Посљедице хаварије у Броду

Укупна привреда Републике Српске и БиХ осјетиће посљедице ограниченог рада Рафинерије нафте у Броду, а корист ће имати рафинерије из окружења које ће да пласирају на наше тржиште своје деривате.

Република Српска 25.12.2018 | 07:20 То за Српскаинфо оцјењује Душан Богдановић, аналитичар у области енергетике, који каже да су прерађивачки нафтни капацитети сваке земље, па тако и наши, изузетно битни за тај економски простор.

"Прво, посљедице ће бити видљиве у спољнотрговинском билансу нафте и деривата, али и у аспекту сигурности снабдијевања. Друго, то ће се одразити и на порезе и доприносе", истиче Богдановић.

Много је и великих инфраструктурних пројеката у БиХ који су, како каже, започети и за чију изградњу је потребна велика количина мазута.

"Сада се поставља питање да ли те потребе може да задовољи Рафинерија у Броду или ће то ићи из увоза", наводи Богдановић.

Пожар је почетком октобра захватио једно постројење у Рафинерији нафте и комплетно га уништио. Два и по мјесеца од хаварије званично није познат узрок пожара, као ни процијењена штета.

Како смо сазнали, руководство Рафинерије нафте је прошле седмице са радницима одржало састанак на којем су их упознали да ће бити приморани да запослене шаљу на чекање од фебруара када ће примати умањену плату. Разлог је ограничена производња, а очекују да ће тек у септембру наредне године успоставити погон који је уништен у хаварији. Рафинерија нафте запошљава око 1.000 радника.

"Не знам шта је узрок, па не могу да коментаришем тај дио, али је година дана од поновног успостављања капацитета заиста пуно. Тржиште се лако губи, а изузетно споро враћа", наглашава Богдановић.

Додаје и да, иако има све услове, Рафинерија нафте није освојила домаће тржиште у потпуности.

"Колико ми је познато, Рафинерија прерађује између 800.000 и 900.000 тона нафте, а све испод 1,2 милиона тона није рентабилно. Не знам шта је узрок томе, само говорим о чињеницама", каже Богдановић. 

Он сматра да је потребно да се на нивоу Републике Српске, односно Министарство енергетике и представници Оптима групе, у оквиру које послује Рафинерија, направи пресјек стања и да се одреде за будуће дјеловање.

Саша Ћејић из Групације за промет нафте и нафтних деривата у привредној комори РС каже да нафтни дистрибутери и те како осјећају посљедице ограниченог рада Рафинерије у Броду, али и крајни потрошачи.

"Од хаварије немају количине нафтних деривата које су имали до тада. Ми сада ту разлику, која није мала, набављамо из рафинерија из Србије и Хрватске. Због тога имамо веће трошкове превоза, а и те рафинерије су повећале маржу, свјесни да немају конкуренцију у БиХ", објашњава Ћејић за Српскаинфо.

Додаје да то све утиче на коначну малопродајну цијену горива на бензинским пумпама.

Илија Јовичић, начелник Брода, у којем трећина од укупно запослених у овој општини ради у Рафинерији нафте, тврди да се ништа алармантно не дешава и да нафтни капацитети раде редовно.

"Прије неколико дана општину је посјетио нови директор Рафинерије. Он ми је рекао да ће бити изграђено ново постројење, а у току је процјена настале штете", наводи Јовичић.

Како каже, запослени раде, примају плате, а Рафинерија нафте редовно измирује своје обавезе према општини.

Историјат

„Рафинерију нафте Брод“ а.д. основала је 1892. године мађарска компанија за хемијску индустрију „Даница“. Након Другог свјетског рата Рафинерија је обновљена и национализована. У тренутку приватизације, производни погони Рафинерије нису били функционални од 2005. године.

Руска државна компанија „Зарубежњефт“ а.д. 2007. године започиње свеобухватни процес модернизације Рафинерије нафте Брод, а већ 2008. године у потпуности је модернизована и у погон пуштена нова линија прераде. У модернизацију постројења нови власник уложио је више од 260 милиона евра.

Извор: Српскаинфо