Зашто не играју ''Партизанови сенатори''?!

Да бар добијају шансу вероватно би учинак црно-белих био бољи. . . Овако. . .

Фудбал 17.11.2018 | 23:30 Италијани такве играче означавају једноставним, а прецизним појмом. Цене их, држе као мало воде на длану, сматрају заставама клуба и чим пређу тридесету пришију им категорију сенатора. Јасан показатељ да су мудри, знају шта и како би требало да се ради, поседују визију решења проблема, осећају средину...

Ако могу, примера ради, Ђорђо Кјелини у Јувентусу и Данијеле де Роси у Роми, да играју кад су здрави, логично је запитати се зашто у Партизану, чак и кад су фит, нема места за његове сенаторе, играче од каријере и утицаја на свлачионицу, публику, противника и јавност. Конкретно: зашто ове сезоне, а одиграо је довољно утакмица да свака случајност буде искључена, не играју или играју мање од очекиваног фудбалери који су му у не тако давној прошлости даривали успехе: Саша Илић, Зоран Тошић, Мирослав Вулићевић, МиланСмиљанић и Бојан Остојић?

Нема гаранција да би с њима на терену бодовни заостатак за нишким Радничким и Црвеном звездом био мањи, међутим, нису ли неки од сенатора заслужили да макар добију шансу у утакмицама кад се ломио резултат, притисак ишао до тачке кључања, да повуку ручну кочницу и зауставе распродају бодова? Поготово што није било пре Христа кад су исти ти играчи доносили добро Партизану на српској и интернационалној сцени. Можда је пословна политика клуба да се у први план гурају млади, талентовани или они који би могли да достизањем одређене вредности на тржишту донесу профит, што је легитимно и што би требало поздравити. Но, шта је са спортским аспектом? Зар он не би морао да буде испред економског? Играли се фудбал због стања у каси или због победа, голова, бодова? Напослетку, шта би то побројани морали да ураде да убеде струку и(ли) људе из клуба да им је место на терену, а не на клупи или трибинама?

Поготово ако се зна да је Саша Илић (40) лане улазио кадгод је Парном ваљку зашкрипало, да би средином маја продужио уговор на још 12 месеци и да, ако ћемо поштено, нема у Суперлиги већег зналца на средини терена, заједно са њим у исту реченицу може још само Ненад Милијаш, такође маргинализован у Црвеној звезди. И шта су године? Само број, казаће они који су уживо гледали и Милијаша и Илића како по Србији плешу у јесен своје каријере и деле лекције далеко млађима од себе. Према појединим информацијама из „Земунела“, легендарни капитен је практично продужена рука Зорану Мирковићу, улога му је се променила и постала више саветодавна него играчка, мада тешко је отети се утиску да би исту позицију на табели заузимао Партизан да је макар један од последњих 13 мечева „број 22“ провео на игралишту. Штавише, откако је Бата заменио Мирослава Ђукића играо је Илић само једну једину утакмицу, на гостовању Колубари у првом колу Купа Србије, против Вождовца седео на клупи, а све остале био ван протокола.

Илић ће претпоследњег дана децембра прославити 41. рођендан. Можда и сам осећа да не може као некад да јурца – мада, кад неко зна, а сагласни смо да Сале зна више од свих у Хумској – не мора ни да трчи, већ само да дели лопте, о чему је недавно говорио и Валери Божонов. Десет година је од Саше млађиЗоран Тошић (31), а видело се на великом узорку суперлигашких мечева колико његово одсуство штети црно-белима. Морао је бивши репрезентативац да паузира три месеца после повреде колена на гостовању у Сурдулици, тачно у том периоду екипа је ушла у још већи бодовни минус, а ако се погледа допринос из прошле сезоне – 14 голова, шест асистенција – јасно је да би закрпио пропусте остатка тима. Оно што је индикативно јесте да Бамби није играо ни кад је оздравио. А већ седмицама редовно ради, професионално се понаша, ћути, поштује одлуке струке, иако је јасно да је спреман, да може на терен.

Уосталом, преседео је на клупи дуеле са Чукаричким, Војводином и Радником, а било је и ситуација и простора – на пример услед повреде Данила Пантића или последње Горана Закарића – да „осети“ игру, помогне. Овако, мораће да сачека да прође још једна репрезентативна пауза, па да онда на практичном примеру покаже да једним потезом може да окрене утакмицу у корист Партизана.

Годину старији од Тошића је Милан Смиљанић (32), за кога се можда може рећи да је жртва чињенице да Партизан има велики број играча на његовој позицији (Саша Здјелар, Александар Шћекић, Небојша Косовић, по потреби и Данило Пантић), међутим, има и заговорника става да популарни Лола сјајно „чита“ игру, као што је чинио у претходна два мандата на Топчидерском брду, а да приде зна како се екипа „вади“ из кризних ситуација, какве су обележиле ову јесен. Има и оних који подсећају да је на Смиљанићевом доласку инсистирао бивши тренер, Мирослав Ђукић и да би некадашњи репрезентативац вероватно имао већу минутажу да до смене није дошло. Овако, код Мирковића је добио само 205 суперлигашких и 103 минута у Купу Србије, а од последњих осам првенствених утакмица на терену се појавио само у завршници гостовања Чукаричком. Искуство је ту, физичка спрема такође...

За крај, двојица дефанзиваца, који су себе утакли у незабораван поход на дуплу круну претпрошле сезоне. Није то било у прошлом веку да би се партије Мирослава Вулићевића (33) и Бојана Остојића (34) приказивале на „Хисторy цханнел-у“, имају старе кајле у себи и знања и искуства да се поставе, одбију нападе ривала, запрете из прекида, али баш као и побројани – не играју. Десни бек зато што је на његовој позицији репрезентативац Немања Р. Милетић, док је штопер дуго био на маргини из нефудбалских разлога зато што је летос одбио да у замену за „чисте“ папире опрости део дугова кад му се указала шанса да каријеру настави у иностранству. То је за последицу имало да Вулићевић (33) одигра тек четири лигашке утакмице, а на последњих пет не буде ни у протоколу, односно да Остојић на гостовању Колубари упише прве минуте још од марта, да би на томе и остао. Баш као и Саши Илићу, истичу и њима уговори на крају ове сезоне.

Колико је битно имати у екипи фудбалера од искуства, отпорног на ударце с поља и изнутра, најбоље потврђује пример Владимира Стојковића. Ако је голман без дилеме најбољи појединац Партизана ове сезоне, а има  35 година, можда би у тренуцима кад у клубу нису до краја извршили смену генерација и промовисали све изданке клупске школе како су најављивали, било од користи да још неко до сенатора крочи на терен и покаже млађој гарди како се то ради. Имали би шта да науче. Ако ништа друго, шта значи однос према клубу. Више пута потврђен.

Извор: моззартспорт