Демографска рецесија у БиХ

У БиХ тренутно живи око 3. 240. 000 становника, што је за око 1. 130. 000 мање у односу на попис из 1991. првенствено због масовног исељавања у иностранство, тврди ректор Универзитета у Источном Сарајеву и угледни демограф Стево Пашалић.

Босна и Херцеговина 08.01.2019 | 07:58 У разговору за Вијести.ба, Пашалић је изнио неколико ексклузивних података до којих је дошао властитим истраживањем.

Како наводи, у периоду од претпосљедњег пописа проведеног у марту 1991. (БиХ је тада имала 4.377.033 становника, оп.а.), па закључно са 31. децембром 2017., у БиХ је рођено око 903.000 особа. Ако се у обзир узму сви умрли у том 26-годишњем периоду, укључујући дакле и особе умрле природним путем, али и погинуле и нестале током ратног периода, БиХ је ипак забиљежила пораст за 9.200 особа.

"Међутим, према данашњој процјени, ми имамо за око 1.130.000 становника мање, а њих смо изгубили првенствено због емиграција", истиче професор Пашалић.

Тврди да у БиХ тренутно живи око 3.240.000 становника, иако је посљедњим пописом из 2013. утврђено да имамо 3.531.159 становника.

"Али, наглашавам, ово су моја истраживања, која до сада нису оспорена, али то нису официјелни подаци које презентују статистичке институције", додаје Пашалић.

Осврнуо се и на црна предвиђања Уједињених нација, према којима ће наша земља до 2100. године забиљежити огроман пад становништва. УН-ове пројекције предвиђају да би се становништво у БиХ могло преполовити, односно спасти на 48,9 посто у односу на садашњи број.

Према ријечима нашег саговорника, то нису поуздане пројекције, јер се заснивају на претпоставкама тренутних индикатора - наталитет, морталитет, миграције, али и не укључују и неке друге факторе попут могућих ратова, епидемија итд.

"Заиста је тешко рећи да ће бити тачна та предвиђања која се односе на наредних скоро 100 година", поручује Пашалић.

Проблематичним је оцијенио чињеницу да је у земљама цијелог западног Балкана, па чак и (југо)источне Европе присутна демографска рецесија и депопулација, било да се ради о природном (рађање и умирање) или механичком кретању становништва (миграције).

"За БиХ и западни Балкан карактеристично је да највише становништва губимо емиграцијама, односно њиховим одласком. Но, посљедњу деценију ми биљежимо и природну депопулацију, тј. више становништва умире него се рађа, док се миграције ионако настављају истим или интензивнијим темпом", говори Пашалић.

Наглашава како су миграције у 21. вијеку у свијету постале врло интензивне, те нису само наши простори томе подложни.

"Код нас сва истраживања говоре да су доминантан мотив одласка становништва економски разлози, што је донекле и разумљиво, с обзиром на висок ниво незапослености и нижи стандард, али и отварање граница земаља које вапе за новом радном снагом", истиче Пашалић.

У много мањем обиму, наводи, разлог одсељавања Босанаца и Херцеговаца је из политичких, образовних и других разлога.

"Да становништво из БиХ одлази, то је тачно. Али најгоре је што практично одлазе цијеле породице и што су то много већи губици, јер они са собом носе и будућа рађања. Да смо у демографској рецесији, и то је тачно. Али, генерално, цијела источна Европа је у великој демографској рецесији и то је једини депопулациони простор у цијелом свијету", закључује Пашалић у разговору за Вијести.ба.

Извор: Вијести.ба