Доста је било пљувања по Лиги Европе!

Италијани решили да освоје прву! Италија је због снобизма, потцењивања и ниподашатавања Лиге Европе до сада изгубила око пола милијарде евра.

Фудбал 22.12.2018 | 00:00 Италијани крећу у поход на Лигу Европе, једини трофеј који недостаје клупском фудбалу на Апенинском полуострву. После две деценије потцењивања и снобовског односа према другом, по важности, клупском такмичењу у Европи, Интер и Наполи су прокламовали, као примарни циљ, освајање Лиге Европе.

Клубови Серије А су већ скупо платили ниподаштавање Лиге Европе. Због катастрофалних резултата, у првој деценији овог миленијума, Италија је изгубила једно место у Лиги шампиона,  које се често претварало у два, пошто је трећепласирани тим Серије А, по правилу, губио двобоје у плеј офу за ЛШ. Све у свему, груба је рачуница да је Италија изгубила преко пола милијарде евра због преполовљеног броја тимова у Лиги шампиона. Захваљујући телевизијским правима, сваки италијански учесник у ЛШ, има у старту, само за групну фазу такмичења, загарантованих 40 милиона евра. Тек са реформом Лиге шампиона, Серија А је поново добила четири гарантована места у ЛШ.

Следећег маја биће тачно 20 година од када је последњи италијански клуб подигао пехар Купа УЕФА, претече Лиге Европе. Од 1988. до 1999. године, клубови Серије А су доминирали најмасовнијим клупским такмичењем. Толико да су Куп УЕФА у жаргону звали “другим италијанским купом”. У поменутом периоду само су Ајакс, Шалке04 и Бајерн Минхен прекинули, на кратко, низ тријумфа Интера, Јувентуса, Наполија и Парме. Штавише, Ајакс је у финалу, уз помоћ судијских грешака на штету Торина, освојио Куп УЕФА 1992. године а Шалке је тек после пенала изашао као победник из финалног двобоја са Интером 1997. године.



Са уласком у 21. век и проширењем Лиге шампиона, однос итаиљанских клубова према Купу УЕФА се драстично променио. Дошло се у парадоксалну ситуацију: током целе сезоне тимови су се на терену и у медијима борили за излазак у Европу, а онда, када би  извадили  карту за  Купу УЕФА или касније у Лиги Европе, изводили су на терен комбиноване тимове или комплетно резервне поставе,  пошто је приоритет имала Серија А.

Додатни негативни фактор за италијанске клубове  је чињеница да се утакмице у мање атрактивном куп такмичењу играју четвртком. Будући да су тек  пре две године у Серији А увели могућност да тимови, ангажовани у Лиги Европе, играју понедељком, то је додатно мотивисало италијанске прволигаше да играју са резервама или да што раније излазе из Лиге Европе.

Власник Наполија Аурелио Де Лаурентис био је најгласнији трибун против Лиге Европе. Често није ни ни бирао речи да покаже свој презир према том такмичењу. Сваки пут кад би Наполи завршио у Лиги Европе он је у медијима изјављивао како не би имао ништа против да његов тим испадне и да је апсолутни приоритет првенство. Најеклатантнији пример смо имали претходне године када је буквално наредио испадање из ЛЕ против Лајпцига. Тако се догодило да Наполи изгуби, без проблема, 1:3 на Сан Паолу а онда у реваншу победи са 2:0, поигравајући се са источнонемачким тимом. Инсиње и другови нису могли да не послушају председника али нису желели ни да изгубе част.

Нису све критике Де Лаурентиса на рачун Лиге Европе биле несувисле. Економски јаз између два клупска такмичења је заиста био превелики и није случајно да је газда Наполија приписао себи у успехе ревалоризацију Лиге Европе од стране УЕФА. Не само кроз давање карте за Лигу шампиона освајачу пехара, него и кроз повећање премија.

“Био сам увек против Лиге Европе јер сам је сматрао купом губитника. Сада су се параметри променили и за нас ће бити веома важно да је освојимо”, изјавио је Де Лаурентис на клупској свечаној вечери поводом божићних и новогодишњих празника. Није само новац променио однос Де Лаурентиса према Лиги Европе. Томе је допринео Карло Анћелоти који је одмах ставио до знања да њему не пада на памет да се повинује, као његов претходник Маурицио Сари, захтеву да се Лига Европе пусти низ воду.

Не треба потценити ни осветничку црту карактера председника Наполија. Могућност да Наполи игра са Челсијем Маурција Сарија кога не пропушта да “боцне” кад год му се намести прилика, је веома изазовна.

„Не бих волео Челси у финалу, боље је да са њима играмо у полуфиналу, имам ја своје мотиве ”, желео је посебно да нагласи АДЛ.

Није само председник Наполија прокламовао освајање Лиге Европе као циљ сезоне. Будући да је Јувентус, већ практично капарисао осми узастопни скудето, и млади председник Интера Стивен Џанг је на традиционалној вечери поводом предстојећих празника, означио Лигу Европе као први трофеј који би, већ ове године, могао да украси витирне нових власника и менаџмента клуба.

Интер је пре осам година освојио свој последњи интернационални трофеј, поставши првак света у Абу Дабију. Рафи Бенитезу је то био последњи меч у његовој краткотрајној епизоди на клупи Интера. Тадашнњи председник Интера Масимо Морати је на столу имао два имена за његовог наследника Лучана Спалетија и Леонарда. Први избор је био Спалети. Италијански стручњак је прихватио позив, али се испречио Зенит који није желео ни под каквим условима да пусти тосканског стручњака.

У међувремену је Спалети, са пар година закашњења стигао на клупу Неразура, а поход на Лигу Европе полази из Беча,  са истог места на којем је Интер освојио свој први велики мађународни трофеј, Куп шампиона у финалу против Реал Мадрида. Друга подударност се огледа у чињици да је и први трофеј Масима Моратија био управо пехар Купа УЕФА.

Да ли је заиста промењен однос италијанских клубова према Лиги Европе знаћемо када прочитамо саставе тимова у нокаут фази ЛЕ, без обзира што Наполи и Интер имају скромне противнике, Цирих и Рапид. Да се нешто заиста мења показују и квоте за победника Лиге Европе: одмах иза Челсија, у другом реду су Арсенал и Наполи,  а иза њих Севиља и Интер.

Извор: моззартспорт

ФОТО: реутерс