Нуклеарни отпад све ближе БиХ

Хрватска је одлучила како ће ипак градити одлагалиште нуклеарног отпада на локацији Трговска гора која се налази на самој граници Босне и Херцеговине.  Оваквој одлуци противе се становници Новог града у БиХ и Двора у Хрватској, али и надлежни органи Републике Српске.

Босна и Херцеговина 24.11.2018 | 10:37 Влада Хрватске донијела је Национални програм спровођења стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива.

Овим програмом, нуклеарни отпад биће дефинитивно одлаган на Трговску гору упркос противљењу локалних заједница, са обје стране ријеке Уне.

Никола Арбутина, начелник општине Двор која се налази у Хрватској и на чијем подучју би се требало градити поменуто одлагалиште, каже да нису усвојене њихове бројне примједбе.

"Наши становници су изразили свој став и општина Двор је предузела све оно што је у законској могућности да каже да то није добра локација и да то није добро за становнике општине Двор.

Наше примједбе нису у процесу доношења Националног програма збрињавања радиоактивног отпада узете у обзир иако смо ми питали по чему је одређена само локација Двор, Трговска гора-Черкезовац, иако их је било много у расправи прије тога а Просторним планом Републике Хрватске је само одређена опћина Двор, односно Тговска гора. Који су то аргументи на то питање нисмо добили одговор", каже Арбутина.

Слично је и у општини Нови Град која се налази са друге стране ријеке Уне. Начелник општине Мирослав Дрљача каже да је несхватљиво градити такво одлагалиште у близини извора питке воде.

"Таква локација се не поставља и не бира ако на том подручју практично имамо изворишта воде, а то имамо са ове наше стране", каже Дрљача.

Еколошке организације већ дуго упозоравају да ова локација није погодна за одлагалиште нуклеарног отпада.

Марио Црнковић из Удружења "Греен тим" из Новог Града каже да су бројни негативни ефекти овог пројекта по квалитет живота и здравље грађана, те истиче да Хрватска одабиром ове локације крши бројне европске прописе и конвенције. Због тога ће каже наставити са петицијом против изградње а не искључују ни радикалније потезе.

"До сада имамо више од 20 хиљада потписа људи који су гласно рекли свој став. Настављамо са петицијом и искрено говорећи пошто очигледно лијепа ријеч и лијепо објашњење није довољно слободно могу најавити да ће бити предузете неке радикалније мјере.

Евидентно је да је Хрватска прекршила више међународних конвенција, ЕСПОО и Архушку које су саме по себи више него довољне али чињеница је да ту постоје још неке ствари које су дефинисане међународним конвенцијама које се тичу прекограничног утицаја", објашњава Црнковић.

Из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске у допису који су нам послали, тврде да су за одлуку Владе Хрватске чули из медија, те су истакли како је ова одлука неприхватљива и да представља преседан у међународним односима.

Ипак, истичу да разматрају све могућности дјеловања с обзиром да је у наведеном програму, за период 2019-2020. планирано издавање локацијске дозволе.

"Што подразумијева и спровођење поступка процјене утицаја пројекта на животну средину. Користец́и механизме и наша права која проистичу из ЕСПОО конвенције и СЕА протокола, које су обје земље ратификовале, ми ц́емо се укључити у процес одлучивања и учинити све да се од ове локације одустане", наводи се у допису Министарства.

Надлежни ентитетски органи али и становници мјеста која ће бити захваћена планираном локацијом одлагалишта нуклеарног отпада очекују од новог Савјета министара и Предсједништва БиХ да се активније укључе у рјешавање овог питања с обзиром да сви досадашњи напори нису уродили плодом.

(Вијести / РСЕ)