Москва о сусрету Путина са Тачијем

Руски предсједник Владимир Путин је кратко разговарао са предсједником Косова Хашимом Тачијем у Паризу. Он је указао Тачију да Приштина треба да постигне консензус са Београдом и рекао му да ц́е Русија подржати заједничку одлуку Београда и Приштине, саопштио је портпарол руског лидера Дмитриј Песков.

Свијет 14.11.2018 | 12:36
Москва о сусрету Путина са Тачијем
"То није био класичан састанак. То је био разговор на маргинама догађаја. Путин је разговарао са великим бројем учесника догађаја који су одржану у Паризу у оквиру 100. годишњице завршетка Првог свјетског рата. Тачи је био један од њих. Они су заиста пружили један другом руку и фотографисали се", рекао је Песков, коментаришуц́и информације о сусрету.

"Природно, Путин је скренуо пажњу да је потребно прије свега пронац́и консензус са Србијом. То је главно. И наравно, он је рекао да ц́емо ми подржати договор до којег дођу саме стране. Другачије не може бити", закључио је портпарол руског предсједника.

Подсјетимо, Хашим Тачи је након прославе у Паризу изјавио да је руском предсједнику Владимиру Путину током сусрета у Паризу рекао да нису "ни пријатељи ни непријатељи", а да је Путин наводно рекао да је "промјена руског става према Косову осетљиво питање".

РТК2 на српском језику прењела је да је Тачи у интервјуу за "Клан Косова" оцијенио да је "састанак са Путином недостајао Косову на међународној сцени" и да је то "велико достигнуц́е" и корак за косовску дипломатију.   

(Спутњик)

Коментари / 23

Оставите коментар
Name

ГОЈКО

14.11.2018 12:00

Сусрет Путина и Тачија тренутно два најмоћнија предсједника у Европи.Русија ускоро признаје независност Косова.Свака част!

ОДГОВОРИТЕ
Name

но сикирики

14.11.2018 16:24

Косово је вец одавно признато, наравно унутар Србије!

Name

бајкер

14.11.2018 23:29

Сто прије сватите да је Косово република бит ће вам лакше

Name

Ре

14.11.2018 12:14

Који конзесус? Па Србија прво треба да призна Косово да би дошло до конзесуса. Не може вршити притисак на Косово са не признањем да није држава а овамо са њима преговарат као да јесте ? Нигдје везе !!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

блбл

14.11.2018 13:15

Засто Србија треба прво да призна Косово? Кога брига ста це Србија реци. Када је косово усло у савез са Србијом и под којим околностима?

Name

Пабло

14.11.2018 14:00

Србија је Косову у јесен 1912. године окупирала. Тада су локалне албанске војне јединице пружале жесток отпор, али окупацију нису могли зауставити. Након тога долази но посрбљавања Албанаца и Бошњака и насељавања српског живља, како би се демографска слика Косова промијенила.

Name

За Пабло

14.11.2018 17:47

Не п*ди у ладну воду, и не причај глупости! Кад су Срби кога посрбљавали, мајмуне један? Косово је колијевка Српског народа, а шиптари су дошли ко зна одакле, мало се едукуј!

Name

Радојица

14.11.2018 13:05

Брацо муслимани. Васа логика је васа логика. По васој логици онај ко се потурцио остао је Босанц а ко је задрзао своју традицију и идентитет се одродио. Своју логику задрзите за себе и пустите Србе да раде свој посао око Косова.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бошњак

14.11.2018 14:08

Браћо Срби, дајте ми само један доказ да вас је било у Босни прије берлинског конгреса ! У дјелу Илије Гарашанина (који се сматра оцем српског национализма) "Начертаније" из 1844. године лијепо стоји да у Босни до тог момента није било ни Срба ни Хрвата, јер су постојали само Бошњаци православне, католичке и муслиманске вјероисповјести ! То ти је права истина, брате Србине. Лијеп поздрав ;) п.с. Слободно ме демантуј неким доказом, ако мислиш да о Србима у БиХ боље и више знаш од оца србског национализма!

Name

За Бошњак

14.11.2018 17:55

Па ко је сазидао толике Српске манастире, највише по Косову, који су стари по неколико вијекова?

Name

Бошњак

14.11.2018 22:55

Заиста не знам какве везе имају Косово и Српски православни манастири са мојим коментаром ? Причам о Босни ! Нисам рекао да није било Срба у Србији, или на Косову :)

Name

Радојица

15.11.2018 12:11

Босњак, сједи један. А ако ти се да цитати покусај поново али овај пут са разумјевањем и све це ти се само указати.

Name

Ок

14.11.2018 13:33

Лијепо је сањати ал бас тако није било као сто стоји у текст, свак писе ста му одговара.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Робин Худ

14.11.2018 13:42

Први српски устанак: Прво помоћ, на крају издаја Још пре избијања оружане побуне против дахијског терора, црногорски владика Петар И тражио је руску помоћ за општесрпски устанак против Турака, нудећи Романовима трон обновљеног Српског Царства али је Русија тада била у савезу са Османлијама и није хтела да помогне. Међутим, већ наредне године, када је устанак у Шумадији почео, руски цар је одлучио да финансијски помогне Србе (не само он; Аустријанци су нас такође помагали), а 1806. године улази и у рат са султаном, који траје све до кобне 1812. године. Тада се Русија повлачи из рата због Наполеоновог надирања ка Москви, природно стављајући сопствене интересе изнад српских; Руси потписују са Отоманским царством Букурештански мир којим признају де јуре власт Турака над Србијом, чиме им се дају одрешене руке. Турци устанак коначно гуше наредне јесени, и по Србији поново сеју смрт. Други српски устанак: Руси нису прстом макли Сејање смрти траје три године, док се Срби нису поново дигли. Кнез Милош је нудио руском императору Александру да нас узме под своју заштиту и да нам да исти статус као Молдавији и Влашкој, али овај није био заинтересован. Борбе су кратко трајале, а султан је Србима дао аутономију. Треба ипак рећи и да је Русија Једренским миром са Османским царством из 1829. године издејствовала Србији додатну аутономију и анектирање шест нахија које смо држали током Првог устанка (Русија је тада такође са циљем даљег слабљења моћи Истанбула исту ствар урадила Грцима, поред онога што је завршила за себе.) Српско-турски ратови: Помоћ, затим искоришћавање па коначна издаја и стварање Велике Бугарске Невесињска пушка која је одјекнула Херцеговином запалила је и Босну, а Србија је ускочила у помоћ својој прекодринској браћи у њиховој ослободилачкој борби против Турака. Током Првог српско-турског рата Русија су се држала по страни, али је из ње долазио велики број добровољаца (између осталог, ту је био и пуковник Рајевски, који је Толстоју послужио као узор за Вронског у роману "Ана Карењина; он је и сахрањен у Србији). Аустрија и Русија су се договориле да неће подржати стварање велике словенске државе на Балкану, у случају распада Турске, а Санкт Петерсбург је одбио да помогне српске устанике јер је већ одлучио да се свом енергијом посвети ослобођењу Бугарске. Када је ратна срећа прешла на османску страну, Русија је ултимативно захтевала обуставу непријатељстава. Примирје је трајало до априла 1877. године, када је Русија објавила рат Турској и кренула у ослобађање Бугарске. Пошто су их Отомани зауставили код Плевне, тражили су нашу помоћ и улазак у рат, што смо ми и урадили и серијом победа онемогућили да Турци упуте помоћ из правца Босне, Албаније и Косова према Софији. Ниш је ослобођен 12. јанура 1878, што, показаће се, није одговарало Русији која га је већ обећала Бугарима. Ослобађање Косова од стране српске војске прекинуле су Русија и Турска које потписују Санстефански мир којим Србија, Црна Гора и Румунија добијају независност а ствара се Велика Бугарска која је укључивала поред саме етничке бугарске територије и српски Ниш, вардарску и грчку Македонију те делове Албаније. Србијом је завладало снажно и јавно антируско расположење, а кнез Милан схвата да се "спољна политика не може заснивати на опасној словенској сентименталности". Срећом по Србију, а на несрећу Русије, сазван је Берлински конгрес којим је Бугарска враћена у природне границе, а Србија добила нишки, пиротски, топлички и врањски округ. Русија је такође подржала и окупацију Босне и Херцеговине од стране Аустро-угарске. Интересантна је и једна анегдота Стевана Сремца из овог периода. Наиме, одмах након Санстефанског мира кнез Милан је одвео руског конзула до Ћеле-куле и рекао му: "Ево, екселенцијо! Када Руси начине још једну овакву Ћеле-кулу од српских глава, и ову моју поврх њих метну, тек тада ће Бугари добити Ниш!" Финансирање буна против обреновићевских власти у Србији Одмах после гушења радикалске Тимочке буне 1883. године, мањи број бунтовника се склонио у Бугарску, а српске власти су ускоро сазнале да се спрема упад чета из ове земље и Црне Горе, које финансирају Руси, вероватно незадовољни држањем Милана Обреновића после Санстефанског мира и благим окретањем Аустрији. Ова дестабилизација политичких прилика у Србији ипак није пошла за руком руској дипломатији. Српско-бугарски рат: Издаја Србија је ушла у рат због кршења одлуке Берлинског конгреса и присаједињења Источне Румелије Бугарској. Непријатељ нас је потукао, а током Пиротске битке аустроугарски посланик је од Бугара тражио обуставу непријатељстава, рекавши да Беч неће дозволити да Србија дође у тежак положај. Током преговора у Букурешту, Бугарска је тражила да Србија плати ратну одштету, а Русија је сматрала да су ти захтеви оправдани, и подржала је Софију у тим напорима. Аустроугарска је тврдила да Србија нема одакле да је плати, а Немачка и Велика Британија су стале уз Аустрију у одбрани Србије. Бугари су на крају од овога одустали. (Немојте међутим мислити да су Аустријанци на нашој страни били зато што нас воле; људи су се једноставно водили својим интересима, баш као и Руси.) Занимљиво је направити једну малу дигресију: Срби су током рата обуставили акције на један дан да би међународни Црвени крст могао да пређе преко наше земље до непријатељских положаја како би збринуо рањенике, због чега је у холу зграде Црвеног крста у Женеви постављена табла са натписом "Буди хуман као што је била хумана Србија 1885.". Први светски рат: Помоћ У питању је једини светли пример безусловне помоћи Санкт Петерсбурга српском народу. Цар Николај ИИ ушао је у овај први глобални конфликт само због Србије, иако је његова држава била потпуно неспремна за то; још увек нису биле залечене ране револуције из 1905. године, што ће резултирати Фебруарском и Октобарском револуцијом 1917. године чиме су Романови збачени са власти. Важно је напоменути и то, да су Руси упутили ултиматум Британији и Француској да мора да прихвати и збрине српску војску која се повлачила преко Албаније ка Скадру, иначе Русија излази из рата јер нема сврхе да у њему остаје ако више нема Србије због које је у сукоб и ушла. Лондон и Париз, иако су претходно хтели да оставе Србе на цедилу, брже-боље су скочили у помоћ. Други светски рат: Тамо-'вамо Стаљин ни на који начин није помагао партизански устанак у Југославији, све док Црвена армија није ушла у Србију. Наше тадашње руководство желело је да земља буде независна, али је Москва желела да комунистичка Југославија буде сателит СССР-а као и све остале државе источне Европе. Ово је резултирало изолацијом Београда од стране Информбироа и дипломатским сукобом који је претио да прерасте у рат. До њега, срећом, никада није дошло; можда због тога што је Југославија у четири године рата доказала да ју је немогуће ефикасно окупирати. Тада смо рекли историјско не интересима Москве, и постали једна од најнапреднијих земаља света. Санкције 1992: Издаја Након избијања рата у Босни и Херцеговини, у мају 1992. године непризнатој Савезној Републици Југославији уводе се санкције резолуцијом Савета безбедности 757, које су предвиђале потпуни међународни економски ембарго. Ову резолуцију су предложиле Француска, Велика Британија, САД, Белгија, Мароко и Мађарска, аизгласана је уз подршку Русије са 13 напрама 0. Кина и Зимбамбве су били уздржани. Бомбардовање 1999: Издаја Русија је за све време бомбардовања покушавала да натера Милошевића да попусти пред захтевима НАТО-а. Међутим, то што је 3. јуна одлучила да отворено подржи Запад и свим дипломатским каналима који су јој били на располагању натера Милошевића да се преда и повуче војску са Косова, било је кључно за обуставу непријатељстава и престанак бомбардовања Југославије, тврди британски генерал-пуковник Мајк Џексон. Русија није признала Косово које је 2008. године прогласило независност, и све време пружа подршку нашим руководствима. Због чега то тачно ради, и да ли ће то покушати да искористи за свој рачун у случају Крима, показаће време. Оно што је сигурно, Москва не брани Србију јер је воли већ зато што јој Србија треба. Време је и да Србија схвати шта њој треба, и да престане да се води сентиментима: као што је то краљ Милан на тежи начин схватио пре скоро 150 година.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

14.11.2018 14:25

Сто не скрати јадан. Оцрни нам брацу насироко

Name

Брезовљан владо

14.11.2018 14:47

Све је тацно немам ста додат истинито потписујем и овај коментар би препоруцио свим србима за лектиру ово сам тврдио јос 90 г и све се обистинило срби ако вас има кад цете једном схватити куда иде овај свијет

Name

Опа бато!

14.11.2018 14:47

Ућера нам опет Русија! Можемо ли лагати до миле воље, али слике све говоре. Тачи и Путин се рукују и договарају и то иза леђа Срба, ма ко нас јебе, кад смо наивни. Требамо се ми западу окренути.

Name

Цар Николај

14.11.2018 16:11

Заборавио си да напоменеш да су руси били први који су прузили помоц кад су биле поплаве и после бомбардовања су заузели аеродром у Приштини али су под притиском запада морали да га напусте. Било је и доста руских добровољаца на Косову 1998. Ако би Крим имао неку тезину онда би Путин признао Косово и оправдао поступак са Крим-ом

Name

Посматрав

14.11.2018 19:07

Све сто си написо је Брозова историја за основну сколу

Name

Миле

15.11.2018 02:57

И за школе нисам висе прочитао. ...али га састави свака ти част. ..

Name

Филип - Босански Нови

14.11.2018 15:19

Срам и стид да буде Русе! Продаше нас за два крајцара!

ОДГОВОРИТЕ
Name

вјерни слуга Божији

15.11.2018 07:59

Срби су народ лаковјеран и брат брата би продао и то Путин зна али ако се сад неухватимо њему за скут ко дјеца родитељу и да нас заштити и избави од земаљског зла онда нити има нама живота а нити има нашим будућим поколењима

Name

Лука Лабан

14.11.2018 21:23

То је тај "наш" Путин.

ОДГОВОРИТЕ