Прича - ЛШ: Шест, четири, три...
Црвена звезда је синоћ први пут на гостовањима изгледала као равноправан учесник Лиге шампиона!
Фудбал 29.11.2018 | 23:00
Али како је то Црвена звезда, бивши првак Европе и света, а спорт у Србији скоро сви схватамо као борбу на животу и смрт, почело је да се барата нереалним очекивањима. Еуфорију је донекле охладио жреб и упадање у групу смрти са три аждаје које играју атомски фудбал. У тој ситуацији ни много јачи клубови од Звезде не би имали право на наду, већ само на снове који би шапатом смели да се препричавају. Ко сме да се клади да би неки Шалке, Валенсија или Бенфика имали више од четири бода у овој групи?
Међутим, атрактиван и непотребно бомбастичан финиш прелазног рока је дао први импулс да снови постану каква-таква нада. А фактор те луде Маракане, 12. играча и поновно успостављање култа о неосвојивој тврђави су омогућили навијачима и свима у Црвеној звезди да једно време ходају на јави. А ходало се јуче и претходних дана на јави, и те како.
Тешко је задржати разум када пред гостовање у Напуљу имате спортску шансу да евентуалним чудом обезбедите „меч века“ на Маракани у којем би Звезда против Пари Сен Жермена имала шансу да победом обезбеди пласман у осмину финала Лиге шампиона?! Пролазио је тај сценарио јуче кроз многе опијене главе.
Реалност је стигла већ око 21.10 часова на Сан Паолу, када су серија грешака и Марек Хамшик сервирали отрежњење и послали Црвену звезду на последње место у групи. Наполи је после тога рутински одрадио посао, остварио убедљиву победу и заказао коначни обрачун између три аждаје у последњем колу. Као што се и очекивало. Они ће се борити за осмину финала, Звезда ће (вероватно) бити последња у групи. Али битан је утисак са којим се до очекиваног сценарија дошло.
Није се баш очекивало да Црвена звезда освоји четири бода и да у последњем колу тим са двојицом најскупљих играча свих времена стрепи да ли ће и њега прогутати гротло Маракане и избацити га у Лигу Европе. Јер ако су заустављени Наполи и Ливерпул на култном београдском стадиону, Пари Сен Жермен нема никакво право да се нада лаганом послу.
Црвена звезда ће последње коло играти за своју част и рејтинг, за новац, за УЕФА бодове, за навијаче. Па можда чак и за услугу Наполију, у зависности од исхода на Енфилду...
Али, пре свега, Црвена звезда ће играти за комплетан утисак. За оно што се чекало откако је извучена група смрти. Памтиће се Павковдан против Ливерпула, памтиће се и дебакл на Парку принчева, памтиће се иШаћири са Енфилда и историјски бод против Наполија, али чини се да ће се највише памтити последњи утисак. Онај против Пари Сен Жермена на Маракани. Јер код нас у спорту се обично највише памти тај последњи утисак.
То је гомила мотива да црвено-бели одиграју још једно велико вече у Лиги шампиона и да узидгнуте главе заврше историјску сезону у Европи.
А у овом тренутку се чини да би последњи утисак могао да буде добар.
Што се очекивало синоћ у Напуљу, то се и десило. Анћелотијев тим је господарио и победио без резултатске драме. Али исто тако је и утисак да се Звезда синоћ није обрукала. Да је погинула часно и достојно учесника Лиге шампиона. Штавише, са сваком утакмицом и гостовањем, утисак о игри и издањима црвено-белих се поправљао.
Против Наполија на Маракани је било ватрено крштење у којем је бод ишчупан уз много среће. Али је ишчупан у ситуацији када су се и многима домаћим фудбалерима одсекле ноге и када још нису били свесни где су догурали и против кога играју. Било је и мало и до Анћелотијевог потцењивања који је оставиоХамшика и Мертенса на клупи, а баш они су синоћ потписали победу у реваншу. Али било је и до ВладанаМилојевића и избора да се Наполију у том тренутку супротстави на једини могући начин – стриктном дефанзивом. Ко зна како би даље ишло да је Звезда тада убијена у појам са неких 0:3...
Школовање је настављено најтежом лекцијом. Дебакл на Парку принчева је показао да у Лиги шампиона против атомских тимова нема шверцовања, нема права на грешку као што су они фаулови на 20 метара, лош аут Родића, неспоразуми штоперског пара итд. И да мора нешто да се игра и да се крене напред колико је то могуће. Звезда је примила шест комада, могла је и 10, али је добила потврду да има најбољег голмана у клупској историји у овом веку. Ипак, утисак је био разочаравајући. Звезда је изгледала као слепи путник на елитном крузеру званом Лига шампиона. Историјски гол Марина је био само симболика.
Следећа лекција на Енфилду је опет била болна. Не тако брутална, али сурова свакако. Ливерпул је одржао још један час црвено-белима који су играли макар нешто у првих 20 минута. Звезда је мање грешила него у Паризу, али опет довољно да Мане, Салах и остали испоруче порцију. Овога пута су скупо плаћени ноншаланција Ебесилија, неке слабе рекације Бабића, непостојање Боаћија на терену, гутање прашине заЏерданом Шаћиријем, а прављени су и глупи пенали што никако не иде уз идентитет Милојевићеве Звезде.
Морао је Борјан опет да спречава тежи пораз, али помак у односу на Париз осим резултатског је био што је Звезда скратила трајање црних рупа у игри. Док у Паризу црвено-бели у већем делу утакмице нису могли да се саставе, на Енфилду је то било у неколико интервала. Иако је деловало да Звезда не би дала гол још за три утакмице, ривал је својом добром игром створио мање шанси него ПСЖ. Да су грешке и глупости у игри били смањени, и пораз на Енфилду би био мањи. Утисак је био за нијансу бољи него после Париза. Дефанзива је била мало боља.
Потом је дошло оно чувено вече Милана Павкова у реваншу на Маракани које је улило самопоуздање екипи да може истовремено да ради две ствари: да игра конкретан фудбал и да осваја бодове! Онај хук после првог корнера и лудачка лавина оптимизма са трибина су се прелили на терен. За разлику од бода против Наполија који је извојеван уз много среће, ова три против Ливерпула су била чиста као суза. Звезда није била слабији тим, играла је одлично, грешака скоро да и није било и деловала је као прави учесник Лиге шампиона. Има ту и до састава тима. Са петорицом нових играча у првој поставии у односу на Енфилд је била јача макар за 30-40 одсто. Први пут у сезони се искристалисала и најјача постава црвено-белих, Милан Павков и Душан Јованчић су дали чврсте гаранције да су играчи за стартних 11. Утисак је био феноменалан. Али је било много и до фактора Маракана који неком лудом енергијом гута противнике и даје играчима крила.
Прва победа је подигла очекивања, распламсала оне наде из септембра и макар омогућила свима да два кола пре краја групе смрти праве калкулације по којима Црвена звезда може у осмину финала лиге шампиона пре Ливерпула, Пари Сен Жермена или Наполија?! Или оне нешто реалније рачунице у којима Звезда може да заврши као трећа пре неког од поменутих тимова. Није баш да се то очекивало када је извучена група... Што значи да је утисак био позитиван.
Иако су снови пред Напуљ били неки капитал у бодовима, реалне жеље су биле да Звезда макар не понови хорор издање са Парка принчева и лошу представу са Енфилд Роуда. И то се десило!
Упркос поразу, упркос резултатском неуспеху, Црвена звезда се синоћ није обрукала под Везувом. Није ни разочарала. Можда је само горак укус због начина и тајминга Наполијевог водећег гола. Али много ствари у игри је било боље у односу на гостовања у Француској и Енглеској. Звезда није деловала кукавички, није деловала уплашено, није чекала да јој неко нешто поклони. И да не заборавимо, била је то Звезда којој су недостајала четворица или чак петроца стартера! Са друге стране је био тим који ни за нијансу не игра слабији фудбал од Пари Сен Жермена или Ливерпула. Штавише, игра бољи! Предвођен далеко бољим тренером одКлопа и Тухела, у пуном саставу без изостанка неког битног играча.
Тај и такав Наполи је био бољи од Звезде, али тај и такав Наполи је био на Сан Паолу још доминантнији против Ливерпула и Пари Сен Жермена. Анћелотијев тим је Редсе под Везувом растурио од игре, оставио их без шута у гол, сакрио им лопту и космичка правда је била гол за победу у 90. минуту. Нешто боље се провео ПСЖ који је повео, али је касније Буфон морао да спасава Свеце и да им на једвите јаде сачува бод.
Однос у покушајима на гол Наполија и гостију на Сан Паолу: Ливерпул (16:4), ПСЖ (20:9), Црвена звезда (16:11).
Однос у шутевима Наполија и гостију на Сан Паолу: Ливерпул (9:3), ПСЖ (8:2), Црвена звезда (6:6).
Однос у шутевима у оквир гола Наполија и гостију на Сан Паолу: Ливерпул (4:0), ПСЖ (5:3), Црвена звезда (8:4).
Можда статистика не описује најбоље ситуацију на терену, али у овим случајевима и те како открива да је Црвена звезда на Сан Паолу синоћ била достојан ривал и тим који је играо фудбал. А да не заборавимо и Наполијев мотив који је био да слави са што већом разликом. То што је Наполи синоћ примио гол или што није дао четврти би могло да га кошта јако, јако скупо. У случају да на Енфилду изгуби са 0:1, може да испадне због слабије гол-разлике од Ливерпула. Дакле, нема говора о томе да су Наполитнаци у било којем тренутку меча дигли ручну и нешто опростили Звезди. Хтели су да славе убедљивије, али нису могли. Заслугом и Црвене звезде која тако нешто није могла да уради на Парку принчева или Енфилд Роуду.
Опет ћемо мало позвати статистику у помоћ да бисмо добили вернију слику Звездиног школовања и научених лекција гостујући неким од најбољих тимова Европе.
Однос у покушајима на гол на гостовањима Црвене звезде: Парк принчева (33:5), Енфилд Роуд (22:3), Сан Паоло (16:11).
Однос у шутевима на гостовањима Црвене звезде: Парк принчева (12:2), Енфилд Роуд (8:3), Сан Паоло (6:6).
Однос у шутевима у оквир гола на гостовањима Црвене звезде: Парк принчева (17:3), Енфилд Роуд (11:0), Сан Паоло (8:4).
Оно по чему је Звезда инфериорна у групи и за шта дефинитивно нема ни играче, ни стил игре да би парирала таквим тимовима су посед лопте и пас игра. Могла да би парира ако би Терзић уложио неких 200.000.000 евра у тим. До тада је неминовност да Звезда (и многи, многи европски клубови) против Ливерпула, Пари Сен Жермена и Наполија пате као инфериорни на травњаку. Али је чак и ту направљен помак.
Посед лопте на Звездиним гостовањима: Парк принчева (69% - 31%), Енфилд Роуд (61% - 39%), Сан Паоло (63% - 37%).
Однос у укупно одиграним пасовима на Звездиним гостовањима: Парк принчева (750:245), Енфилд Роуд (678:373), Сан Паоло (866:466).
Проценат тачности пасова на Звездиним гостовањима: Парк принчева (91% - 72%), Енфилд Роуд (84% - 71%), Сан Паоло (88% - 83%).
Звезда је синоћ на Сан Паолу имала 386 тачних пасова наспрам 266 на Енфилду или мизерних 177 на Парку принчева.
Ових 37 одсто на Сан Паолу је импресивније него да је Звезда имала 50:50 на Енфилду, јер Наполи је екипа којој је јако тешко одузети лопту (55% - 45% против Ливерпула) и то је Саријева заоставштина коју Анћелотипостепено искорењује.
Самопоуздање екипе је порасло, играчи су стекли одређено искуство, оне лекције и поуке о којима јеВладан Милојевић мирно и сталожено говорио су научене. Макар неке од њих. Овом тиму је потребно још оваквих искустава да би поред великих ноћи на Маракани, било и великих са гостовања. Па да оне навијачке калкулације не буду само санак пусти, већ да јава постане стварност. Материјала има.
Колико још времена, новца и рада је потребно да би оне бројке постале што приближније, знају најбољеВладан Милојевић и његови сарадници. Оно што имају и што је њихово велико оружје је стрпљење. Са којим се и најтеже лекције лакше уче.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар спорт
Коментари / 0
Оставите коментар