Протестни скупови широм Европе

Протест "жутих прслука" главна је вест у свим светским медијима. Осим у Француској, жути прслуци протестовали суи у Белгији и у Холандији.

Свијет 08.12.2018 | 22:42 Поред тих земаља, протеста је било у Мађарској, Албанији, а иако не директно повезани са покретом “жутих прслука”, ту и тамо је могао да се нађе понеки.

Протести нису заобишли ни Србију.

Према последњим информацијама, у демонстрацијама у Француској повређено је 135 особа, међу којима је 17 полицајаца. 

Ухапшено је скоро 1.000 људи, а како је навео француски министар унутрашњих послова Кристоф Кастане у целој Француској било је око 125.000 демонстраната, док их је само у Паризу било 10.000. 

Ово је, иначе, четврти узастопни викенд да Французи протестују незадовољни општом политиком председника Емануела Макрона. 

Демонстранти су узвикивали “Макрон, оставка”, а неки од њих су рекли новинарима да нису дошли да разбијају већ да искажу незадовољство у име свих грађана, запослених, незапослених, пензионера и младих. 

Међутим, разбијали су.



Полиција је гађана каменицама, запаљене су божићне јелке у Авенији Јелисејска поља, гореле су канте за смеће, разбијени су излози. Полиција је користила сузавце, а биланс је скоро 1.000 ухапшених.

Званичници су раније најавили да ће широм Француске да буде распоређено 89.000 полицајаца.

Министар Кастане навео је да је тренутна ситуација “под контролом”, али да тензије постоје.



Француски покрет “Жутих прслука” прешао је границе те земље, па су се демонстрације прелиле на суседне Белгију и Холандију.

АП наводи да ниједна од ове две земље није предложила повећање таксе на гориво, што је био катализатор масовним и рушилачких демонстрација у Француској последњих недеља.

На стотине белгијских полицијаца мобилисано је у Бриселу, где су се "Жути прслуци" прошле седмице сукобили са полицијом и спалили два полицијска возила, а том приликом је ухапшено 70 особа.

Наводи се да ће неки од протеста бити одржани испред главних институција Европске уније, које не раде суботом, а других би могло да буде у центру Брисела током викенда који је због приближавања католичког Божића требало да обележи шопинг.

АП наводи да је Јан Дејкграф, уредник холандског "листа отпора" позвао на мирне протесте у Амстердаму и Ротердаму.



Протестовала је и Мађарска због закона о раду. 

Мађарски синдикати су протестовали због владиног плана да повећа дозвољено време за прековремени рад са 250 на 400 сати годишње и због других мера у области радног законодавства. 

Влада Мађарске жели да ублажи законе у области рада како би надокнадила све већи недостатак радне снаге. 

Флексибилност рада је потребна да задовољи потребе инвеститора и да омогући дуже радно време радницима који желе већу зараду, наводи влада премијера Виктора Орбана. 

Међу инвеститорима су и немачке аутомобилске компаније чије су фабрике допринеле економском расту у Мађарској. 

С друге стране, синдикалне вође наводе да предлози, како кажу, "робовског закона", одражавају намеру Орбанове владе да повећа профите компанија на штету радника. Осим предложеног повећања дозвољеног времена за прековремени рад, које значи цео додатни дан у радној недељи, синдикати се противе и повећању с једне на три године периода који послодавци имају да исплате зараде од прековременог рада. 

Контроверзан је и предлог који послодавцима дозвољава да договоре о прековременом раду постижу директно с појединачним радницима, заобилазећи синдикате и колективне уговоре. 

Посланици Орбанове странке Фидес проследили су предлог закона у парламент, чиме су омогућили влади да избегне преговоре са синдикатима и другим заинтересованим странама. Влада би на то била обавезана да је сама послала закон у скупштину.

На улицама Тиране нашли су се студенти. 

Студенти државног универзитета у главном граду Албаније наставили су с протестима пошто су одбили понуде да преговарају с владом. 

Главни захтев студената је да буду преполовљене школарине, које на основним студијама сада износе од 20.000 до 45.000 албанских лека (од 160 до 365 евра) по школској години. 

Они су данас изашли на улице Тиране по јакој киши и повећали број захтева, а добили су и подршку опозиционих политичких странака. Блокирали су главну улицу испред Министарства просвете, а скупу су се придружили и родитељи неких студената. 

Неки студенти су наговестили да би могли да почну штрајк гладју. У Албанији је данас државни празник, у знак сећања на 8. децембар 1990. године када је студентским протестом оборен вишедеценијски комунистички режим.

А и у Србији више хиљада грађана на улицама главног града. 

Протестна шетња "Стоп крвавим кошуљама" у Београду је завршена, а протекла је без инцидената. 

Протестна шетња "Стоп крвавим кошуљама" организована је после недавног напада на једног од оснивача Савеза за Србију, лидера Левице Србије Борка Стефановића и двојицу његових сарадника у Крушевцу. 

(Б92/Агенције)