Прича: Деветка лажна, десетка права...

Еден Азар у пуном сјају!

Фудбал 11.12.2018 | 20:00 Давно беше 7. октобар и гостовање јадном Саутемптону. Даде за за 1:0. Отад ни макац, а прошло је 12 утакмица, што за клуб, што за репрезентацију, како није опепелио. Није ни у суботњем дербију 16. премијерлигашког кола са Манчестер Ситијем, међутим, није ни морао, јер је игром толико надвисио остале на терену да нема спора како је баш Еден Азар био кључ за отварање браве владајућег првака Енглеске и његов први пораз у првенству ове сезоне.

Још важније: за смену на врху табеле, за „живо“ такмичење и за доказа да су мајстори баш то – мајстори – било где да их ставиш. Први пут откако је стигао на Стамфорд бриџ Маурицио Сари је послао Белгијанца у шпиц, на место такозване „лажне деветке“, схвативши да му у дуелу са Пеповомлаком коњицом нису потребни тешкаши (читај, Оливије Жиру или Алваро Мората) који би се вероватно укопали пред казненим простором и ништа не би донели. Наравно, потпуно друго питање је да ли класични шпицеви изумиру или се све мање користе, те зашто је тако, да ли је оправдано... Тек, Азар је, како далеко покретљиви и маштовитији играч, урадио оно што ни Француз, ни Шпанац не би могли у судару са брзањицима какви су Грађани. Натерао је Џона Стоунса и Емерика Лапорта да трче, јурцају за њим, да га се плаше, извлачењем на страну мучио бекове Кајла Вокера и Фабијана Делфа, приморавао Фернандиња да се са уобичајене позиције врати неколико корака уназад и таква цик-цак кретња представљало је прекретницу за Плавце. Сваки пут кад би Азар примио лопту око њега би се сјатила најмање тројица играча.

„Какво страхопоштовање“, узвикнуо би неколико пута коментатор Спортклуба Дарко Плавшић, прецизно објашњавајући план Челсија.

После Азарових минијатура би следили покушају да се одигра пас за Вилијана или Педра. Не баш успешни, међутим, отворило се толико простора да је једино питање било кад ће домаћин да га да. И дао га је. У 45. минуту, тако што су тројица напала једног. Енголо Кантеу је преостао лакши део посла.

„Први пут сам ставио Едена на најистуренију позицију, а почетних 20, 25 минута, нисмо добро изгледали кад је у питању дефанзива на противничкој половини. Азар је имао проблема на почетку, међутим, одиграо је сјајно у другом полувремену. Можда је заслужио и да он затресе мрежу. Чини ми се да је добра опција кад га ставим у напад. Као што смо играли против Ситија, са „лажном“ деветком, тако бисмо могли и још неке утакмице у будућности“, најавио је Маурицио Сари.

Утицај „лажне“ деветке на дешавања на терену био је очигледан, јер не само да је Азар одвлачио штопере и бекове Манчестер Ситија, него је био далеко бољи у свом послу од Рахима Стерлинга, коме је Пеп Гвардиола, такође, поверио улогу „шуњалице“ у изостанку класичног нападача, због повреде Куна Агуера. Чак је покушао Каталонац да Ријада Мареза у једном тренутку пошаље у шпиц. Није вредело. Нити се нешто набоље променило ни кад је ушао Габеријел Жезус. Једноставно, Еден Азар је на практичном примеру вратио Грађане на земљу, показавши им како само један играч, чак и кад промени позицију, може да буде одлучујући.



Поготово што је, кад већ није дао гол, уписао и другу асистенцију. Центаршут из корнера на главу Давида Луиза. Бум! Челси је жив, Премијер лига је жива. А мали Еден урадио оно што, на пример, спочитавају његовом земљаку Ромелу Лукакуу. Доказао се опет против врхунске екипе. У мечевима са Ливерпулом, Манчестер јунантедом, Тотенхемом, Арсеналом и Ситијем има 25 голова и 20 асистенција. Прави ђаволак!

Ове сезоне већ осам асистенција. Прошле упола мање. А Енглези не би били Енглези кад не би подсетили да је Рајан Гигс у најбољим данима стигао до „коте 12“ у једном првенству Премијер лиге. Није ни чудо што ће баш Гваридиола казати „људи, укључите ТВ и видећете одмах да је Азар један од најбољих играча света“. Није ни чудо што су већ кренуле гласине како Пари Сен Жермен креће у још један напад за његов потпис. Није ни чудо што ће Свецима, ако стварно залегну, највећи такмац бити Реал Мадрид.

Јер, најбољи иду са најбољима. А кад се Едену Азару игра фудбал можете само Бога да молите да саиграчи проћердају шансе које им спреми. Без обзира што га стављају на „лажну“ деветку, ипак, десетка на полеђини дреса илуструје какав је уметник. Генију није потребно много да створи ремек дело. Док пукнете прстима...

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс