Priča - LŠ: Šest, četiri, tri...

Crvena zvezda je sinoć prvi put na gostovanjima izgledala kao ravnopravan učesnik Lige šampiona!

Fudbal 29.11.2018 | 23:00 Onog trenutka kada je kroz iglene uši u Salcburgu ušla u Ligu šampiona, Crvena zvezda je znala da je ispisala istoriju i ostvarila dugogodišnji san svih svojih navijača. Da je u pitanju neki skandinavski klub ili neki klub mnogo manje tradicije, bilo bi to dovoljno da niko više ništa ne očekuje. I da grupna faza bude ekskurzija u kojoj neće biti nikakvog pritiska ni očekivanja.

Ali kako je to Crvena zvezda, bivši prvak Evrope i sveta, a sport u Srbiji skoro svi shvatamo kao borbu na životu i smrt, počelo je da se barata nerealnim očekivanjima. Euforiju je donekle ohladio žreb i upadanje u grupu smrti sa tri aždaje koje igraju atomski fudbal. U toj situaciji ni mnogo jači klubovi od Zvezde ne bi imali pravo na nadu, već samo na snove koji bi šapatom smeli da se prepričavaju. Ko sme da se kladi da bi neki Šalke, Valensija ili Benfika imali više od četiri boda u ovoj grupi?

Međutim, atraktivan i nepotrebno bombastičan finiš prelaznog roka je dao prvi impuls da snovi postanu kakva-takva nada. A faktor te lude Marakane, 12. igrača i ponovno uspostavljanje kulta o neosvojivoj tvrđavi su omogućili navijačima i svima u Crvenoj zvezdi da jedno vreme hodaju na javi. A hodalo se juče i prethodnih dana na javi, i te kako.

Teško je zadržati razum kada pred gostovanje u Napulju imate sportsku šansu da eventualnim čudom obezbedite „meč veka“ na Marakani u kojem bi Zvezda protiv Pari Sen Žermena imala šansu da pobedom obezbedi plasman u osminu finala Lige šampiona?! Prolazio je taj scenario juče kroz mnoge opijene glave.

Realnost je stigla već oko 21.10 časova na San Paolu, kada su serija grešaka i Marek Hamšik servirali otrežnjenje i poslali Crvenu zvezdu na poslednje mesto u grupi. Napoli je posle toga rutinski odradio posao, ostvario ubedljivu pobedu i zakazao konačni obračun između tri aždaje u poslednjem kolu. Kao što se i očekivalo. Oni će se boriti za osminu finala, Zvezda će (verovatno) biti poslednja u grupi. Ali bitan je utisak sa kojim se do očekivanog scenarija došlo.

Nije se baš očekivalo da Crvena zvezda osvoji četiri boda i da u poslednjem kolu tim sa dvojicom najskupljih igrača svih vremena strepi da li će i njega progutati grotlo Marakane i izbaciti ga u Ligu Evrope. Jer ako su zaustavljeni Napoli i Liverpul na kultnom beogradskom stadionu, Pari Sen Žermen nema nikakvo pravo da se nada laganom poslu.

Crvena zvezda će poslednje kolo igrati za svoju čast i rejting, za novac, za UEFA bodove, za navijače. Pa možda čak i za uslugu Napoliju, u zavisnosti od ishoda na Enfildu...

Ali, pre svega, Crvena zvezda će igrati za kompletan utisak. Za ono što se čekalo otkako je izvučena grupa smrti. Pamtiće se Pavkovdan protiv Liverpula, pamtiće se i debakl na Parku prinčeva, pamtiće se iŠaćiri sa Enfilda i istorijski bod protiv Napolija, ali čini se da će se najviše pamtiti poslednji utisak. Onaj protiv Pari Sen Žermena na Marakani. Jer kod nas u sportu se obično najviše pamti taj poslednji utisak.

To je gomila motiva da crveno-beli odigraju još jedno veliko veče u Ligi šampiona i da uzidgnute glave završe istorijsku sezonu u Evropi.

A u ovom trenutku se čini da bi poslednji utisak mogao da bude dobar.

Što se očekivalo sinoć u Napulju, to se i desilo. Anćelotijev tim je gospodario i pobedio bez rezultatske drame. Ali isto tako je i utisak da se Zvezda sinoć nije obrukala. Da je poginula časno i dostojno učesnika Lige šampiona. Štaviše, sa svakom utakmicom i gostovanjem, utisak o igri i izdanjima crveno-belih se popravljao.

Protiv Napolija na Marakani je bilo vatreno krštenje u kojem je bod iščupan uz mnogo sreće. Ali je iščupan u situaciji kada su se i mnogima domaćim fudbalerima odsekle noge i kada još nisu bili svesni gde su dogurali i protiv koga igraju. Bilo je i malo i do Anćelotijevog potcenjivanja koji je ostavioHamšika i Mertensa na klupi, a baš oni su sinoć potpisali pobedu u revanšu. Ali bilo je i do VladanaMilojevića i izbora da se Napoliju u tom trenutku suprotstavi na jedini mogući način – striktnom defanzivom. Ko zna kako bi dalje išlo da je Zvezda tada ubijena u pojam sa nekih 0:3...

Školovanje je nastavljeno najtežom lekcijom. Debakl na Parku prinčeva je pokazao da u Ligi šampiona protiv atomskih timova nema švercovanja, nema prava na grešku kao što su oni faulovi na 20 metara, loš aut Rodića, nesporazumi štoperskog para itd. I da mora nešto da se igra i da se krene napred koliko je to moguće. Zvezda je primila šest komada, mogla je i 10, ali je dobila potvrdu da ima najboljeg golmana u klupskoj istoriji u ovom veku. Ipak, utisak je bio razočaravajući. Zvezda je izgledala kao slepi putnik na elitnom kruzeru zvanom Liga šampiona. Istorijski gol Marina je bio samo simbolika.



Sledeća lekcija na Enfildu je opet bila bolna. Ne tako brutalna, ali surova svakako. Liverpul je održao još jedan čas crveno-belima koji su igrali makar nešto u prvih 20 minuta. Zvezda je manje grešila nego u Parizu, ali opet dovoljno da Mane, Salah i ostali isporuče porciju. Ovoga puta su skupo plaćeni nonšalancija Ebesilija, neke slabe rekacije Babića, nepostojanje Boaćija na terenu, gutanje prašine zaDžerdanom Šaćirijem, a pravljeni su i glupi penali što nikako ne ide uz identitet Milojevićeve Zvezde.

Morao je Borjan opet da sprečava teži poraz, ali pomak u odnosu na Pariz osim rezultatskog je bio što je Zvezda skratila trajanje crnih rupa u igri. Dok u Parizu crveno-beli u većem delu utakmice nisu mogli da se sastave, na Enfildu je to bilo u nekoliko intervala. Iako je delovalo da Zvezda ne bi dala gol još za tri utakmice, rival je svojom dobrom igrom stvorio manje šansi nego PSŽ. Da su greške i gluposti u igri bili smanjeni, i poraz na Enfildu bi bio manji. Utisak je bio za nijansu bolji nego posle Pariza. Defanziva je bila malo bolja.



Potom je došlo ono čuveno veče Milana Pavkova u revanšu na Marakani koje je ulilo samopouzdanje ekipi da može istovremeno da radi dve stvari: da igra konkretan fudbal i da osvaja bodove! Onaj huk posle prvog kornera i ludačka lavina optimizma sa tribina su se prelili na teren. Za razliku od boda protiv Napolija koji je izvojevan uz mnogo sreće, ova tri protiv Liverpula su bila čista kao suza. Zvezda nije bila slabiji tim, igrala je odlično, grešaka skoro da i nije bilo i delovala je kao pravi učesnik Lige šampiona. Ima tu i do sastava tima. Sa petoricom novih igrača u prvoj postavii u odnosu na Enfild je bila jača makar za 30-40 odsto. Prvi put u sezoni se iskristalisala i najjača postava crveno-belih, Milan Pavkov i Dušan Jovančić su dali čvrste garancije da su igrači za startnih 11. Utisak je bio fenomenalan. Ali je bilo mnogo i do faktora Marakana koji nekom ludom energijom guta protivnike i daje igračima krila.

Prva pobeda je podigla očekivanja, rasplamsala one nade iz septembra i makar omogućila svima da dva kola pre kraja grupe smrti prave kalkulacije po kojima Crvena zvezda može u osminu finala lige šampiona pre Liverpula, Pari Sen Žermena ili Napolija?! Ili one nešto realnije računice u kojima Zvezda može da završi kao treća pre nekog od pomenutih timova. Nije baš da se to očekivalo kada je izvučena grupa... Što znači da je utisak bio pozitivan.

Iako su snovi pred Napulj bili neki kapital u bodovima, realne želje su bile da Zvezda makar ne ponovi horor izdanje sa Parka prinčeva i lošu predstavu sa Enfild Rouda. I to se desilo!

Uprkos porazu, uprkos rezultatskom neuspehu, Crvena zvezda se sinoć nije obrukala pod Vezuvom. Nije ni razočarala. Možda je samo gorak ukus zbog načina i tajminga Napolijevog vodećeg gola. Ali mnogo stvari u igri je bilo bolje u odnosu na gostovanja u Francuskoj i Engleskoj. Zvezda nije delovala kukavički, nije delovala uplašeno, nije čekala da joj neko nešto pokloni. I da ne zaboravimo, bila je to Zvezda kojoj su nedostajala četvorica ili čak petroca startera! Sa druge strane je bio tim koji ni za nijansu ne igra slabiji fudbal od Pari Sen Žermena ili Liverpula. Štaviše, igra bolji! Predvođen daleko boljim trenerom odKlopa i Tuhela, u punom sastavu bez izostanka nekog bitnog igrača.

Taj i takav Napoli je bio bolji od Zvezde, ali taj i takav Napoli je bio na San Paolu još dominantniji protiv Liverpula i Pari Sen Žermena. Anćelotijev tim je Redse pod Vezuvom rasturio od igre, ostavio ih bez šuta u gol, sakrio im loptu i kosmička pravda je bila gol za pobedu u 90. minutu. Nešto bolje se proveo PSŽ koji je poveo, ali je kasnije Bufon morao da spasava Svece i da im na jedvite jade sačuva bod.

Odnos u pokušajima na gol Napolija i gostiju na San Paolu: Liverpul (16:4), PSŽ (20:9), Crvena zvezda (16:11).

Odnos u šutevima Napolija i gostiju na San Paolu: Liverpul (9:3), PSŽ (8:2), Crvena zvezda (6:6).

Odnos u šutevima u okvir gola Napolija i gostiju na San Paolu: Liverpul (4:0), PSŽ (5:3), Crvena zvezda (8:4).

Možda statistika ne opisuje najbolje situaciju na terenu, ali u ovim slučajevima i te kako otkriva da je Crvena zvezda na San Paolu sinoć bila dostojan rival i tim koji je igrao fudbal. A da ne zaboravimo i Napolijev motiv koji je bio da slavi sa što većom razlikom. To što je Napoli sinoć primio gol ili što nije dao četvrti bi moglo da ga košta jako, jako skupo. U slučaju da na Enfildu izgubi sa 0:1, može da ispadne zbog slabije gol-razlike od Liverpula. Dakle, nema govora o tome da su Napolitnaci u bilo kojem trenutku meča digli ručnu i nešto oprostili Zvezdi. Hteli su da slave ubedljivije, ali nisu mogli. Zaslugom i Crvene zvezde koja tako nešto nije mogla da uradi na Parku prinčeva ili Enfild Roudu.

Opet ćemo malo pozvati statistiku u pomoć da bismo dobili verniju sliku Zvezdinog školovanja i naučenih lekcija gostujući nekim od najboljih timova Evrope.

Odnos u pokušajima na gol na gostovanjima Crvene zvezde: Park prinčeva (33:5), Enfild Roud (22:3), San Paolo (16:11).

Odnos u šutevima na gostovanjima Crvene zvezde: Park prinčeva (12:2), Enfild Roud (8:3), San Paolo (6:6).

Odnos u šutevima u okvir gola na gostovanjima Crvene zvezde: Park prinčeva (17:3), Enfild Roud (11:0), San Paolo (8:4).

Ono po čemu je Zvezda inferiorna u grupi i za šta definitivno nema ni igrače, ni stil igre da bi parirala takvim timovima su posed lopte i pas igra. Mogla da bi parira ako bi Terzić uložio nekih 200.000.000 evra u tim. Do tada je neminovnost da Zvezda (i mnogi, mnogi evropski klubovi) protiv Liverpula, Pari Sen Žermena i Napolija pate kao inferiorni na travnjaku. Ali je čak i tu napravljen pomak.

Posed lopte na Zvezdinim gostovanjima: Park prinčeva (69% - 31%), Enfild Roud (61% - 39%), San Paolo (63% - 37%).  

Odnos u ukupno odigranim pasovima na Zvezdinim gostovanjima: Park prinčeva (750:245), Enfild Roud (678:373), San Paolo (866:466).  

Procenat tačnosti pasova na Zvezdinim gostovanjima: Park prinčeva (91% - 72%), Enfild Roud (84% - 71%), San Paolo (88% - 83%).  

Zvezda je sinoć na San Paolu imala 386 tačnih pasova naspram 266 na Enfildu ili mizernih 177 na Parku prinčeva.

Ovih 37 odsto na San Paolu je impresivnije nego da je Zvezda imala 50:50 na Enfildu, jer Napoli je ekipa kojoj je jako teško oduzeti loptu (55% - 45% protiv Liverpula) i to je Sarijeva zaostavština koju Anćelotipostepeno iskorenjuje.

Samopouzdanje ekipe je poraslo, igrači su stekli određeno iskustvo, one lekcije i pouke o kojima jeVladan Milojević mirno i staloženo govorio su naučene. Makar neke od njih. Ovom timu je potrebno još ovakvih iskustava da bi pored velikih noći na Marakani, bilo i velikih sa gostovanja. Pa da one navijačke kalkulacije ne budu samo sanak pusti, već da java postane stvarnost. Materijala ima.  

Koliko još vremena, novca i rada je potrebno da bi one brojke postale što približnije, znaju najboljeVladan Milojević i njegovi saradnici. Ono što imaju i što je njihovo veliko oružje je strpljenje. Sa kojim se i najteže lekcije lakše uče.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Star sport