Патријарх Иринеј о црногорској цркви

- Црногорска црква се сама прогласила аутономном, прогласили су за митрополита једног рашчињенг свештеника, кога није рашцинила српска црква, него цариградска.

Србија 06.01.2019 | 09:19 То је рекао партијарх српски Иринеј у интервјуу за "ТВ Храм".

"Садашњи такозвани митрополит Мираш Дедеић био је клирик цариградске цркве у Риму, тамо је нешто забрљао, тако да су га они рашчинили, а ови га прихватили и прогласили за митрополита Црне Горе. Какав је он, такви су и они који су га проглашавали и прихватили за митрополита, дакле, нешто што се не може прихватити нити одобрити. На сву срећу и добро, њега признаје врло мали број народа с државном влашћу. Признају га они који нису ни крштени, који нису ни хришћани. Они га желе и проглашавају за митрополита. Народ то није прихватио", рекао је Иринеј. 

Он је додао да је од многих чуо да они који припадају цркви митрополита Мираша Дедеића иду код митрополита црногорско-приморског Српске православне цркве Амфилохија како би се крстили, венчали и причестили. 

По питању раскола између украјинске и руске цркве, Иринеј истиче да се српска црква пре свега води канонским принципима и канонским поретком. 

"Не навијамо ни за Цариград ни као црква српска, ни за Русију, него за канонски принцип и канонски поредак, а он је веома јасан. Украјинска црква је била у саставу руске Цркве, она је добила аутономију и она и данас постоји у Украјини. Та црква има преко 90 епархија, 90 епископа и највећи број становништва који је остао веран досадашњој традицији односа руске и украјинске цркве. Остале цркве свакако ће доћи до опредељења, односно до ставова који ће сигурно уследити након ових догађаја. Ствар је веома јасна, ту нема много размишљања, јер ако се искључи политика, онда је канонски моменат веома јасан", рекао је патријарх. 

То је, како каже, питање које је могло да се реши сабором представника цркава, који би заједнички размотрили питање стања цркве у Украјини. 

"Међутим, није се пошло тим путем, већ је цариградски патријарх узео право на себе да то решава и да на свој начин решава питање које је решено пре 300 година. Прави разлози нису канонске природе, него политичке. Жеља једнога дела моћног света да се освајањем Украјине приближи Русији, како би имали бољи надзор на том земљом. На то питање наишао је и патријарх Цариградски, не консултујући никога, него вероватно у договору с неким другим силама овог света да то питање реши. Како видимо бар до сада, оно је решено на најкатастрофалнији начин. На начин где ће тај нови раскол у Украјини бити озакоњен и продужен", рекао је патријарх. 

(Тањуг)