Политичари без језичке културе

Политички дијалози чешто завршавају свађама, увредама, изношењем детаља из приватног живота и све то уз повишен тон, често праћен аплаузом и смијехом присутних.

Република Српска 21.12.2018 | 20:30 „Ти си криманалац, добро си се накрао“, „Срам те било колико лажеш“, „Ти си мали, бало“, “Овдје нема нико нормалан“, „Ти си ментални склоп“, „Ајде, изађи ако смијеш“… Све ово нису реченице из кафане или са улице, већ само неке од увреда које смо у посљедње вријеме могли чути од народних посланика, одборника, начелника, као и других политичара.

Било да су у питању сједнице, скупштине, гостовања у ТВ емисијама или прес конференције, свакодневно смо свједоци политичке комуникације у којој су увреде све присутније.

Домаћим политичарима није страно ни „упадање у ријеч“, повисивање тона, увреде на основу физичког изгледа, прошлости, спомињање сукоба и детаља из приватног живота.

Балкански менталитет

"Код нас постоји велико и снажно насљеђе ауторитативне политичке културе, а то значи један заповиједни начин разговора, омаловажавања и ниподиштавање неистомишљеника. У том простору, који је доста ауторитаран, имамо много тога „балканског“. У том свему су и грађани и политичари они који траже лупање шаком од сто, викање, галаму, а оно што би требало бити основа дијалога, тај компромис, сматра се слабошћу", сматра политичка аналитичарка Тања Топић.

Објашњава да људи са наших простора, у већини случајева, нису научили да слушају оног другог, те да се управо зато и на политичкој сцени, умјесто дијалога, воде два монолога.



"Култура дијалога нам се налази на врло ниском степену, а и грађани се у свему понашају лицемјерно. Већина њих се згрожава над увредама и тим дијалозима, а када дођу избори те исте људе награде гласовима. Чак имамо ситуације да им се неки смију и аплаудирају на њихове увреде, што је заправо највећи проблем", додаје Топићева.

Најцрње псовке

С њом је сагласан и политиколог Небојша Тојагић, који каже да је таква ситуација у цијелом региону.

"Ово код нас је свакако јадно, али ако бх. политичаре упоредимо са онима из региона, на примјер са Србијом, гдје народ слуша најцрње псовке из богатог репертоара, можемо рећи да у БиХ има мало више културе. Међутим, то је далеко до оног како треба бити и сумњам да ће се то промијенити", сматра Тојагић, додавши да је један од узрока увреда и недостатак аргумената.

Он објашњава да се код нас тешко може чути „у праву сте, ова одлука није добра, уврстићемо ваш амандаман“, а управо због велике блоковске подјеле, они ће прије напасти свог саговорника него прихватити критику. 

"Чак и господин Милорад Додик, који је образован и искусан политичар, има понеки испад, који не би смио да му се деси. Ријетко ћете код нас наћи неког политичара коме се не деси неки пропуст током дијалога, изузев можда Младена Иванића, који је артикулисан и сталожен, те увијек бира ријечи приликом говора", каже Тојагић.



Доказивање силе

Да се то никако не би смјело догађати друштвеним елитама и представницима народа који се појављују на јавним сервисима у ударним терминима, сагласна је и професорка савременог српског језика на факултету у Палама, Миланка Бабић.

"Политичка елита која управља друштвом је утицајна и подразумијева образоване људе који су одњеговали свој језички израз. Међутим, када погледмо скупштине, парламенте, емисије и прес конференције, видимо да доминира низак ниво језичке културе", објашњава Бабићева.

Додаје да вријеђање, што политичких партија, што појединаца, даје веома ружну слику грађанима заинтересованим за посао којим се они баве и који утиче на људе.

"Њихова реторика је више фолклорно одређена као доказивање силе. Она вријеђа пристојног и образованог корисника и јако утиче на општу језичку културу. Појединац који се нигдје не појављује не може утицати на језичку културу, али политичари и те како утичу, јер су стално изложни медијима и јавном наступу", сматра она.

Професорка Бабић додаје да се политичари често обраћају новинариам са ти, као и да често користе изразе који нису примјерени функцијама које обављају.

Много жаргона

"Колоквијализмима или жаргонима никако није мјесто у парламентима, јер одају слику необразованости и неспремности учествовања у таквим расправама. Они прво морају поштовати оне који су за њих гласали, па тако и мјесто у коме се налазе, јер таквим рјечником, посебно увредема, они вријеђају и оне који су гласали за њих", сматра професорка.

Извор: Српскаинфо