Прича: Случај Кармела Ентонија...

И како речи Доминика Вилкинса могу да помогну? Мало ко задовољан је оним што Ентони пружа у Хјустону, јер је далеко испод нивоа за играча означеног етикетом – суперзвезда!

Кошарка 16.11.2018 | 19:30 Случај Кармела Ентонија подигао је озбиљну прашину на кошаркашком тлу с оне стране Атлантика. Одлука стручног штаба Хјустона да у три последње утакмице изостави некада врсног стрелца покренула је лавину гласина да би Мело заиста могао да напусти Тексас и постане слободан агент, само три месеца пошто је стигао у клуб.

Мало ко задовољан је оним што Ентони пружа у Хјустону, јер је далеко испод нивоа за играча означеног етикетом – суперзвезда.

То Мело, реално, одавно није. Тачније, лута откако је 2011. године напустио Денвер у потрази за срећом и само на моменте представљао је силу која може самостално да води једну франшизу. Ове сезоне Мело се по први пут у каријери суочио с тим да утакмице прво гледа с клупе. Односно, да исте почиње као резервиста. У Хјустону Ентони бележи најниже бројке у каријери – свега 13,4 поена за 29,4 минута на терену. У последњој утакмици у дресу Ракета промашио је десет од једанаест шутева из игре, тачније свих шест покушаја за три поена. Због тога и не треба да чуди најава увек добро информисаног Адријана Војнаровског да у Хјустону размишљају о раскиду сарадње, иако је та вест убрзо демантована директно из клуба.

Кармело Ентони загазио је у непознату територију. Као човек од 34 године суочава се са, како амерички медији то воле да кажу – Фатхер тиме ситуацијом. Шта је, заправо, Фатхер тиме? То су они моменти у каријери када играч, суперзвезда више не може да игра кошарку на врхунском нивоу. Играчи у тај период, логично, улазе при крају каријере, а Кармело Ентони донекле и сада потпада у ту сорту.

Добрано захваљујући клупском фокусу на стварању трилинга Харден – Пол - Ентони, Хјустон је за кратко време прешао пут од тима који је био на корак од финала НБА лиге прошле сезоне, до исподпросечног скора 6-7 ове године. Али, мало ко унутар система то жели да призна.

Ентони је с непожељним одласком на клупу био суочен и лани у Оклахоми, пре него што га је клуб трејдовао у Атланту у послу где су учествовале три стране. На крају је Мело завршио у Хјустону, надајући се да може да покаже свој квалитет. Занимљиво, у Атланти су чак озбиљно размишљали да Мело одигра једну сезону, али десетоструки Ол-стар играч није био на истим таласним дужинама, мада је оберучке прихватио поклон Хокса у виду дреса с његовим презименом.

Жива НБА легенда Доминик Вилкинс сматра да је и он сам прошао донекле и сличан пут као Кармело Ентони. Вилкинс је у зениту своје каријере био познат као „Људски успорени снимак“, да би онда за кратко време прошао пут до играча улоге и некога ко улази са клупе, по потреби. Тај пут нимало није био лак.

“Фатхер тиме никога не чека“, сматра Вилкинс у разговору за сајт Ундефеатед, који се и бавио темом Меловог суноврата:

“Покушаваш да се бориш, али једноставно не можеш. Такмичарски дух те једноставно прогута, а ти и даље мислиш да можеш да играш кошарку на истом нивоу као некада. То је одлична ствар када си такмичар, борац. Можда ниси способан да играш кошарку на истом нивоу, али и даље можеш да будеш ефикасан на друге начине“.

Доминик Вилкинс, иначе, сматра да је Мело заправо жртва хаоса који се догађа унутар Хјустона.

“Не стављају Мела у тим и тачка. Али, он и даље може да игра. Он је сада лака мета и користе га као жртвеног јарца у овој ситуацији“.

Вилкинс је Атлантин најбољи стрелац са 23.292 поена у дванаестогодишњој каријери, пре него што је прослеђен Клиперсима 1994. године. Убрзо је отишао у Бостон, који је те сезоне (1994/95) био у фази ребилдинга и ту је бележио око 18 поена у просеку, што је било равно његовој дебитантској сезони у НБА лиги.

“Могу да схватим Мелову позицију. И сам сам био у сличној ситуацији“, поручио је Вилкинс.

По одласку из Бостона двоструки шампион у закуцавањима провео је годину дана у Панатинаикосу, пре него што се вратио и сезону 1996/97 одиграо у Сан Антонију, где је постао тајно оружје Грега Поповича. Баш као и Мело сада, Вилкинс је тада веровао да може много више. Отишао је из Спарса, био једну годину у Италији, пре него што је каријеру завршио као играч Орланда као 39-годишњак.

Остаје сада да се види да ли Кармело Ентони може да се навикне на улогу која му се намеће с годинама, а Вилкинс сматра да Мело може још доста тоога.

“Звездама све ово теже пада, јер су велики такмичари. Чак и када сам се пензионисао, пожелео сам да се вратим и играм кошарку. У свом срцу и мозгу, тај осећај вас никада не напушта. То је природа звери у теби. То је оно што јеси. Чак и данас верујем да могу да играм кошарку. То је део мене, то је део Мела“.

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс