Опседнути Кари Пешић нашироко о кошарци...

НБА лош утицај на Европу, петице нису умрле, али морају да бране и нападају бар две позиције.  Опширан интервју легендарног српског тренера за каталонски Еспортиу. И прилично занимљив. . .

Кошарка 06.01.2019 | 23:55 Вратио се у Барселону после 14 година, затекао екипу у расулу... И десет дана касније освојио пехар Купа краља да би се сада шепурио са првог места АЦБ лиге. Само што се Светислав Пешић не шепури. Нема времена. Од силног размишљања о кошарци. Његова запажања увек су занимљива, а гомилу њих изнео је у опширном интервјуу за каталонски Еспортиу.

Да не дужимо превише, да ли је већ у кошарци све измишљено?

“Начин игре се мења и са променом правила. Кад је тројка уведена 1984. то је била револуција у европској кошарци, јер је променила дефанзиван систем. После је скраћен напад са 30 секунди на 24, тројка је померена на 6,25 на 6,75… Игра се са више транзиције, потребни су ти играчи са бољом физиком, мада је увек било битно да трчиш, скачеш… Сада још више, јер је линија за три поена отворила терена”.

И све би то било у реду кад бисмо могли да предвидимо куда иде кошарка. Тренутно се чини да ни челни људи међународних организација баш и нису сигурни.

“У Европи, нико не зна куда иде кошарка. Имате различита такмичења, ситуација није добра, ни за нас професионалце, ни за навијаче. Некад не знамо ни кад се игра ни шта. Морамо да схватимо да ризикујемо да изгубимо интересовање. Ако ћемо и даље, кад смо већ померали тројку могли смо и терен да проширимо. Ми смо померили тројку, а и даље играмо на терену 15x28”.

Приде, шут су сви већ усавршили, па ни троке нису резервисане само за бекове. Данас цела петорка може да погоди за три, па се чини да класични центри полако изумиру?

“Кошарка је спорт у коме увек размишљаш како да промениш ритам игре. Не можеш све време да играч транзицију, ни све време да се додајеш. Мораш да нађеш ритам, па баланс између спољне и унутрашње линије… Најбитније је колико позиција играч може да брани. Било је играча који су могли да бране само једну позицију, као Роберто Дуењас. У модерној кошарци играч не може да постоји ако није спреман да брани барем две позиције и да напада барем две позиције. Данашња кошарка је на путу ка тоталној кошарци”.

Више физике, то се подразумева. Озбиљнији скаутинг, такође. Губе ли се тако таленти?

“Не, сад их је и више него пре. Али имамо нову ситуацију да је утицај НБА лиге већи него пре 20 година. А утицај НБА лиге на европску кошарку је лош. Тамо су веће атлете, док се у Европи мисли о кошарци, у Европи је креација. Тамо су само тројке, закуцавања, асистенције… Медији то потенцирају, па просечан навијач престаје да цени све остале аспекте кошаркашке игре. Утицај НБА лиге мења и навијаче”.

Даје и конкретан пример како НБА мења играча. Родион Куруц је 20-годишњи Летонац који сада игра за Бруклин Нетсе. Отишао је баш из Барселоне. Кари Пешић није сузу пустио.

“Таленат са великим физичким проблемима. Кад сам стигао није  могао ни да игра ни да тренира. Стално неки проблем. Али имао је менаџера који зна да прода играча у НБА. Да се разумемо, талентован је он, може да напредује, Али у АЦБ лиги имате бар 20 таквих играча. Са Куруцом Барселона не би освојила Евролигу. Предочио сам му клупску филозофију и какве играче морамо да производимо ако желимо да је освојимо. А не занима ме како ће он да прође у НБА лиги”.

Значи ли то да Светислав Пешић није баш љубитељ НБА кошарке?

“Не. Занимају ме само два или три тима који играју кошарку и кад почне плеј-оф. Гледам Бостон, Сакраменто са Богдановиће, Дивцем и Бјелицом, Далас због Дончића, Спарсе и Вориорсе. За мене у НБА лиги има свега неколико ствари које могу да помогну нама из света кошарке”.

Има додуше и ствари које му се не допадају и у Европи. Број утакмица рецимо. Многи шпански клубови су за мање утакмица у АЦБ лиги. Пешић контрира.

“Не. Волео бих да има мање утакмица у Евролиги. Више тимова, али мање утакмица. Будућност наше кошарке лежи у јаким домаћим првенствима јер тамо правимо играче за Евролигу”.

Већ му је 69 година. И јасно вам је да и даље даноноћно размишља о кошарци.

“Мене највише и брине шта ћу после кошарке. За то немам план. Да знам данас бих отишао, али плашим се. И уживам. Увек сам уживао у кошарци и нисам спреман да живим без ње”.

Издвајамо још једно питање. Да ли су професионалним тимовима потребни психолози?

“Понекад помислим да сам ја тај коме треба психијатар”, смеје се Пешић.

Онда би можда неко успео да нам објасни откуд толика опсесија кошарком.

Извор: моззартспорт