Гласање о пријему Косова у Интерпол

У Дубаију се одржава Генерална скупштина Интерпола на којој ће скоро 200 чланица гласати о захтјеву Приштине за чланство у овој међународној полицијској организацији.  

Свијет 20.11.2018 | 09:44 Како Блиц сазнаје, када се на засједању стигло до тачке о пријему Косова у ову полицијску организацију присутнима се обратио министар Србије Небојша Стефановић који је оштро реаговао због кршења Резолуције 1244, међународног права, и процедура Интерпола, као и политизације ове полицијске организације.

Након тоге почела је расправа око 9 сати по нашем времену, нам којој се земље-делегати јављају за ријеч и образлажу своје ставове у вези пријема. У корист Србије за ријеч се јавила Шпанија, Мароко, Кипар, Кина, Бјелорусија, Русија, Румунија, Венецуела, Намибија, Суринам…

Након расправе услиједиће гласање о пријему Косова у Интерпол као 193. чланице. Гласаће се у два круга, а за чланство је неопходна двотрећинска подршка земаља чланица.

Како сада ствари стоје, незахвално би било прогнозирати резултат гласања, али чињеница је да су и Београд и Приштина чиниле све да се у тој организацији Косово не нађе, односно нађе.

Интерпол тренутно има 192 чланице, али су ове године у Дубаију, гдје се одржава Генералне скупштина ове организације, присутне су 173 делегације.

У пракси, то значи да ће за пријем Косова у Интерпол морати да гласа најмање 115 држава, односно делегација присутних на засиједању. Уколико се такав сценарио одигра, процедура је таква да се након гласања организује церемонија уручења обиљежја држава које су постале нове чланице.

Блокирање, лобирање и незванични сусрети
Међутим, ово је само дио приче о чланству Косова у Интерполу, коју је у протеклих неколико година обиљежило штошта. Било је ту и разноразних покушаја, па блокирања да се уопште расправља о чланству и дође на дневни ред, па лобирања, нарочито код великих сила, које је требало да “погурају” мање, па састанака, сусрета званичних и незваничних… Са друге, српске стране, активности такође нису изостајале, па Косово, практично, до ових дана није ни стигло до дневног реда.

Први захтјев за пријем Косова у Интерпол поднијет је још 2010. године, али се о њему није ни расправљало, јер он није успио да дође на дневни ред. Спекулисало се да је тада Русија “умијешала прсте”. Исти случај десио се 2015. године, када је Косово поново поднијело захтјев за чланство, али опет није стигло до дневног реда, захваљујући овог пута Кини, која се тада противила чланству Косова уз образложење да су “касно добили студију о томе зашто Косово треба примити у Интерпол”.

Након тога, услиједио је још један покушај, и то прошле године, али су приштинске власти саме одлучиле да повуку захтјев, уз образложење да је ријеч о “тактици”. Наиме, тада се у Пекингу догодило да је Палестина примљена упркос оштром противљењу САД и Израела да се то догоди, па Косово није хтјело да “навуче” бијес на себе и покушај поново заврши неуспјешно. 

Ове године, захтјев се први пут нашао на дневном реду, али није све ишло тако глатко. Наиме, многи критичари и противници чланства Косова у Интерполу, у чему очекивано Србија предњачи, наводе бројне аргументе зашто јужна српска покрајина не би требало да буде дио ове организације. Међу њима су и ти да је ријеч о кршењу међународног права, о преседану, да Косово по Резолуцији 1244 на то нема право, да ће то значити одмазду за Србе, прије свега оне који живе на Косову…

Уз све то, треба додати и у великој мјери исполитизован процес не само када је ријеч о Косову, већ читаве организације, што се прије годину дана могло видјети на примјеру Палестине.



Провокације, сликање, напад на члана српске делегације

Генерална скупштина Интерпола почела је прије два дана, а већ су се десиле непријатности и трзавице.

Наиме, најприје се десило да је приштинска делегација провоцирала српску, тако што су њеним представницима добацивали, сликали их и у сали и мимо ње, до наводног напада на једног члана српске делегације.

Да постоје проблеми, јуче је педочио и министар полиције Небојша Стефановић, који се такође налази у Дубаију, и који је навео да се “политизација Генералне скупштине Интерпола наставља”, и да у томе не учествују само земље које су признале независност Косова, већ и Генерални секретаријат те полицијске организације.

– Поред нејасних обавјештења, која су не само неблаговремена, најављује се и процедура да уколико дође до гласања у коме такозвано Косово не добије потребну већину за улазак, да ће се потом одредити пауза, а онда након паузе иде се на ново гласање. То је потпуно супротно правилима која јасно говоре да ће се одржати два гласања, без помињања икакве паузе. Очигледно да ће сви покушаји бити уложени да се у тој паузи обезбеди потребна већина уколико је не буде било у првом гласању – објаснио је Стефановић.

Током јучерашњег дана десио се још један покушај да се чланство Косова у Интерполу “скине” са дневног реда, на иницијативу Србије, Кине, Шпаније, Кипра, Аргентине и Суринама. Међутим, медији су нешто касније известили да је и овај захтјев одбијен.

Извор: Блиц