму обезбеди лаке поене из офанзивног скока или прилику за секундарни напад.

Његов заменик је добро познато име на Малом Калемегдану, поготовоМиленку Топићу и појединим играчима у садашњем тиму. Матијас Лесор је свој европски узлет почео баш у Црвеној звезди прошле сезоне, као један од најталентованијих центара Европе. Нису га, међутим, навијачи запамтили у најбољем светлу. Упркос томе што је био врло атрактиван за гледање због својих изврсних атлетских предиспозиција, било је врло очигледно да сеЛесор прошле сезоне први пут сусрео са кошарком евролигашког нивоа и није се снашао. Често је лутао по терену, саиграчи би га усред противничког напада намештали на дефанзивне позиције, мада су то често радили и у организацији игре. Мада је по преласку у Уникаху сазрео, и даље му је једна од највећих мука одбрана од пик’н’рола, што Црвена звезда користи изузетно добро, а физички још није дорастао тешкашима какви су Мајк Цирбес и Мајкл Оџо. Зато ће Гјорги Шермадини бити прави изазов за обојицу.

Брајан Робертс није класичан плејмејкер, али с одличном техником уме да „заврти“ акције и нападне противника на више начина. Најчешће то ради кроз ситуације из пика, где има добру подлогу са Шермадинијеми Лесором, мада и те како зна да надрибла лопту и погоди са полудистанце или већих удаљености без проблема. Отуда и његових десет поена у просеку. Није себичан, други је асистент екипе после Хаимеа Фернандеза са близу четири подељене лопте у просеку, али он се најбоље осећа када је лопта код њега. Дефанзивно није играч од кога Џо Регланд и остали треба да стрепе. И његов велики проблем је одбрана из пика, што би Звезда морала да користи. Ипак, одлично се уклопио у Уникахину филозофију брзе игре, са доста поседа и шутева, јер он такву кошарку воли.

Кајл Вилтџер је прича за себе. Специфичан је играч, солидног офанзивног спектра, али слабих дефанзивних карактеристика. Као крилни центар често зна да рашири противничке одбране и распали за три поена, што му никако није страно, али то му је уједно и најјаче оружје. Има врло брз избачај, у рангу НБА кошаркаша, па га је јако тешко чувати споља. Има солидну игру у рекету, коју не користи тако често, јер не тражи превише игру у контакту. Одбрана је његова црна рупа. Сви озбиљнији кошаркашки критичари рећи ће да су му латералне кретње готово непостојеће, да лоше процењује ситуације када треба да скочи и ухвати лопту под оба коша, да лоше брани ситуације код блокова и често је принуђен да чува знатно нижег и бржег противника од себе.

То је све оно што и Милан Томић зна о њему, као и о Робертсу и Шермадинију, потом и Лесору. ОстајеДраган Милосављевић. Некадашњи капитен Партизана увек игра са посебном мотивацијом против црвено-белих. Две од три најефикасније партије прошле сезоне имао је баш у дуелима са Звездом. Довољно га добро знају сви у Звезди, колико је предан у одбрани и са колико жара уме да одигра у нападу. Због тога се тим посебно спрема за ову петорку. Иако ће се на оку држати и најбољи појединац – Хаиме Фернандез.

Црвена звезда има потребно знање да заустави Уникаху. Вечерас ће то знање морати да преточи на терен, кроз практични тест одбрамбене и нападачке спремности.

Извор: моззартспорт