Мед за успјех, лук за здравље

Пољска је велика католичка земља са 38 милиона становника и мало је познато да у њој живи око 600. 000 православаца. Највише их је у источној регији Подласије и њеним градовима Бјалистоку, Хајновки, Бијелском Подласку и Гродеку.

Свијет 07.01.2019 | 08:50 Пољски православци славе Божић према јулијанском календару и практикују сличне обичаје као у Русији, Србији и Грузији.

Прославу почињу на Бадње вече вечерњом литургијом, након чега по селима и градовима пјевачи пјевају божићне пјесме кароле. Умјесто колијевке они носе велику, ручно направљену звијезду и имају на располагању око 100 пјесама.

Бадње вече славе у кругу породице и оно представља посљедњи дан поста, који траје 40 дана. Током дана домаћице припремају мрсну храну и поклоне, али се они тек могу пробати и отворити након поноћне службе у цркви.

Прослава почиње са малим хљебом просфором и вечером која се углавном састоји од рибе, најчешће шарана, купуса са гљивама, слатке каше од житарица кутје, меда као симбола успјеха и бијелог лука, иконе здравља. На столу се налазе и палачинке и компот од сувог воћа.

У манастирима, као што је Супраси манастир, монаси током дана нити једу нити пију, чак ни воду, док навече имају веома скромну вечеру, која се углавном састоји од супе са гљивама или кутје и без рибе.

Такође домаћини у селима дају животињама да пију свету водицу и да једу сламу са вечерње трпезе, да домаћинству не би недостајало здравља и просперитета. Из истог разлога се мало свете водице сипа у бунар. На Божић се прави велика гозба са мрсном храном и неко се одлучује за доручак, а неко за ручак.

Други и трећи дан божићног славља се обилази родбина и пријатељи, те учествује у разним црквеним службама. Службама такође присуствују гости из Украјине, Русије, Бјелорусије, Србије, Грузије и доста вјерских туриста одлази у планинске дијелове, као што је Закопане, гдје се већ осам година организује велико божићно окупљање.

Божићни празници се завршавају Богојављењем и тада се у домове поставља сноп житарица, да би породица имала плодну годину. У црквама се на обје стране иконостаса, као и у домовима, постављају божићна дрвца док се раније у прошлости посматрало и какво је вријеме за празнике и на основу тога процјењивало каква ће бити наступајућа година.

Божић прате и одређена празновјерја, која углавном потичу од античких, паганских обичаја. Чак се у 19. вијеку мислило да се током вечере може видјети особа која је преминула те године. Само је било потребно погледати у собу кроз кључаоницу и видјети је, јер је владало мишљење да душа долази на вечеру. За њу се чак остављало мјесто за столом и до данас се очувао обичај остављања празне столице за трпезом. Такође је преживјело и сујевјере да уколико први гост који уђе у кућу буде дјечак, то значи да ће породица имати срећну годину.

Православље се у Пољској појавило у 11. и нарочито се истицало у 14. вијеку под владавином Касимира Великог. Наредних 400 година пољски православци су остали јединствени и успјешно су се одбранили од утицаја Унијатске цркве, да би почетком 18. вијека дошли под власт Руске патријаршије. Под притиском младе пољске државе, 1924. године је проглашена аутокефалност Пољске православне цркве и тада је извршен и озбиљан притисак да буде уведен пољски језик у богослужење, а уведен је и нови папски календар, који је опет враћен на јулијански 2014. године.

(Новости)