Породица из Пожаревца обишла свијет

Милена и Иван су пар који обожава да путује широм света. У августу 2016. године добили су још једну сапутницу Софију, па од тада њихова путовања добијају потпуно нову димензију. Иако је компликованије путовати са дететом, није немогуће, о чему често и пишу у свом блогу “Тамо Вамо”.

Путовања 02.01.2019 | 09:00 До сада су обишли преко 260 градова у 49 земаља, прелетели неколико стотина хиљада миља, спавали на најразличитијим местима, пробали луду храну и, што је најважније, упознали много сјајних људи.

У разговору за 92 путовања Милена открива да је са Иваном на прво заједничко путовање кренула након годину дана везе у току студија. 

“Тада смо први пут кренули на путовање без родитеља, школе и спорта. На самом почетку смо схватили да су путовања оно што бисмо радили кад не бисмо имали никаква ограничења. Кад нас је пријатељ једном питао шта бисмо радили када бисмо добили седмицу на Лотоу, ми смо почели да набрајамо где бисмо ишли. Тада смо решили да ћемо дати све од себе да макар део тих жеља реализујемо. Убрзо затим смо отишли на Wорк&травел у Америку и од тада крећу наша већа и озбиљнија путовања”, каже Милена.
 
Ћерка Софија је на прво путовање кренула са само месец дана у освајање врха Гребен у Националном парку Ђердап, а у иностранство је пратила своје родитеље нешто касније са пет месеци. До сада је обишла 21 државу. 

“Путовања су саставни део њеног живота и на то је навикнута од самог почетка. Наравно ми сада путовања прилагођавамо њеним потребама и уживамо у квлитетном заједничном времену”, каже и додаје да је у окружењу више позитивних него негативних коментара на ову чињеницу. – “Наши најближи, који нас добро познају подржавају наше авантуре и путовања. Негативни коментари попут зашто је водимо када се неће ничега сећати, да смо себични према њој јер је вуцарамо свуда, итд. нас више не дотичу јер знамо колико та заједничка путовања и заједничке активности њу оплемењују и колико позитивно делују од тога да имамо предивне заједничке успомене, да се повезујемо дубље као продица, до тога да више цени свој дом и своје најближе.” 

Са годину дана породично су отпутовали у град Ченгду у Кини, где се налази највећи резерват панди на свету, место где нема превише западних туриста, а посебно не мале беле деце. 

“Софија је тамо била већа атракција од самих панди. Било је потпуно лудо, људи су нас масовно заустављали, сликали се са нама, деца су желела да је додирну, опште лудило. У неком тренутку је она заспала у колицима, па смо морали да објашњавамо људима и деци који не говоре енглески да нисмо расположени да је ико буди ради фотки. Иначе, кад смо кретали из Ченгдуа у Пекинг Софија је проходала ни мање ни више него на аеродрому. Ми верујемо да је то знак да ће бити добар путник.”
 
Опасних ситуација у друштву ћерке Софије готово и да нема, али предострожности и те како има. Добра припрема, предвиђање свих непријатних ситуација и отклањање ризика су кључни када се бира дестинација за наредно путовање. 

“Узећемо пример када смо имали дозу страха пред сам одлазак, у Перуу, на чувени локалитет Мачу Пикчу. Чињеница да смо много далеко од куће са малим дететом, на великој надморској висини је чинила да осећамо трему и страх иако смо се добро припремили за такав пут. Страх је у ствари најчешћа кочница за путовања са децом али страхови су често потпуно неосновани и решиви. У нашем случају проблем је био решив уз правилну аклиматизацију и нисмо имали већих проблема и данас оданде носимо неке од најлепших успомена.” 

А како ускладити посао, родитељство и путовања? 

“То је једно од најчешћих питања које добијамо. Даћемо пример 2018. године. На располагању нам је било 52 викенда, 7 нерадних дана мимо викенда и 25 слободних дана. Ми никад не узимамо слободне дане, уколико не идемо на пут. Трудимо се да нерадне дане и викенде искористимо максимално.”
 
Ипак, и поред свега што су видели, Милена закључује да би најрадије за живот одабрали неко мање место на мору са добрим погледом, где је топло током већег дела године. 

”Врло нам је блиска култура Медитерана, иако волимо да се сусретнемо са далеким егзотичним народима. Све различитости нам буду примамљиве и занимљиве, али ипак када бисмо негде морали на дуже да се стационирамо, одлучили бисмо се за европски део Медитерана.”

Б 92
фото:интернет