Opsednuti Kari Pešić naširoko o košarci...

NBA loš uticaj na Evropu, petice nisu umrle, ali moraju da brane i napadaju bar dve pozicije.  Opširan intervju legendarnog srpskog trenera za katalonski Esportiu. I prilično zanimljiv. . .

Košarka 06.01.2019 | 23:55 Vratio se u Barselonu posle 14 godina, zatekao ekipu u rasulu... I deset dana kasnije osvojio pehar Kupa kralja da bi se sada šepurio sa prvog mesta ACB lige. Samo što se Svetislav Pešić ne šepuri. Nema vremena. Od silnog razmišljanja o košarci. Njegova zapažanja uvek su zanimljiva, a gomilu njih izneo je u opširnom intervjuu za katalonski Esportiu.

Da ne dužimo previše, da li je već u košarci sve izmišljeno?

“Način igre se menja i sa promenom pravila. Kad je trojka uvedena 1984. to je bila revolucija u evropskoj košarci, jer je promenila defanzivan sistem. Posle je skraćen napad sa 30 sekundi na 24, trojka je pomerena na 6,25 na 6,75… Igra se sa više tranzicije, potrebni su ti igrači sa boljom fizikom, mada je uvek bilo bitno da trčiš, skačeš… Sada još više, jer je linija za tri poena otvorila terena”.

I sve bi to bilo u redu kad bismo mogli da predvidimo kuda ide košarka. Trenutno se čini da ni čelni ljudi međunarodnih organizacija baš i nisu sigurni.

“U Evropi, niko ne zna kuda ide košarka. Imate različita takmičenja, situacija nije dobra, ni za nas profesionalce, ni za navijače. Nekad ne znamo ni kad se igra ni šta. Moramo da shvatimo da rizikujemo da izgubimo interesovanje. Ako ćemo i dalje, kad smo već pomerali trojku mogli smo i teren da proširimo. Mi smo pomerili trojku, a i dalje igramo na terenu 15x28”.

Pride, šut su svi već usavršili, pa ni troke nisu rezervisane samo za bekove. Danas cela petorka može da pogodi za tri, pa se čini da klasični centri polako izumiru?

“Košarka je sport u kome uvek razmišljaš kako da promeniš ritam igre. Ne možeš sve vreme da igrač tranziciju, ni sve vreme da se dodaješ. Moraš da nađeš ritam, pa balans između spoljne i unutrašnje linije… Najbitnije je koliko pozicija igrač može da brani. Bilo je igrača koji su mogli da brane samo jednu poziciju, kao Roberto Duenjas. U modernoj košarci igrač ne može da postoji ako nije spreman da brani barem dve pozicije i da napada barem dve pozicije. Današnja košarka je na putu ka totalnoj košarci”.

Više fizike, to se podrazumeva. Ozbiljniji skauting, takođe. Gube li se tako talenti?

“Ne, sad ih je i više nego pre. Ali imamo novu situaciju da je uticaj NBA lige veći nego pre 20 godina. A uticaj NBA lige na evropsku košarku je loš. Tamo su veće atlete, dok se u Evropi misli o košarci, u Evropi je kreacija. Tamo su samo trojke, zakucavanja, asistencije… Mediji to potenciraju, pa prosečan navijač prestaje da ceni sve ostale aspekte košarkaške igre. Uticaj NBA lige menja i navijače”.

Daje i konkretan primer kako NBA menja igrača. Rodion Kuruc je 20-godišnji Letonac koji sada igra za Bruklin Netse. Otišao je baš iz Barselone. Kari Pešić nije suzu pustio.

“Talenat sa velikim fizičkim problemima. Kad sam stigao nije  mogao ni da igra ni da trenira. Stalno neki problem. Ali imao je menadžera koji zna da proda igrača u NBA. Da se razumemo, talentovan je on, može da napreduje, Ali u ACB ligi imate bar 20 takvih igrača. Sa Kurucom Barselona ne bi osvojila Evroligu. Predočio sam mu klupsku filozofiju i kakve igrače moramo da proizvodimo ako želimo da je osvojimo. A ne zanima me kako će on da prođe u NBA ligi”.

Znači li to da Svetislav Pešić nije baš ljubitelj NBA košarke?

“Ne. Zanimaju me samo dva ili tri tima koji igraju košarku i kad počne plej-of. Gledam Boston, Sakramento sa Bogdanoviće, Divcem i Bjelicom, Dalas zbog Dončića, Sparse i Voriorse. Za mene u NBA ligi ima svega nekoliko stvari koje mogu da pomognu nama iz sveta košarke”.

Ima doduše i stvari koje mu se ne dopadaju i u Evropi. Broj utakmica recimo. Mnogi španski klubovi su za manje utakmica u ACB ligi. Pešić kontrira.

“Ne. Voleo bih da ima manje utakmica u Evroligi. Više timova, ali manje utakmica. Budućnost naše košarke leži u jakim domaćim prvenstvima jer tamo pravimo igrače za Evroligu”.

Već mu je 69 godina. I jasno vam je da i dalje danonoćno razmišlja o košarci.

“Mene najviše i brine šta ću posle košarke. Za to nemam plan. Da znam danas bih otišao, ali plašim se. I uživam. Uvek sam uživao u košarci i nisam spreman da živim bez nje”.

Izdvajamo još jedno pitanje. Da li su profesionalnim timovima potrebni psiholozi?

“Ponekad pomislim da sam ja taj kome treba psihijatar”, smeje se Pešić.

Onda bi možda neko uspeo da nam objasni otkud tolika opsesija košarkom.

Izvor: mozzartsport