Детектор лажи вреба бх.путнике

На неколико аеродрома у Мађарској, Грчкој и Летонији почиње тестирање путника путем софистицираних детектора лажи, те ће путници који нису држављани Европске уније, а међу њима и грађани БиХ, који се запуте ка ЕУ, морати проћи ову процедуру, која ће, према мишљењу стручњака, допринијети повећању безбједности.

Босна и Херцеговина 23.11.2018 | 08:38 На граничним контролним тачкама тако ће бити провјеравани путници који улазе у Европску унију, у склопу пилот пројекта "иБордерЦтрл" у који је укључен Универзитет "Манцхестер Метрополитан" из Велике Британије.

Поступак провјере ће се одвијати у неколико етапа, а аватар, виртуелни гранични полицајац, ће путницима постављати серију питања, те ће се утврђивати да ли лажу или не.

Аватар ће бити истог пола као и путник и говориће његовим језиком, а и визуелно ће одражавати етничко поријекло путника. У фокусу ће бити фацијалне експресије путника, анализа покрета лица, који су, како је речено, неувјежбаном оку често невидљиви.

Слободан Драгичевић, секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије у Привредној комори РС, казао је да технологија може да допринесе да се сигурно изврши провјера одређених лица.

"Човјек, односно лица, која су запослена на вршењу провјера, често затаје несвјесно или свјесно, тако што можда буду подмићени, што није ријетка ситуација, тако да би технологије тог типа, између осталог, спријечиле и овакве ствари", казао је Драгичевић.

Нагласио је да уколико на граници настане проблем с неким лицима која су повезана с низом могућих диверзија, у проблему су и друге службе у држави.

"Такве ствари су као и болест, уколико их зауставите на једном мјесту, нико више неће имати проблеме, а оваква технологија ће сигурно допринијети да се такве ствари зауставе", оцјењује Драгичевић.

Истакао је да све машине које се развијају на принципу вјештачке интелигенције морају бити дуже вријеме у употреби како би се одређени параметри могли пратити и како би могли бити измијењени и подешени према стварној ситуацији.

Са друге стране, истиче Драгичевић, уколико овај програм наиђе на нешто што није дефинисано у систему, систем опет неће реаговати и ту, како каже, на сцену ступа човјек.

Драган Матић, шеф Одсјека за математику и информатику ПМФ-а Бањалука, појаснио је да се креирају програми који могу да укажу на неке нелогичности из великог статистичког узорка.

"Ови програми могу да узимају неке моделе и елементе који се понашају у складу са статистиком и оне који се не понашају, тако да то онда лицима запосленим на провјери путника буде основ за обраћање додатне пажње", наводи Матић.

Додао је да се овакви програми усавршавају, те да они никад неће бити у потпуности савршени, нити сто одсто поуздани, али ће, како каже, одређеним службама дати информације које су корисне и, у великом броју случајева, поуздане.

Како је раније речено, након поређења покрета лица и одговора на основу питања аватара, путник се смјешта у једну од двије категорије - нискоризичну или високоризичну.

У тој фази путници добијају и информације о њиховим правима и процедурама те упозорење о илегалним активностима.

Уколико аватар посумња да путник лаже, он се упућује на даљу контролу ка живом граничном полицајцу, а они путници за које се сматра да су искрени буду пуштени да прођу.

Технологија је до сада тестирана на 32 особе, а њени креатори се надају да ће достићи поузданост од 85 одсто.

Провјера путника путем софистицираног детектора лажи ће се одвијати у неколико фаза и то тако што ће путници најприје путем онлајн апликације унијети фотографије пасоша, визе и потврде да имају довољно новца за боравак у ЕУ.

Након тога ће им аватар поставити серију питања у вези с њиховим путовањем, а њихово лице ће бити приказано на монитору, како би се утврдило да ли лажу.

Аватар ће их питати да потврде њихово име, године и датум рођења и постављаће питања попут оних која је намјера њиховог путовања и ко финансира њихово путовање.

Примјери питања ће бити: "Шта вам је у коферу?", а након тога: "Ако сада отворите кофер, хоће ли садржај потврдити оно што сте ми управо рекли?".

Након што се потврди вјеродостојност докумената, путник, како преносе хрватски медији, даје отиске прстију те му скенирају вене на рукама. То је једна од биометријских техника за идентификацију будући да је распоред вена на руци јединствен за сваку особу.

(Независне новине)