Protestni skupovi širom Evrope

Protest "žutih prsluka" glavna je vest u svim svetskim medijima. Osim u Francuskoj, žuti prsluci protestovali sui u Belgiji i u Holandiji.

Svijet 08.12.2018 | 22:42 Pored tih zemalja, protesta je bilo u Mađarskoj, Albaniji, a iako ne direktno povezani sa pokretom “žutih prsluka”, tu i tamo je mogao da se nađe poneki.

Protesti nisu zaobišli ni Srbiju.

Prema poslednjim informacijama, u demonstracijama u Francuskoj povređeno je 135 osoba, među kojima je 17 policajaca. 

Uhapšeno je skoro 1.000 ljudi, a kako je naveo francuski ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastane u celoj Francuskoj bilo je oko 125.000 demonstranata, dok ih je samo u Parizu bilo 10.000. 

Ovo je, inače, četvrti uzastopni vikend da Francuzi protestuju nezadovoljni opštom politikom predsednika Emanuela Makrona. 

Demonstranti su uzvikivali “Makron, ostavka”, a neki od njih su rekli novinarima da nisu došli da razbijaju već da iskažu nezadovoljstvo u ime svih građana, zaposlenih, nezaposlenih, penzionera i mladih. 

Međutim, razbijali su.



Policija je gađana kamenicama, zapaljene su božićne jelke u Aveniji Jelisejska polja, gorele su kante za smeće, razbijeni su izlozi. Policija je koristila suzavce, a bilans je skoro 1.000 uhapšenih.

Zvaničnici su ranije najavili da će širom Francuske da bude raspoređeno 89.000 policajaca.

Ministar Kastane naveo je da je trenutna situacija “pod kontrolom”, ali da tenzije postoje.



Francuski pokret “Žutih prsluka” prešao je granice te zemlje, pa su se demonstracije prelile na susedne Belgiju i Holandiju.

AP navodi da nijedna od ove dve zemlje nije predložila povećanje takse na gorivo, što je bio katalizator masovnim i rušilačkih demonstracija u Francuskoj poslednjih nedelja.

Na stotine belgijskih policijaca mobilisano je u Briselu, gde su se "Žuti prsluci" prošle sedmice sukobili sa policijom i spalili dva policijska vozila, a tom prilikom je uhapšeno 70 osoba.

Navodi se da će neki od protesta biti održani ispred glavnih institucija Evropske unije, koje ne rade subotom, a drugih bi moglo da bude u centru Brisela tokom vikenda koji je zbog približavanja katoličkog Božića trebalo da obeleži šoping.

AP navodi da je Jan Dejkgraf, urednik holandskog "lista otpora" pozvao na mirne proteste u Amsterdamu i Roterdamu.



Protestovala je i Mađarska zbog zakona o radu. 

Mađarski sindikati su protestovali zbog vladinog plana da poveća dozvoljeno vreme za prekovremeni rad sa 250 na 400 sati godišnje i zbog drugih mera u oblasti radnog zakonodavstva. 

Vlada Mađarske želi da ublaži zakone u oblasti rada kako bi nadoknadila sve veći nedostatak radne snage. 

Fleksibilnost rada je potrebna da zadovolji potrebe investitora i da omogući duže radno vreme radnicima koji žele veću zaradu, navodi vlada premijera Viktora Orbana. 

Među investitorima su i nemačke automobilske kompanije čije su fabrike doprinele ekonomskom rastu u Mađarskoj. 

S druge strane, sindikalne vođe navode da predlozi, kako kažu, "robovskog zakona", odražavaju nameru Orbanove vlade da poveća profite kompanija na štetu radnika. Osim predloženog povećanja dozvoljenog vremena za prekovremeni rad, koje znači ceo dodatni dan u radnoj nedelji, sindikati se protive i povećanju s jedne na tri godine perioda koji poslodavci imaju da isplate zarade od prekovremenog rada. 

Kontroverzan je i predlog koji poslodavcima dozvoljava da dogovore o prekovremenom radu postižu direktno s pojedinačnim radnicima, zaobilazeći sindikate i kolektivne ugovore. 

Poslanici Orbanove stranke Fides prosledili su predlog zakona u parlament, čime su omogućili vladi da izbegne pregovore sa sindikatima i drugim zainteresovanim stranama. Vlada bi na to bila obavezana da je sama poslala zakon u skupštinu.

Na ulicama Tirane našli su se studenti. 

Studenti državnog univerziteta u glavnom gradu Albanije nastavili su s protestima pošto su odbili ponude da pregovaraju s vladom. 

Glavni zahtev studenata je da budu prepolovljene školarine, koje na osnovnim studijama sada iznose od 20.000 do 45.000 albanskih leka (od 160 do 365 evra) po školskoj godini. 

Oni su danas izašli na ulice Tirane po jakoj kiši i povećali broj zahteva, a dobili su i podršku opozicionih političkih stranaka. Blokirali su glavnu ulicu ispred Ministarstva prosvete, a skupu su se pridružili i roditelji nekih studenata. 

Neki studenti su nagovestili da bi mogli da počnu štrajk gladju. U Albaniji je danas državni praznik, u znak sećanja na 8. decembar 1990. godine kada je studentskim protestom oboren višedecenijski komunistički režim.

A i u Srbiji više hiljada građana na ulicama glavnog grada. 

Protestna šetnja "Stop krvavim košuljama" u Beogradu je završena, a protekla je bez incidenata. 

Protestna šetnja "Stop krvavim košuljama" organizovana je posle nedavnog napada na jednog od osnivača Saveza za Srbiju, lidera Levice Srbije Borka Stefanovića i dvojicu njegovih saradnika u Kruševcu. 

(B92/Agencije)