И парк Бардача депонија отпада

На посљедњој сједници србачког парламента одборници су једногласно, без расправе, усвојили Извјештај о раду инспекцијске службе за првих шест мјесеци ове године.

Република Српска 23.11.2018 | 09:18 И не би чудио такав однос представника народа у највишем општинском органу, да извјештаји о раду већине инспектора ове службе нису израђени стереотипно, са пуким бројевима и без иједне констатације да ли је у појединим областима стање боље или горе и шта би требало учинити да се оно побољша. А животних проблема у овој локалној заједници има напретек, а који нису били теме политичких партија чак ни у предизборној кампањи.

То се највише односи на заштиту природе и човјекове животне средине.

Природни резерват Бардача, који је још 2007. године доспио на рамсарску листу заштићених мочвара, претворен је у јавну депонију разноврсног отпада. Девастација овог природног амбијента, некада станишта 178 врста ријетких птица мочварица, почела је приватизацијом Рибњака Бардача површине 670 хектара.

Након сјече стогодишњих храстова, производња рибе се смањила на три од 11 језера, а умјесто рибе посљедњих година пришло се интензивној ратарској производњи која захтјева употребу великих количина заштитних средстава – хербицида. И није чудо да данас на Бардачи живи тек 36 врста птица и њихов број се стално смањује. Тако овај биодиверзитет, некада србачка туристичко-привредна узданица полако „умире“ и постаје чак опасност за становништво.



Због енормног загађивања испуштањем отпадних вода из Клаонице перади, у Повеличу је уништен поток Брњавица и ријечица Савица, некадашњи риболовни ревир и понос србачких спортских риболоваца, али и других грађана који су се поред њих одмарали и забављали. Ови водотоци су постали колектори отпадних вода, а због растварања органских материја, становници који живе у близини, али и шире, изложени су несношљивом смраду нарочито у току љетњих мјесеци.

Нико још није утврдио колико све то утиче на здравље – тврде Повеличани, који су се узалуд жалили на овакво стање, а неки су од власти тражили и исељење. Надлежни органи не желе да се замјере загадјивачу. Умјесто филтера за прећишћавање одпада, клаоница користи биолошки пречистач који нема потребан капацитет, па се органске материје испуштају и загадјују водотоци.

У ништа бољој ситуацији нису ни становници у Српцу, нарочито они који живе у Врбаској улици којом свакодневно пролазе велике количине кабастог и другог отпада на оближњу дивљу депонију. 



Упркос забрани бацања смећа, на ову депонију се довози све и свашта - од смећа, кабастих материја, до угинулих животиња и отпада са фарми једнодневних пилића, јер у овој изразито пољопривредној општини нема ни „сточног гробља“. Србачки „Комуналац“, нажалост, тренутно располаже са само једним камионом за одвоз смећа на регионалну депонију у Рамиће, што је недовољно да се задовоље потребе, а ово комунално предузеће нема ни довољно средстава за покривање трошкова коришћења услуга депоније у Рамићима.

Ружна слика је и у градском Занатском центру. У објектима који нису у функцији, али и поред њих налазе се гомиле поломљеног стакла, оштећене настрешнице, гдје се окупљају беспосличари, пијанци и животиње-луталице. И на зидовима неких стамбено-пословних објеката у центру града видљиви су непримјерени графити који, изгледа, никоме не сметају.



Најављена активност надлежне службе није дала жељене резултате. Рад локалне инспекције, како рече један од инспектора који је желио да остане анониман, спутава и лоша материјално-техничка опремљеност службе, нарочито за рад на терену, јер на располагању има само једно службено возило. Неспоразуме ствара и ненајављен долазак републичких инспектора, чиме се ствара дуализам у раду, односно преплићу надлежности.

И поред евидентних проблема, србачки одборници нису показали ни мало воље да се позабаве еколошким проблемима, радом комуналних полицајаца, водопривредних, санитарних и еколошких инспектора и материјално-техничким условима за њихов рад, како би се учинило више на увођењу комуналног реда, на заштити природе и животне средине, а тиме и здравља становништва. Ова општина, нажалост, још увијек нема ни Просторни план.

(БН)