Што се толерише породично насиље

Због чега је Босна и Херцеговина земља са високим процентом насиља у породици? Да ли је то нажалост дио наше некултуре гдје је дозвољено да се понизи жена, дјеца, стара лица, да ли смо као друштво ушли у врло опасну зону гдје се толерише насиље, гдје се насилник осјећа комотно. Невладине организације око 20 година интензивно раде на рјешавању овог проблема у БиХ.

Босна и Херцеговина 07.12.2018 | 22:45 Насиље у породици у БиХ третира се као кривично дјело, међутим због недовољног процесуирања починилаца, економске зависности жртве и низ других социолошких аспеката, насиље у породици у БиХ је нажалост честа појава.

На основу истраживања невладиног сектора, између 47 и 52 одсто жена у Босни и Херцеговини доживјеле су неки облик насиља послије своје 15-те године, што значи да је скоро свака друга жена доживјела насиље.

"Ми годишње у Републици Српској имамо око 1200 случајева насиља који буду пријављени у полицији. Око 80 одсто жртава су жене. Имамо доста међугенерацијског насиља", каже Радмила Жигић, директор Фондације "Лара" из Бијељине.

Нажалост, још увијек је у сивој зони остало и психичко и економско насиље над женама, што иде у пару са физичким нападима.

"То насиље се манифестује кроз различите начине онемогућавања жене да буду економски самостална, ускраћивањем средстава и другим мјерама економске репресије", каже Жигићева.

Оно што ми најчешће видимо јесте насиље и насилници који долазе из маргинализованих група, зато што они слабо знају да прикрију насиље, али насилници имају и другачије лице.

"Они који долазе из економски стабилних средина, са већим примањима они знају да сакрију насиље и њихове жртве више трпе зато што се успоставља читав један систем моћи над жртвом", каже Бојана Јовановић из Удружења грађана "Отахарин" из Бијељине.

Трновит пут је пређен да се дође до тачке да жртва препозна да је физичко насиље забрањено. Закон од 2005. године то препознаје кроз кривични и прекршајни поступак.

"Предвиђене су новчане казне и казне затвора. Затим су предвиђене васпитне мјере односно судска опомена и судски укор, те су предвиђене су заштитне мјере за жртву", објашњава Цвијета Секулић, судија Основног суда у Бијељини.

Ипак судске мјере често не иду у правцу рјешавања проблема, тврде у невладином сектору.

У кривични поступак се улази једино ако се насиље понављало, већина дјела одлази у прекршај, већина се завршава условном пресудом, што се у БиХ слабо прати, каже Јовановићева.

"Једном је жртва пријавила насиље и њен супруг је добио новчану казну и то је све њих у породици коштало и није се ријешио проблем. Потребно је радити на рјешавању проблема и због тога је важно побољшати сарадњу свих субјеката заштите", каже Гордана Видовић из Удружења "Будућност", Модрича.

У Републици Српској постоје три, а у Федерацији 5 сигурних кућа које све воде невладине организације што је недовољно за потребе минималних стандарда које прописује Конвенција Савјета Европе о сузбијању насиља у породици. Ту жртве нађу мир, разумијевање, али потребна је већа подршка друштвене заједнице у економског и психолошком оснаживању лица које су претрпјеле насиље.



БН ТВ