Dosta je bilo pljuvanja po Ligi Evrope!
Italijani rešili da osvoje prvu! Italija je zbog snobizma, potcenjivanja i nipodašatavanja Lige Evrope do sada izgubila oko pola milijarde evra.
Fudbal 22.12.2018 | 00:00
Klubovi Serije A su već skupo platili nipodaštavanje Lige Evrope. Zbog katastrofalnih rezultata, u prvoj deceniji ovog milenijuma, Italija je izgubila jedno mesto u Ligi šampiona, koje se često pretvaralo u dva, pošto je trećeplasirani tim Serije A, po pravilu, gubio dvoboje u plej ofu za LŠ. Sve u svemu, gruba je računica da je Italija izgubila preko pola milijarde evra zbog prepolovljenog broja timova u Ligi šampiona. Zahvaljujući televizijskim pravima, svaki italijanski učesnik u LŠ, ima u startu, samo za grupnu fazu takmičenja, zagarantovanih 40 miliona evra. Tek sa reformom Lige šampiona, Serija A je ponovo dobila četiri garantovana mesta u LŠ.
Sledećeg maja biće tačno 20 godina od kada je poslednji italijanski klub podigao pehar Kupa UEFA, preteče Lige Evrope. Od 1988. do 1999. godine, klubovi Serije A su dominirali najmasovnijim klupskim takmičenjem. Toliko da su Kup UEFA u žargonu zvali “drugim italijanskim kupom”. U pomenutom periodu samo su Ajaks, Šalke04 i Bajern Minhen prekinuli, na kratko, niz trijumfa Intera, Juventusa, Napolija i Parme. Štaviše, Ajaks je u finalu, uz pomoć sudijskih grešaka na štetu Torina, osvojio Kup UEFA 1992. godine a Šalke je tek posle penala izašao kao pobednik iz finalnog dvoboja sa Interom 1997. godine.
Sa ulaskom u 21. vek i proširenjem Lige šampiona, odnos itailjanskih klubova prema Kupu UEFA se drastično promenio. Došlo se u paradoksalnu situaciju: tokom cele sezone timovi su se na terenu i u medijima borili za izlazak u Evropu, a onda, kada bi izvadili kartu za Kupu UEFA ili kasnije u Ligi Evrope, izvodili su na teren kombinovane timove ili kompletno rezervne postave, pošto je prioritet imala Serija A.
Dodatni negativni faktor za italijanske klubove je činjenica da se utakmice u manje atraktivnom kup takmičenju igraju četvrtkom. Budući da su tek pre dve godine u Seriji A uveli mogućnost da timovi, angažovani u Ligi Evrope, igraju ponedeljkom, to je dodatno motivisalo italijanske prvoligaše da igraju sa rezervama ili da što ranije izlaze iz Lige Evrope.
Vlasnik Napolija Aurelio De Laurentis bio je najglasniji tribun protiv Lige Evrope. Često nije ni ni birao reči da pokaže svoj prezir prema tom takmičenju. Svaki put kad bi Napoli završio u Ligi Evrope on je u medijima izjavljivao kako ne bi imao ništa protiv da njegov tim ispadne i da je apsolutni prioritet prvenstvo. Najeklatantniji primer smo imali prethodne godine kada je bukvalno naredio ispadanje iz LE protiv Lajpciga. Tako se dogodilo da Napoli izgubi, bez problema, 1:3 na San Paolu a onda u revanšu pobedi sa 2:0, poigravajući se sa istočnonemačkim timom. Insinje i drugovi nisu mogli da ne poslušaju predsednika ali nisu želeli ni da izgube čast.
Nisu sve kritike De Laurentisa na račun Lige Evrope bile nesuvisle. Ekonomski jaz između dva klupska takmičenja je zaista bio preveliki i nije slučajno da je gazda Napolija pripisao sebi u uspehe revalorizaciju Lige Evrope od strane UEFA. Ne samo kroz davanje karte za Ligu šampiona osvajaču pehara, nego i kroz povećanje premija.
“Bio sam uvek protiv Lige Evrope jer sam je smatrao kupom gubitnika. Sada su se parametri promenili i za nas će biti veoma važno da je osvojimo”, izjavio je De Laurentis na klupskoj svečanoj večeri povodom božićnih i novogodišnjih praznika. Nije samo novac promenio odnos De Laurentisa prema Ligi Evrope. Tome je doprineo Karlo Anćeloti koji je odmah stavio do znanja da njemu ne pada na pamet da se povinuje, kao njegov prethodnik Mauricio Sari, zahtevu da se Liga Evrope pusti niz vodu.
Ne treba potceniti ni osvetničku crtu karaktera predsednika Napolija. Mogućnost da Napoli igra sa Čelsijem Maurcija Sarija koga ne propušta da “bocne” kad god mu se namesti prilika, je veoma izazovna.
„Ne bih voleo Čelsi u finalu, bolje je da sa njima igramo u polufinalu, imam ja svoje motive ”, želeo je posebno da naglasi ADL.
Nije samo predsednik Napolija proklamovao osvajanje Lige Evrope kao cilj sezone. Budući da je Juventus, već praktično kaparisao osmi uzastopni skudeto, i mladi predsednik Intera Stiven Džang je na tradicionalnoj večeri povodom predstojećih praznika, označio Ligu Evrope kao prvi trofej koji bi, već ove godine, mogao da ukrasi vitirne novih vlasnika i menadžmenta kluba.
Inter je pre osam godina osvojio svoj poslednji internacionalni trofej, postavši prvak sveta u Abu Dabiju. Rafi Benitezu je to bio poslednji meč u njegovoj kratkotrajnoj epizodi na klupi Intera. Tadašnnji predsednik Intera Masimo Morati je na stolu imao dva imena za njegovog naslednika Lučana Spaletija i Leonarda. Prvi izbor je bio Spaleti. Italijanski stručnjak je prihvatio poziv, ali se isprečio Zenit koji nije želeo ni pod kakvim uslovima da pusti toskanskog stručnjaka.
U međuvremenu je Spaleti, sa par godina zakašnjenja stigao na klupu Nerazura, a pohod na Ligu Evrope polazi iz Beča, sa istog mesta na kojem je Inter osvojio svoj prvi veliki mađunarodni trofej, Kup šampiona u finalu protiv Real Madrida. Druga podudarnost se ogleda u činjici da je i prvi trofej Masima Moratija bio upravo pehar Kupa UEFA.
Da li je zaista promenjen odnos italijanskih klubova prema Ligi Evrope znaćemo kada pročitamo sastave timova u nokaut fazi LE, bez obzira što Napoli i Inter imaju skromne protivnike, Cirih i Rapid. Da se nešto zaista menja pokazuju i kvote za pobednika Lige Evrope: odmah iza Čelsija, u drugom redu su Arsenal i Napoli, a iza njih Sevilja i Inter.
Izvor: mozzartsport
FOTO: reuters
Komentari / 0
Ostavite komentar