Пожари: Трагичне приче преживјелих

Калифорнијом хара најгори пожар у историји. Најмање 42 особе су погинуле, а 228 их сматрају несталима.  

Свијет 13.11.2018 | 20:13 На друштвеним мрежама и у медијима појављују се трагичне приче преживјелих.

Медицинска сестра Никол Џоли, запослена у болници у Парадизу, описала је за ЦНН своје стравично искуство.

– Назвала сам свог супруга јер је ватра потпуно окружила мој аутомобил. Нисам могла ништа да видим због дима. Назвала сам га и рекла му да ћу умријети, да нећу преживјети јер је ватра посвуда. Супруг ми је наредио да преживим. Рекао је да трчим и бјежим те да се борим за свој живот. Искочила сам из аутомобила и трчала. Око мене су били само пламенови. Није било кисеоника. Нисам могла дисати, хватала сам ваздух. Испружила сам руке и затворила очи. Нисам их више могла држати отвореним, јер су ме бољеле. У њих је улазио врућ пепео – описала је медицинска сестра.



Сусрет с ватрогасцима

Испружила је руке и у једном тренутку је напипала ватрогасно возило.

– Некако сам напипала гдје су прозори и куцала сам по њима. Изашла су два ватрогасца и унијела ме унутра. Помислила сам како сам сада спасена и да ћу сигурно преживјети’ – рекла је Џолијева.

Ватрогасци су звали своју станицу и тражили помоћ хеликоптера, али су им јавили да не могу никог послати.

– Рекли су: “Али ми нећемо преживјети, не можемо се извући из овога, морате неког послати.” Опет сам се јако преплашила. Нисам вјеровала да се ово догађа. Не могу опет трчати и бјежати, како ме савјетовао супруг, јер ме ватрогасци неће пустити напоље. Вирила сам испод деке и гледала на улицу. Одједном је дошао булдожер, строј за равнање терена. Возачи булдожера су прави хероји ове приче. Њима сам јако захвална. Они су рашчистили терен испред нас и могли смо се вратити у болницу и помоћи људима који су били повријеђени – истакла је она.



Кренуо у погрешном правцу

Фотограф Брент Роуз за “Гизмодо” је описао како изгледа бјежати од пожара и пробијати се аутомобилом до сигурне локације.

– У четвртак сам преспавао код пријатеља у Малибуу. Када сам се пробудио, примијетио сам да немам сигнала на мобилном телефону. Мислио сам да је то због вјетра који је снажно дувао током ноћи. На аутопуту је саобраћај био у хаосу. Биле су невјероватне гужве. Опет сам помислио да је то због олује, да се негдје срушило дрво и да оно блокира саобраћај. Успио сам се некако пробити кроз застој и када сам био сјеверније прорадила ми је веза на телефону. Одмах сам примио поруку од своје маме: “Молим те, реци ми да си на сигурном!” Када сам схватио што се догађа, уочио сам да се возим у погрешном смјеру – према големом облаку дима који се формирао изнад планина. Сви путеви према југу били су закрчени или блокирани. Нисам знао гдје треба да идем – истакао је он, а преноси индеx.хр.

Зауставио се и разговарао с полицајцем.

– Савјетовао ми је да наставим ићи сјеверно, мада је то у смјеру пожара, али да га заобиђем. Нисам имао избора, то је било једино што сам могао направити – рекао је Брент Роуз.



Киша бијелог пепела

Како се приближавао пожару, све више је био свјестан колико је снажан.

– Пламенови ватре били су посвуда. Још увијек је дувао јак источни вјетар и пожар се кретао према обали и аутопуту. У једном тренутку, због дима и топлине, почео сам осјећати како ми грло гори и како ме очи пеку. Постало је неподношљиво. Полио сам водом мајицу и користио је као маску за лице. Када сам тог јутра стигао у Вентуру, изгледало је као да сунце залази и као да с неба пада киша бијелог пепела. Призор би изгледао прелијепо, да није био ужасавајући – закључио је он.

Извор: Агенције