Многим занатима пријети нестанак
Из године у годину све је мањи интерес ученика за упис средњих струковних школа. Зато, бројним струкама и занатима пријети изумирање. Таквом сценарију у прилог иде и масовни егзодус становништва.
Република Српска 09.12.2018 | 16:30“Да нису толики намети могло би се живјети. Док поплаћете све режије јако мало остаје. Свако јутро кад ставим кључ у браву мени треба 60 КМ да подмирим обавезе према радњи, тек то преко 60 КМ могу рачунати неком својом зарадом”, каже кројачица Бојана Керлета.
Многи производи који су били неопходни за живот прије сто година, данас више нису. Промјеном начина живота дошло је и до губљења одређених заната.
Многи су заборављени, а неки на граници ишчезавања. Ћурчија Ђорђе Дрвеница каже да је Бијељина некада била и занатски град. Постојало је шест, седам ћурчијских радњи. Данас само његова пркоси новом времену.
“Све до рата овај занат је био златан, а онда је почео да пропада. У задњих десет година прође и мјесец два да не пазарим ниједног динар”, каже Дрвеница.
Неко од заната може да живи, неко једва преживљава, али свим занатлијама је заједничко једно - свој посао не би мијењали ни за шта на свијету. Али, оно што би мијењали је окружење у којем ће радити. Зато их све више одлази трбухом за крухом.
“Највећи дио таквих радника овдје има плате од 400 до 600 КМ, уз то је добар дио непријављен или пријављен на минималац. 4Занатлија тамо кад оде има од 1000 до 1.500 еура плату”, каже секретар Удружења “Предузетник” из Бијељине, Миле Стевић.
Потреба за занатлијама у данашње вријеме је велика. Зато треба стварати услове да се таква радна снага и задржи, истиче Стевић.
“Ми годинама укатујемо на потребу да се смање порези и доприноси уз тврдњу да ће се повећати прилив у буџету јер ће се повећати број пријавлених радника. Није интерес послодавца да држи непријављеног радника”, каже Стевић.
Вриједне руке злата вриједе, каже стара пословица, али те вриједне руке треба задржати овдје стварајући повољан амбијент за пословање.
(БН телевизија)
Коментари / 9
Оставите коментарЈаффа
09.12.2018 16:55Да требају опстали би...нама треба само хипотека да дижемо кредите.
ОДГОВОРИТЕПетyр Баелисх
09.12.2018 16:57Јесте ли можда схватили да живимо по законима конзумеризма и капитализма? У таквом систему се мало шта поправља, него кад се поквари, баца се и купује ново. Ко ће данас носити да крпи ципеле са пијаце? Кад се подеру оде и купи друге.
ОДГОВОРИТЕВетеран
09.12.2018 17:09Занати су вец нестали, има старих залиха па се јос не примијети.. То ми личи на случај кад су Србији увели санкције и они након мјесец дана кажу , ево ништа нам се не дешава, а након годину дана куку леле...
ОДГОВОРИТЕпоп
09.12.2018 17:29Зато настаје ново занимање ПАПАК
ОДГОВОРИТЕПА ПО
09.12.2018 18:07Тренутно најуноснији занат , ПОЛИТИЦАР ПАПАК ( у преводу савремене иновативне технологије или ти ИТ СЕКТОР )
Директ
09.12.2018 18:27Као и самом народу под оваквом власти.
ОДГОВОРИТЕАустриа
10.12.2018 06:14Са овим гузоњама остцете ви обез прехране молицете додик давам да да призивете тосте зељели и тразили и волите бити празнихдзепова лијеп је то зивот вама је битно давам казе додик дасте велики срби и србски народ док он односи из рс стотине милона ави мозете комотно да у празним дзеповима играте кликера зато наздравље
ОДГОВОРИТЕОдавно то датира
10.12.2018 10:17Није то сада настао проблем. Истина то је сада највисе кулминирало. Али коријени тог проблема сезу у давне 80-те године и прије тога. Знам када смо били дјеца и исли у основну сколу прије рата, наси родитељи су говорили ако не будете уцили и исли на факултет остацете на селу, бавити се пољопривредом, сеоским занатима, градјевином и сл. Они су нас несвјесно одврацали од струковних занимања. Оцито да то нису радили намјерно вец су они просли теско дјетинство после другог свјтског рата и намуцили се па су са том прицом хтјели да нама помогну. За њих је појам био да заврсимо факултет и да радимо негдје у некој модерној канцеларији. Оцито да се и под утицајем таквог размисљања отисло у другу крајност гдје су се запустили занати који су лијепо плацени. Сад смо ту гдје смо. Нема овдје искљуцивих криваца јер смо сви помало криви.
ОДГОВОРИТЕЛаки
10.12.2018 16:46Западни систем усвојит.1година 150км мјесецно, 2 мјесеца скола 9 мјецеци пракса. 2 година 200км скола и пракса исто. 3 година 250км скола и пракса.Уценици практицно сами себе финацирају. Улазе се само у студенте,а занати запостављени.Треба о томе размислит.