Усамљенима пензионерима празници веома тешко падају

Јаз међу генерацијама - Шта ако деца и унуци не желе или не могу да проведу Нову годину и Божић са вама. Кад постоје баланс и међусобно разумевање, онда ће се лако наћи решење које ће одговарати свима

Здравље 31.12.2018 | 10:22 ПОТРЕБА за учесталијим породичним окупљањима, на којима најчешће инсистирају баке и деке током празника, често се коси са жељама њихове деце. Генерацијски јаз прате и различите потребе, које су условљене брзим темпом живота, а чији смо сведоци. Ипак, о великим празницима увек се јављају "она дилема" и наметање осећаја кривице - да ли се посветити само својој примарној породици и деци или пажњу посветити и бакама и декама, којима су празници незамисливи у "празној" кући?

Потпуно је природно да млађе генерације желе да коначно дају себи мало одушка од свакодневних напорних послова и обавеза и желе да празнике проведу забављајући се са својим друштвом. Баланс се може направити ако са обе стране постоје воља и жеља за међусобним разумевањем и уважавањем прилично различитих потреба, уверава Оливера Милутиновић, дипломирани психолог и психотерапеут.

- Кад постоје баланс и међусобно разумевање, онда ће се лако наћи решење које ће одговарати свима. Наравно, битне су и индивидуалне разлике, јер ће решавање оваквих супротстављених захтева у највећој мери одражавати некакве породичне капацитете да се носе са конфликтима и решавају тешкоће и проблеме на овај или онај начин. Нереална очекивања са било које стране могу и те како да утичу на то - објашњава Оливера Марковић, која из себе има вишегодишње искуство у психотерапији.

Урођена људска потреба за повезивањем, за другим људима, блискошћу, посебно је изражена у празничним данима, посебно током великих празника који асоцирају на породицу и окупљање. Без обзира на индивидуалне разлике, већини пензионера много значи да празнике не проводе сами, нарочито ако већи део године проводе управо тако, уверавају психолози.

- Примарна породица увек има примат над оном у којој смо се родили, што не значи да пажњу нећемо посвећивати и родитељима, бакама, декама. Ту улазе у причу разни фактора, од потреба деце, удаљености наше примарне породице, броја слободних дана којима располажемо за празнике... Свакога бих најпре посаветовала да неутралише тензију која се ствара због притиска да сви буду срећни за празнике, да обрате пажњу на своја осећања и своје потребе, као и на осећања и потребе људи које воле, и онда сам сасвим сигурна да ће празнике провести на најбољи могући начин - објашњава Милутиновићева.

Иако су старији склонији депресији због усамљености, псхихолози упозоравају да је опасно одговорност за своје психичко стање пребацивати на друге, у овом случају на децу. Што смо имали испуњенији живот, то ће и старост бити ведрија, спокојнија, бићемо задовољнији, а имаћемо и капацитета да уживамо у животима своје деце и унука.

- Старост, нажалост, уме да буде и себична, нарочито у захтевима да нам деца надокнаде све оно што смо пропустили тако што ће са нама проводити нашу старост. То је нека врста емоционалне манипулације, која може да уништи многе животе. Мој савет је да и кад остарите, живите, најбоље што умете, и пустите и вашу децу да живе - закључује психотерапеут Оливера Милутиновић.

У КРУГУ ГЕНЕРАЦИЈЕ

ИМА ли лепшег дружења и забаве него баш са људима који су нам слични, са којима делимо интересовања, склоности, потребе, па и могућности.

- Некима ће значити да таква окупљања сами организују уместо да се ослањају искључиво на децу. То ће им унети у живот осећај смисла, као и осећај освежене моћи, али и узбуђења и радости - објашњава наша саговорница.
 
Новости
фото:интернет