На данашњи дан умро Никола Тесла
Један од највећих умова 20. вијека, српски научник – Никола Тесла, умро је на данашњи дан, на Божиц 1943 године, а њему у част 12. јануара ће у хотелу Њујоркер на Менхетну, у коме је провео посљедњих десетак година, бити одржана Конференција у организацији Тесла научне фондације из Филаделфије.
Србија 07.01.2019 | 19:27
Умро је у сну, у хотелској соби на Божић, а вијест о томе објављена два дана касније, када је његово тијело нађено. Урна са Теслиним пепелом пренијета је из Њујорку у Београд 1951. и налази се у његовом Музеју.
– Тесла је у хотелу ”Њујоркер” живио последњих десетак година и ту је напустио овоземаљски живот 7. јануара 1943. Хотел нам је зато мјесто окупљања сваког јануара, а у намјери да представимо што већи број успјешних појединаца које се баве Теслом. Скуп је и својеврсна припрема за ”Тесла Фест” планиран за јануар 2020. у ”Њујоркеру”, и у јулу 2019. у Београду – рекао је предсједник Тесла научне фондације Никола Лончар.
Споменици великом научнику, подигнуту су и у САД – на Нијагариним водопадима, на Менхетну, у порти цркве Светог Саве у Њујорку и Силицијумској долини. Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, гдје се налазила Теслина лабораторија, добио назив Угао Николе Тесле.
По Тесли је названа јединица за мјерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а Теслина заоставштина је 2003. уписана у регистар Унеска.
Заслужан је за више од 700 проналазака, а званично је регистровано око 300 његових патената у 26 земаља.
Рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици. Студирао је електротехнику у Госпићу, Грацу и Прагу. У САД је отишао 1884. У Њујорку је живио скоро шест деценија. Кратко је сарађивао с Томасом Едисоном.
Прву хидроелектрану на свијету изградио је 1895. на Нијагариним водопадима заједно са Џорџом Вестингхаусом, коме је продао власништво над мотором за назимјеничну струју.
Покушавајући да своју идеју о малом уређају који би примао телеграме и шифроване поруке спроведе у дјело подивао је први преносни торањ на Лонг Ајланду у Њујорку гдје му је била и лабораторија. Основна намјена торња била је бежична веза преко Атлантског океана, а како никада није постао функционалан срушен је 1917. године.
Тесла је све податке које је прочитао користио као да у себи има библиотеку, због те способности није правио цртеже изума, већ је радио према сликама које је имао у глави.
Његови најзначајнији изуми су: полифазни систем за пренос наизменичне струје, обртно магнетско поље, синхрони мотор, асинхрони мотор и Теслин трансформатор.
О Теслином животу постоје бројне књиге и филмови – “Никола Тесла, геније који је упалио свијет”, “Тајна Николе Тесле” и “Престиж”.
Предсједник Теслиног научног центра у Ворденклифу професор Џејн Алкорн каже да је Тесла био веома забринут за пребрзо трошење природних богатства, а желио је и да се користе обновљиви ресурси. У лабораторији је створио вјештачко освјетљење и испитивао могуће разлике електричне струје на Земљи и на високим објектима. Новчана добит га никада није занимала, због чега никада није имао довољно новца да уради оно што је хтео.
Пријатељи су му били писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар.
Тврдио је да су му потребна само два сата сна, иако је повремено дремао преко дана.
Имао је и неке необичне особине – гнушао се накита и округлих предмета, попут бисера, косу никада није дирао, био је опсједнут бројем три, а есцајг и посуђе је, прије него што би их употребио, гланцао до савршенства користећи 18 салвета. Свако вече током вечере носио је бијеле рукавице.
Имао истанчан укус, сматрао је да ако човјек хоће да буде успјешан, мора да изгледа успјешно.
Како наводи портал Брус он лине, један од учесика скупа заказаног за 12. јануар биће и Теслин библиограф из села Ботуње код Бруса, Милован Матић који ће у Њујоркеру предсавити књигу “Тесла, Паст, Пресент анд Футуре”, а који је навео да је градска управа Филаделфије, на иницијативу Тесла научне фондације прије десетак дана одлучила да једна школа у том граду понесе име Николе Тесле.
(Тањуг)
Ненад Стевандић веома забринут: Иде тешко вријеме!
30.04.2024 | 13:38