Usamljenima penzionerima praznici veoma teško padaju

Jaz među generacijama - Šta ako deca i unuci ne žele ili ne mogu da provedu Novu godinu i Božić sa vama. Kad postoje balans i međusobno razumevanje, onda će se lako naći rešenje koje će odgovarati svima

  • Magazin
  • Zdravlje


POTREBA za učestalijim porodičnim okupljanjima, na kojima najčešće insistiraju bake i deke tokom praznika, često se kosi sa željama njihove dece. Generacijski jaz prate i različite potrebe, koje su uslovljene brzim tempom života, a čiji smo svedoci. Ipak, o velikim praznicima uvek se javljaju "ona dilema" i nametanje osećaja krivice - da li se posvetiti samo svojoj primarnoj porodici i deci ili pažnju posvetiti i bakama i dekama, kojima su praznici nezamislivi u "praznoj" kući?

Potpuno je prirodno da mlađe generacije žele da konačno daju sebi malo oduška od svakodnevnih napornih poslova i obaveza i žele da praznike provedu zabavljajući se sa svojim društvom. Balans se može napraviti ako sa obe strane postoje volja i želja za međusobnim razumevanjem i uvažavanjem prilično različitih potreba, uverava Olivera Milutinović, diplomirani psiholog i psihoterapeut.

- Kad postoje balans i međusobno razumevanje, onda će se lako naći rešenje koje će odgovarati svima. Naravno, bitne su i individualne razlike, jer će rešavanje ovakvih suprotstavljenih zahteva u najvećoj meri odražavati nekakve porodične kapacitete da se nose sa konfliktima i rešavaju teškoće i probleme na ovaj ili onaj način. Nerealna očekivanja sa bilo koje strane mogu i te kako da utiču na to - objašnjava Olivera Marković, koja iz sebe ima višegodišnje iskustvo u psihoterapiji.

Urođena ljudska potreba za povezivanjem, za drugim ljudima, bliskošću, posebno je izražena u prazničnim danima, posebno tokom velikih praznika koji asociraju na porodicu i okupljanje. Bez obzira na individualne razlike, većini penzionera mnogo znači da praznike ne provode sami, naročito ako veći deo godine provode upravo tako, uveravaju psiholozi.

- Primarna porodica uvek ima primat nad onom u kojoj smo se rodili, što ne znači da pažnju nećemo posvećivati i roditeljima, bakama, dekama. Tu ulaze u priču razni faktora, od potreba dece, udaljenosti naše primarne porodice, broja slobodnih dana kojima raspolažemo za praznike... Svakoga bih najpre posavetovala da neutrališe tenziju koja se stvara zbog pritiska da svi budu srećni za praznike, da obrate pažnju na svoja osećanja i svoje potrebe, kao i na osećanja i potrebe ljudi koje vole, i onda sam sasvim sigurna da će praznike provesti na najbolji mogući način - objašnjava Milutinovićeva.

Iako su stariji skloniji depresiji zbog usamljenosti, pshiholozi upozoravaju da je opasno odgovornost za svoje psihičko stanje prebacivati na druge, u ovom slučaju na decu. Što smo imali ispunjeniji život, to će i starost biti vedrija, spokojnija, bićemo zadovoljniji, a imaćemo i kapaciteta da uživamo u životima svoje dece i unuka.

- Starost, nažalost, ume da bude i sebična, naročito u zahtevima da nam deca nadoknade sve ono što smo propustili tako što će sa nama provoditi našu starost. To je neka vrsta emocionalne manipulacije, koja može da uništi mnoge živote. Moj savet je da i kad ostarite, živite, najbolje što umete, i pustite i vašu decu da žive - zaključuje psihoterapeut Olivera Milutinović.

U KRUGU GENERACIJE

IMA li lepšeg druženja i zabave nego baš sa ljudima koji su nam slični, sa kojima delimo interesovanja, sklonosti, potrebe, pa i mogućnosti.

- Nekima će značiti da takva okupljanja sami organizuju umesto da se oslanjaju isključivo na decu. To će im uneti u život osećaj smisla, kao i osećaj osvežene moći, ali i uzbuđenja i radosti - objašnjava naša sagovornica.
 
Novosti
foto:internet
 

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Aleksandar Kamenjašević 2018.
Sva prava zadržana.