"Лепиња са све" отхранила Ужичане

- Златибор и Ужице препознатљиви су по гурманским сепецијалитетима посебно ужичком пршутом и сланиним, затим ужичким кајмаком па се у пјесми о овом граду пјева „качамака, сира и кајмака. . . "  Али један специјалитет је заштићен и код Завода за интелектуралну својину у Београду са необичним називом, провинцијским изразом – лепиња са све.

Србија 07.12.2018 | 17:47 Власник пекаре, у којој се производи ова лепиња, Драган Лазић каже да се она прави на једноставан начин.

"У лепињу испечену у српскиј старој фуруни у којој се ложе букова дрва ставља се ужичкии кајмак, преко тога умућкано јаје, поново се запече а онда дода претоп настао печењем јагњета или прасета", објашњава Лазић.

То је прва пекара у Ужицу која више од 50 година прозиводи ову врсту лепиње.

"Нашим стопама су покушавали да крену многи пекари у граду и околини па су чак у лепињу убацивали и чварке, пршуту и зеље али се показало да муштерије воле само ону која има састојке које сам набројао", додаје Лазић.

Вели да је пословна тајна колико дневно прода комада лепиње која се конзумира врућа, ту у пекари или се припреми „за понијети“.

"Цијели град је одрастао на лепињи са све и она је његов понос посебно кад треба гостима представити занимљивости ужичке кухиње. Да вам је само видјети изразе лица странаца, Јапанаца, Кореанаца, па и Кинеза кад осјете укус лепиње. Наши гости су и грађани из градова источног дијела Републике Српске, посебно Вишеграђани а памти се да су многи некад с воза „ћире“, чим би стигли у Ужице, долазили на доручак у нашу пекару".



Газда пекаре истиче да је овај производ од брашна, јаја, кајмака и претопа изузетно калоричан и да „држи човјека ситог цијели дан“ али да се нико није пожалио на квалитет.

Пекара „Шуљага“ одише животом некадашње старе српске куће са огњиштем. Кроз отвор зидане пећи свјетлуца пламен обасјавајући просторију, виде се ужарене букове цјепке а с друге стране на усијаним циглама поредане лапиње да се запеку.

Мирише и кајмак из двених чаброва али и претоп који воле љубитељи јаких јела.

У реду за лепињу стрпљиво стоје муштерије држећи у рукама 125 динара или један евро колико кошта овај специјалитет.

"Власник пекаре послије Другог свјетског рата била је породица Чарапић, наслиједио је Радомир Шуљагић, код кога је као пекар радио мој отац. Кад је Радомир остарио продао је пекару и умијеће израде лепиње са све мом оцу с тим да само задржи старо име. Значи ја сам четврта генерација власника у овој пекари", испричао је Драган Лазић.

Старији Ужичанин каже да 30 година купује овдје доручак, јер, како рече, једна и једина је лепиња са све.

БН ТВ