Додик није против НАТО савеза

Додик молио Палмера да о МАП-у не одлучује Предсједништво БиХ већ Савјет министара; Амбасадори врше притисак на представнике опозиције из РС у Савјету министара да прихвате МАП; Додик се крије иза Резолуције НСРС јер је обећао Русима да неће прихватити МАП; Стиже Трампово писмо Додику у којем објашњава да је МАП приоритет и да нема “одлазеће администрације САД”!

Република Српска 15.12.2018 | 19:32 Како се приближава крај године све је јачи притисак на представнике институција Босне и Херцеговине да се изјасне о формалном позиву НАТО, односно да Бриселу поднесу свој први годишњи национални план у оквиру Акцијског плана за чланство (МАП).

У овом контексту посебно је занимљиво понашање предсједавајућег Предсједништва БиХ и лидера СНСД Милорада Додика, који у јавности тврди да је против активације МАП-а и чланства БиХ у НАТО. Извори Истинито наводе да се на затвореним састанцима Додик понаша потпуно супротно и да је недавно, на одвојеном састанку са замјеником помоћника државног секретара САД Метјуом Палмером изнио потпуно супротан став.

Наиме, Додик је од Метјуа Палмера наводно тражио да о активацији МАП-а и предаји годишњег плана (НАП) не одлучује Предсједништво, већ актуелни сазив Савјета министара БиХ, а да ће он са позиције члана Предсједништва наставити сарадњу са НАТО.



Иако је упитно да ли Савјет министара у техничком мандату може доносити такве одлуке, Додику је циљ да представници опозиције који сједе у Савјету министара гласају за такву одлуку, чиме би постигао два циља: министри из СДС и ПДП би поново били издајници српских интереса, а он не би морао да диже руку за активацију МАП-а и тиме погази обећање дато Русима.

Додик између двије ватре

О овоме је недавно говорио и министар безбједности БиХ Драган Мектић који тврди да је Додик Палмеру рекао да, “што се тиче пута БиХ у НАТО, ту причу гурају, али да заобиђу Предсједништво БиХ”.



– Хтио је само себе извући. Ја сам убијеђен да Милорад Додик намјерава да манипулише људима и да на тај начин влада већ годинама. Предлаже Србима из Оружаних снага да се повуку, а зашто се он не повуче из Предсједништва – запитао се Мектић и додао да Додик жели да свали одговорност на Србе у Савјету министара ако буду гласали за годишњи план БиХ на путу за НАТО,да би опет били издајници.

Додик јавно заговара тезу да у оквиру аранжмана БиХ са НАТО-ом, под називом Партнерство за мир, може да се одвија одређена сарадња и да такав формат сарадње имају и Србија и Русија. Он такође тврди да поступања представника Републике Српске у заједничким институцијама морају да буду у оквиру резолуције Народне скупштине Српске о војној неутралности и да је за БиХ “најбољи процес демилитаризације”.



Извори Истинито у дипломатским круговима у Сарајеву и Оружаним снагама БиХ наводе да су на дјелу невиђени притисци на министре из СДС-а и ПДП-а у Савјету министара БиХ, у чему, наводно, посебно предњачи амбасадорка Њемачке у БиХ Кристиан Хохман.

Притисак на Игора Црнатка

На недавно одржаном новогодишњем пријему, који је организовала командант НАТО штаба у Сарајеву Марти Бисел, министар спољних послова БиХ Игор Црнадак нашао се у унакрсној ватри између амбасадора земаља НАТО, који очекују да Савјет министара до краја мандата изгласа одлуку о активирању МАП-а. Извори из Оружаних снага БиХ наводе да је посебно агресиван наступ имала њемачка амбасадорка Кристиан Хохман која очекује да министар Црнадак “у интересу грађана БиХ” дигне руку за активацију МАП-а и први национални годишњи извјештај (АНП).



– Занимљиво је да сви они очекују сарадњу са Додиком, а траже од актуелног сазива Савјета министара у коме не сједе представници СНСД да гласа за тракву одлуку, наводи извор Истинито.

Додаје да нико не поставља питање учешћа СДА и ХДЗ-а у коалицији са СНСД-ом на нивоу БиХ, иако се СНСД формално противи уласку БиХ у НАТО, што је игра двоструких аршина.

Представници земаља НАТО, посебно Њемачке и САД знају да Додик кокетира са Русима по питању приступа БиХ НАТО-у и да им је у вези с тим дао одређена обећања, од којих не може да одступи.

Наводно, Додик је обећао пуну подршку на путу БиХ ка НАТО-у, али под условом да тај посао буде завршен прије формирања новог Савјета министара БиХ.У замјену очекује укидање санкција САД, због чега се у јавности и држи приче о противљењу приступању БиХ НАТО-у.

Додику стиже Трампово писмо

Сви се сјећају да је Милорад Додик недавно одговорио предсједнику САД Доналду Трампу на његову честитку поводом Дана државности БиХ. Додик је изјавио да је у писму Трампу навео да то није његов Дан државности и да “Срби и Република Српска нису пристали на то”.

– Обавијестио сам га да можемо да разговарамо о ЕУ интеграцијама, али да не можемо о НАТО. Србима треба много да поднесу чињеницу да их је НАТО бомбардовао, рекао је Додик о садржају писма Трампу.



Извори Истинито из дипломатских кругова наводе да замјеник државног секретара САД Џон Саливан, који ће у оквиру рвропске турнеје 16. децембра посјетити и Сарајево, доноси и Трампов одговор Додику.

Из Стејт департмента је званично саопштено да Саливан долази како би званичнике БиХ позвао да “одрже стабилност, наставе са провођењем реформи и остану на путу ка Западу”.

Иако је садржај Трамповог писма Додику непознат за јавност, извори Истинито наводе да се дио његовог садржаја односи и на “безусловно приступање БиХ НАТО-у” што, како тврде, нема алтернативу.

Кораци БиХ ка НАТО савезу

БиХ је још 2009. предала захтјев за приступање Акционом плану за чланство у НАТО (МАП). Учинио је то тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић. Прије њега, у својству предсједавајућег Предсједништва БиХ Небојша Радмановић потписао је у јуну 2009. године формални захтјев БиХ за Акциони план за чланство у НАТО (МАП).



Претходно је предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић (СНСД) 2008. потписао више докумената за интензивирање дијалога између БиХ и НАТО. Једним од њих, Иницијативним документом за интензивирани дијалог између БиХ и НАТО, потврђен је стратешки циљ, а то је “што скорији улазак у пуноправно чланство у НАТО”.

Након свега, карикатурним се чине потези Милорада Додика да спријечи ктивирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО.

Карикатурални и лицемјерни су закључци са састанка највиших званичника Републике Српске, који је у петак сазвала предсједница РС Жељка Цвијановић, а којима је констатовано да “Република Српска не подржава улазак БиХ у било које војне савезе све до коначне одлуке Републике Србије” и да “све активности које се спроводе на активацији Акционог плана за чланство БиХ у НАТО нису прихватљиве за Републику Српску”.



На састанку одржаном 5. децембра ове године у Бриселу министри иностраних послова држава чланица НАТО потврдили су спремност за наставак подршке Босни и Херцеговини на њеном реформском путу и исказали спремност за прихватање првог Годишњег националног програма БиХ (АНП), чиме је, заправо, Акциони план за чланство (МАП) из условног прешао у активни статус. МАП обухвата све сегменте реформских процеса БиХ, што у суштини и чини садржај АНП-а.

Први АНП Босне и Херцеговине биће предмет усуглашавања с НАТО-ом, а по његовом одобравању од надлежних институција БиХ и НАТО-а, АНП ће постати оквир за координисано дјеловање, подршку и помоћ НАТО-а БиХ, реформским процесима и њеним интеграцијским тежњама, утврђеним Законом о обрани (2005), али и стратешким документима, а то су: Безбједносна политика БиХ (2006), Обрамбена политика БиХ (2008) и Стратегија спољне политике БиХ (2018).

Извор: Истинито