Прича: Побједник...!

Уколико га тим не буде прерано истрошио - а Милан Томић је досад показао да зна да дели минутажу и подели задатке и обавезе - Стратос Перпероглу би врло лако могао да буде човек од кога ће зависити титуле на свим фронтовима. Јесу Џо Регланд и Били Берон расни стрелци, Мајк Цирбес и Мајкл Оџо ударне силе у рекету, а Бориша Симанић надолазећа снага Црвене звезде, али Стратос већ сада показује колику превагу доноси.

Кошарка 02.01.2019 | 17:30 Победник се рађа, шампион се постаје.

У кошаркашким круговима блиским Црвеној звезди говори се да је неко у кога Милан Томић полаже много поверења. Код навијача је одавно задужио статус човека од кога не можете да извучете јаке емоције, ма какве околности биле. Међу саиграчима има статус аса с подужом листом освојених пехара. Ментора млађим снагама (читај: Бориши Симанићу), узора на кога се угледа цео тим. Нећете рећи да постаје млађи, јер полако улази у позне играчке године. Али, Стратос Перпероглу је као вино. Што је старији, све је бољи. А Милан Томић, стручни штаб, саиграчи и навијачи су у њему пробудили другу, кошаркашку младост. 

И све написано у претходном пасусу можемо да оставимо по страни. Ако погледамо само призму сувих чињеница, схватићете да је Стратос Перпероглу рођени победник! То је на најсвежијем примеру демонстрирао у последњој утакмици 2018. године, када је по трећи пут ове сезоне пресудио Будућности. Обукао је Перпероглу костим Деда Мраза и свима у црвено-белом подарио тријумф као најлепши закључак турбулентне године. Убацио је 23 поена, највише у досадашњим окршајима против браниоца титуле у Јадранској лиги и други најбољи учинак откако је летос потписао за српског шампиона. Из игре шутирао је безмало 70 одсто (9/13 из игре, 7/9 за два), на шта је још убележио четири изнуђена фаула, три скока, две асистенције и једну украдену лопту. Логично, проглашем је играчем утакмице. 

Његов утицај на игру Црвене звезде у највећем делу великог дербија, а поготово од момента када је Будућност успела да окрене резултат и оде на осам поена вишка (55:63) био је бескрајно важан. У завршних минут и по треће четвртине скупио је пет поена, потом још четири на старту последњег квартала, да би у року од једног минута психички уништио подгоричке Плаве са офанзивним скоком и асистенцијом заЏоа Регланда, те хладнокрвним поготком преко руке високог Гоге Битадзеа, на шта је увезао лукаву крађу право из руку Ерла Кларка и рутинско истрчавање контре чиме је ставио тачку на утакмицу и започео новогодишње славље на крцатим трибинама дворане Александар Николић. 

“Ове утакмице је лако играти, заиста. Забавно је, пре свега. Сви имају велику мотивацију, зато се трудимо да се што боље забавимо на терену. Сви желе да победу, у овим утакмицама додатна мотивација није потребна“, рекао је Перпероглу после синоћњег меча, пре него што је додао:

“Осећам се добро. Одиграли смо добру утакмицу пред нашим навијачима. Посебно ми је драго јер смо показали карактер. Били смо у минусу осам поена, а онда смо се борили и на крају заслужено славили“.

Имао је својих успона и падова у последња три месеца, што је и логично у оваквом ритму клупске сезоне на овој страни Атлантика. Али, досад ниједном није омануо када су се играле велике утакмице. Питајте само играче Цедевите, када им је сломио дух са 11 брзих поена у полуфиналу АБА Суперкупа. Био је један од катализатора убедљивог тријумфа против Будућност у финалу истог такмичења, да би само две седмице касније понео главну улогу са 20 убачених поена. Оно што је посебно упада у очи јесте да је од поменутог гостовања у Подгорици скупио тек 28 поена на пет регионалних утакмица, да би Партизану у вечитом дербију, пред препуним трибинама противничких навијача сасуо 25 поена! Није му било тешко да и Меги у Сремској Митровици сложи 17 поена...

“Желим да помогнем тиму кад год могу. Добио сам посебну енергију од навијача, срећан сам што смо славили пред овако пуном двораном и обрадовали их“.



Суштина је јасна. И никога не би смело да чуди што је Стратос Перпероглу за кратко време подсетио кошаркашку Европу колико је шаролика његова палета. Не само нападачки, већ и кад год је то потребно у одбрани. Одиграо је Стратос много великих, па чак и већих утакмица од ових досадашњих да би му све ово било страно. Троструки је шампион Европе, четвороструки првак Грчке, по два пута са Панатинаикосом и Олимпијакосом, где је мора да носи велики терет на својим леђима због тога што је у једном тренутку био омражен на једној, па на другој страни Атине. Изузев са Хапоелом, освајао је пехаре, где год је крочио ногом. 

Уколико га тим не буде прерано истрошио - а Милан Томић је досад показао да зна да дели минутажу и подели задатке и обавезе - Стратос Перпероглу би врло лако могао да буде човек од кога ће зависити титуле на свим фронтовима. Јесу Џо Регланд и Били Берон расни стрелци, Мајк Цирбес и Мајкл Оџо ударне силе у рекету, а Бориша Симанић надолазећа снага Црвене звезде, али Стратос већ сада показује колику превагу доноси.

На Малом Калемегдану верују да ће тако остати до јуна...

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт