Додик јури у директан сукоб са НАТО

Неспорно је да Милорад Додик има негативне политичке ставове о уласку БиХ у НАТО; Његово дјеловање је, без обзира на његове ставове, несхватљиво, јер се Додик налази на позицији предсједавајућег Предсједништва БиХ и требало би да ради у интересу државе којој је на челу, а не и против ње и против њених ентитета.

Босна и Херцеговина 20.12.2018 | 16:39 Иако се Додик стално покушава представити као неко на коме ће се поломити БиХ, то је опсјена; Наноси он, истина, одређену штету БиХ, али највећу чини ентитету из којег је и изабран у Предсједништво БиХ: Додик Републику Српску, заједно са њеним новим руководством, води у директну конфронтацију са НАТО/САД - свјесно, јавно, чак и насилно опструишући прихватање активације МАП-а, о чему је Алијанса донијела одлуку 05. децембра ове године.

То је једина извјесна посљедица његовог (њиховог) дјеловања, све остало је тек празна прича!

Одлука НАТО је одговор на захтјев БиХ, њеног Предсједништва, поднесен још 2009. године.

"Са великим задовољством Вас подсјећам на успјешан састанак у НАЦ+БиХ формату посвећеном спровођењу Индивидуалног партнерског акционог плана (ИПАП), одржаном 11. марта 2009. године. Још једном смо потврдили нашу преданост вриједностима Алијансе, као и нашу вољу да останемо проактиван, видљив и поуздан партнер који дијели терет данашњих изазова. Изнад свега, подвукли смо нашу жељу да постанемо пуноправна чланица НАТО, што је од стратешке важности за Босну и Херцеговину", наводи се на почетку писма које је потписао тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић.

У писму се још наводи: ”Даљи напредак према чланству у НАТО је круцијално важан за Босну и Херцеговину. Такођер, требао би послужити промоцији НАТО стратешких циљева и допринијети безбједности и стабилности цијелог еуроатлантског простора и нарочито региона Југоисточне Европе”!

Радмановић данас има другачије ставове, али то не мијења на чињеници да је захтјев, који је потписао у име Предсједништва БиХ, 2009. године, и даље на снази и има статус државне обавезе.

2.
МАП је државна обавеза, формирана на бази захтјева Предсједништва БиХ (2009. године), те је, самим тим, међународна обавеза коју је прихватила и Република Српска.

3.
Режим из РС сада покушава избјећи ту обавезу, издизањем воље ентитета изнад обавезе државе, коју су, између осталог, и припадници тог истог Режима створили својим директним пристанком, кроз одлуке Предсједништва БиХ.

4.
Ма колико се инсистирало на томе, оркестрираном, неријетко и хистеричном кампањом, под Режимском диригентском палицом, то је неприродна ситуација, неприхватљива за било коју државу, што као државног партнера препознаје БиХ.

Посебно је то неприхватљиво за НАТО/САД, па је нејасно на основу чега Режим гради илузију да ће из судара, који сам изазива, изаћи без тешких оштећења?!

5.
Јер, то што ради Додик&цо јесте илузија, врло опасна по оне које, “добро уштиманим” изборима, представљају; Као што су опасне и директне пријетње свима оним који не буду слиједили њихов слијепи пут!

Иде се тако далеко да се, индиректно, пријети Законима, који нису још ни усвојени, што је политичко насиље без преседана.

Тако је из кабинета Жељке Цвијановић одапета стријела ка српским члановима члановима Комисије за НАТО интеграције, те се ниједан није усудио појавити на састанку тог тијела, одржаном 20.11.о.г.



Страх је толики да су поједини чланови Комисије српске националности "нестали без трага" како не би присуствовали сједници.

Епилог је да је Комисија све материјале, потребне за прихватање активације, прослиједила Савјету министара.

6.
Наведени приступ је још једна, потпуно бесмислена и ником потребна, сурова авантура, која ће, у најмањем, довести до даљег изоловања Републике Српске; Сасвим реално и до много горих ствари по РС и њене грађане.

Одлазак Дениса Звиздића, предсједавајућег Савјета министара БиХ (у техничком мандату) у Брисел, на састанак челника Западног Балкана, а не Додика, актуелног предсједавајућег Предсједништва БиХ (и друга два члана тог тијела), јасна је порука управо Додику.

Услиједиће и друге, још јасније!

7.
Потребно је, зато, да Режим објасни како мисли спријечити негативне консеквенце својих авантуристичких одлука и на који начин ће ублажити или поништити њихово штетно дејство?!

О томе нико не говори - једино постоји “опструкционистички јуриш” по наведеном питању, без икакве јасно представљене стратегије, тактите, једне једине ријечи о томе шта ће се десити ако тај “јуриш на НАТО” не успије?! Како ће се одговорити на евентуални “Контраудар”?!

8.
И наведена питања су “јерес у РС”, камоли какав захтјев да се одговори - шта ако не успије опструкција и шта ако се та опструкција доживи као непријатељски акт, који у себи садржи и разарање БиХ?!

9.
Практиковање јалових вербалних “удара на НАТО”, присутних већ годинама у “репертоару” Додика&цо, дошло је до свог краја, јер је НАТО одобрио активацију МАП-а, а управо су се Додик&цо нашли у ситуацији да тај позив и прихвате. И не само то - већ и да наставе са испуњењем свега онога што тај пројекат носи.

10.
Вербална онанија не помаже, као ни насилничке пријетње; Још мање помаже бесмислено издизање ентитета изнад државе, што је најконтрапродуктивнији могући поступак у овој ситуацији; Помогло би да се врх Режима уразуми, прихвати чињенице, које је и сам произвео, и престане са скривањем иза грађана, али то је већ, како ствари стоје, у сфери иреалног!

11.
Јасно је зашто се Додик понаша како се понаша: Он нема куд, као ни његови сљедбеници; Они су обећали овај приступ, а заузврат добили политичку и предизборну подршку из Русије и сада немају излаза.

Нејасно је зашто други ћуте о наведеном?!

слободанвасковиц.блогспот.цом