Њемачка има велике планове

Савјет безбједности УН има пет нових несталних чланица са двогодишњим мандатом, међу којима је и Њемачка, пише Дојче веле.

Свијет 02.01.2019 | 08:17 Њемачка, Белгија, Индонезија, Јужна Африка и Доминиканска Република нове су несталне чланице СБ УН изабране по регионалном принципу од 1. јануара 2019. до 31. децембра 2020. године. Те земље замениће Холандију, Шведску, Казахстан, Етиопију и Боливију. Од нових несталних чланица највише искуства имају Њемачка и Белгија које више пута биле изабране у то тијело, а најмање Доминиканска Република која у Савет безбедности УН улази први пут.

Савјет безбједности УН има 15 чланица од којих је пет сталних - Француска, Велика Британија, САД, Кина и Русија, а 10 се бира на период од две године, али тако да се сваке године замјењује по пет чланица. “Старе" несталне чланице СБ УН од прошле године су Екваторијална Гвинеја, Обала Слоноваче, Кувајт, Перу, Пољска.

Чланице СБ УН се мјесечно ротирају као предсједавајуће тог тијела. У јануару је предсједавајућа Доминиканска република, а Њемачка ће то бити у априлу, након што ће ту функцију у марту обављати Француска.

Мултиралтелизам и јачање Европе

Њемачка има много планова за наредне двие године. Министар иностраних послова Хаико Мас (СПД) је на Генералној скупштини УН рекао да жели да се бори за јачање мултилатерализма који је под притиском, између осталог због политике америчког предсједника Доналда Трампа.

“Уједињене нације су у средишту мултилатералног система. Живимо у времену када је потребно више међународног поретка, више поузданости, више повјерења у наша заједничка правила. Уједињене нације су онолико јаке, праведне и ефикасне колико што то њене чланице”, рекао је Мас.

Њемачка такође жели да залаже за снажне УН и снажну улогу Европе у њеним телима. Изнад свега, у наредне двије године Њемачка жели да Европска унија добије заједничко стално мјесто у Савјету безбједности. Наиме, због Брегзита ће ЕУ имати само Француску као сталну чланицу у СБ УН.

Борба против ракета средњег домета

Њемачка такође жели да ради на превенцији криза. Њемачко присуство у Савјету безбједности има за циљ да осигура да се то тело ангажује раније него до сада у регионима у којима се појаве назнаке кризе. Њемачка такође има идеје за рјешавање напетости.

Њемачки амбасадор при УН Кристоф Хојзеген најавио је да жели да регрутује више жена за рјешавање сукоба. “Жене доносе другачија животна искуства и перспективе од мушкараца и то може да помогне у тражењу компромиса, помирењу непријатеља и стварању мира", рекао је овај дипломата.

Међутим, одржавање мира треба да се одвија и на сосптвеном прагу. Министар спољних послова Мас је крајем децембра јасно ставио до знања да би Њемачка желела да користи свој мандат у СБ УН у кампањи против распоређивања ракета средњег домета, уколико би престао да важи ИНФ - споразум којим је између Русије и САД договорена забрана оружја средњег домета. “Распоређивање нових ракета средњег домета наишло би на велики отпор у Немачкој", каже Мас.

Учешц́е у мисијама УН

Њемачка је тренутно укључена у осам од 14 мисија УН. Војници Бундесвера су најбројније укључени у мисију за стабилизацију Малија -МИНУСМА. Око 1.100 Немица и Њемаца помаже у процесу помирења у Малију. Нада повезана са овом мисијом је да ће се тако помоћи стабилизација целог региона западне Африке.

У Либану, Немачка је укључена у УНИФИЛ, једну од најстаријих мисија УН. Надаље, немачке снаге су активне у Судану, Јужном Судану, Сомалији, Западној Сахари, Либији и Хаитију. У свим овим мисијама, Немачка не само да даје особље, вец́ и подржава мировни процес путем мобилних тимова за обуку.

(Б92)