Ovo možda niste znali o snijegu
Donosimo vam nekoliko činjenica o snegu i pahuljicama koje će vas možda iznenaditi.
Svijet 16.12.2018 | 10:22
Lažu nas još od obdaništa: većina pahuljica nije ni nalik onim novogodišnjim dekoracijama koje počinjemo da pravimo u vrtiću, onda uživamo u tome negde do drugog razreda osnovne škole, a zatim nas teraju da pred Novu godinu seckamo papir još recimo dve godine, dok se konačno ne oslobodimo toga negde u petom razredu osnovne škole.
Pahuljice su uglavnom gomilice tih savršeno simetričnih kristala čije papirne verzije seckamo u detinjstvu.
Ne postoje dve iste? Još laži! Većina kristala je gotovo identična u ranim fazama nastajanja, a neke od tih paperjastih tvorevina koje će nas zatrpati ovih dana biće iste, sasvim sigurno.
Uzgred, ovo je i dokazano 1988. kad su američki naučnici iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja (NCAR) pod mikroskopom videli dva identična snežna kristala. Uostalom, razmislite sami, koliko snega padne širom sveta u toku samo jedne godine? I koja je verovatnoća da u tolikom snegu ne budu dve identične pahuljice? Pa, prilično mala, zar ne?
Kristali snega mogu da budu pedeset puta širi nego što su debeli, a generalno su mnogo, mnogo tanji od lista papira.
U centru gotovo svakog kristala snega je majušna čestica prašine, koja može biti… bilo šta, bukvalno, od vulkanske prašine do čestice iz svemira.
Oko te čestice zatim se formira kristal na čiji oblik utiče vlažnost, temperatura i vetar, "istorija" padanja jedne pahuljice na Zemlju upisana je u njen "dizajn".
Sneg koji je sveže napadao tipično sadrži 90 do 95 odsto vazduha, što ga čini prilično dobrim toplotnim izolatorom.
Snežna oluja - mećava praćena munjama - je prilično retka. Ali, ima naučnika koji veruju da je svako nastajanje snega praćeno munjama, samo što one nisu vidljive: kristali leda koji se sudaraju u oblacima stvaraju elektricitet.
Povremeno bude izveštaja o crvenom, žutom ili crnom snegu koji je negde padao, ali najverovatnija objašnjenja za tu boju su prašina, pesak, polen, pepeo i slično.
Nema potrebe da šapućete ako ste negde na planini koja je "zatrpana" snegom. Vikanje, jodlovanje i većina drugih zvukova koje čovek može da proizvede svojim glasom ne mogu da izazovu lavinu.
Na polovima ne pada baš previše snega. Većinu mećava na Zemljinim polovima danas izaziva vetar koji podiže "stari sneg".
Na Antarktiku, površine pod tvrdim, ravnim snegom prenose zvučne talase neverovatno efikasno, naučnici koji su učestvovali u ekspedicijama mogli su da čuju ljudski glas sa razdaljine od skoro dva kilometra, piše Discover Magazine.
Eskimi nemaju stotine reči za sneg. Ali, postoji toliko različitih dijalekata kojima oni govore, da bi brojanje njihovih reči za sneg imalo smisla koliko i da brojite koliko reči Evropljani imaju za ljubav. Ne previše smisla, dakle…
Prve fotografije snežnih kristala nastale su 1885. kada je fotograf Vilson Bentli uz pomoć mikroskopa i fotoaparata počeo da slika pahuljice. Zabeležio je više od 5.000 kristala zadivljujuće lepote… i umro od upale pluća.
(Mondo.rs)
Komentari / 0
Ostavite komentar