Ово можда нисте знали о снијегу

Доносимо вам неколико чињеница о снегу и пахуљицама које ће вас можда изненадити.

Свијет 16.12.2018 | 10:22
Ово можда нисте знали о снијегу
Снег је минерал, баш као дијаманти и со, на пример. Према америчком Националном центру за снег и лед, снег је минерал јер се природно појављује у чврстом, неорганском облику и има дефинисан хемијски састав.

Лажу нас још од обданишта: већина пахуљица није ни налик оним новогодишњим декорацијама које почињемо да правимо у вртићу, онда уживамо у томе негде до другог разреда основне школе, а затим нас терају да пред Нову годину сецкамо папир још рецимо две године, док се коначно не ослободимо тога негде у петом разреду основне школе.

Пахуљице су углавном гомилице тих савршено симетричних кристала чије папирне верзије сецкамо у детињству.

Не постоје две исте? Још лажи! Већина кристала је готово идентична у раним фазама настајања, а неке од тих паперјастих творевина које ће нас затрпати ових дана биће исте, сасвим сигурно.

Узгред, ово је и доказано 1988. кад су амерички научници из Националног центра за атмосферска истраживања (НЦАР) под микроскопом видели два идентична снежна кристала. Уосталом, размислите сами, колико снега падне широм света у току само једне године? И која је вероватноћа да у толиком снегу не буду две идентичне пахуљице? Па, прилично мала, зар не?

Кристали снега могу да буду педесет пута шири него што су дебели, а генерално су много, много тањи од листа папира.

У центру готово сваког кристала снега је мајушна честица прашине, која може бити… било шта, буквално, од вулканске прашине до честице из свемира.

Око те честице затим се формира кристал на чији облик утиче влажност, температура и ветар, "историја" падања једне пахуљице на Земљу уписана је у њен "дизајн".



Снег који је свеже нападао типично садржи 90 до 95 одсто ваздуха, што га чини прилично добрим топлотним изолатором.

Снежна олуја - мећава праћена муњама - је прилично ретка. Али, има научника који верују да је свако настајање снега праћено муњама, само што оне нису видљиве: кристали леда који се сударају у облацима стварају електрицитет.

Повремено буде извештаја о црвеном, жутом или црном снегу који је негде падао, али највероватнија објашњења за ту боју су прашина, песак, полен, пепео и слично.

Нема потребе да шапућете ако сте негде на планини која је "затрпана" снегом. Викање, јодловање и већина других звукова које човек може да произведе својим гласом не могу да изазову лавину.

На половима не пада баш превише снега. Већину мећава на Земљиним половима данас изазива ветар који подиже "стари снег".

На Антарктику, површине под тврдим, равним снегом преносе звучне таласе невероватно ефикасно, научници који су учествовали у експедицијама могли су да чују људски глас са раздаљине од скоро два километра, пише Дисцовер Магазине.

Ескими немају стотине речи за снег. Али, постоји толико различитих дијалеката којима они говоре, да би бројање њихових речи за снег имало смисла колико и да бројите колико речи Европљани имају за љубав. Не превише смисла, дакле…

Прве фотографије снежних кристала настале су 1885. када је фотограф Вилсон Бентли уз помоћ микроскопа и фотоапарата почео да слика пахуљице. Забележио је више од 5.000 кристала задивљујуће лепоте… и умро од упале плућа.

(Мондо.рс)

Коментари / 0

Оставите коментар